“Islamska država u Avganistanu Horasan” (ISIS-K), nazvana po starom izrazu za region, prvi put se pojavila u istočnom Avganistanu krajem 2014. i početkom 2015. godine kada je “Islamska država Iraka i Sirije” (IDIL) bila na vrhuncu moći i brzo stekla reputaciju kao veoma brutalna, navode Rojters i BBC.
Od početka tvrdokorna sunitska muslimanska grupa poznata kao “Daeš” nastojala je da dovede u pitanje talibansku kontrolu nad ključnim područjima na granici s Pakistanom povezanih sa krijumčarenjem narkotika i drugih roba.
Odakle se regrutuju borci?
Neki stručnjaci kažu da su je osnovali tvrdokorni elementi pakistanskih talibana koji su pobegli u Avganistan kada su se na njih obrušile pakistanske snage bezbednosti. Takođe, pridružili su im se i pojedini dezerteri iz redova avganistanskih talibana koji su smatrali da njihova organizacija nije dovoljno ekstremna.
Centar za borbu protiv terorizma na West Pointu saopštio je da su u ISIS-K pored Avganistanaca angažovani i Pakistanci iz drugih militantnih grupa i uzbekistanski ekstremisti.
Nasilniji od talibana
ISIS-K se okrivljuje za neke od najtežih zločina u poslednjih nekoliko godina, a na udaru su bile škole za devojčice, bolnice, pa čak i na porodilišta gde su, navodno, ubili trudnice i medicinske sestre.
Istovremeno, ISIS-K je izveo niz samoubilačkih napada u Kabulu i drugim gradovima protiv vladinih i stranih vojnih ciljeva, očigledno sa ciljem da utvrdi svoj imidž kao nasilniji i ekstremniji pokret.
Akcije ISIS-K su bile usmerene na širok spektar meta – od brutalnih pogubljenja seoskih starešina do ubistava radnika Crvenog krsta i samoubilačkih napada na okupljenu masu, uključujući niz krvavih samoubilačkih operacija na ciljeve povezane sa šiitskom manjinom.
3.000 boraca na vrhuncu moći
ISIS-K je uglavnom baziran u istočnoj provinciji Nangarhar, blizu puteva za krijumčarenje droge i ljudi u Pakistanu i van njega. U početku ograničena na mali broj područja na granici sa Pakistanom, grupa je uspostavila drugi veliki front u severnim provincijama, uključujući Džavzjan i Farjab.
Na svom vrhuncu grupa je brojala oko 3.000 boraca - ali je pretrpela značajne žrtve u sukobima i sa američkim i avganistanskim snagama bezbednosti, kao i sa talibanima. U aprilu 2017. godine, američki teretni avion bacio je bombu tešku 20.000 funti, poznatu kao MOAB (Majka svih bombi), na pećinski kompleks povezan sa ISIS-K u okrugu Ačin u istočnom Avganistanu. To je bila najveća konvencionalna bomba u američkom arsenalu.
Zvaničnici američke obaveštajne službe veruju da je pokret iskoristio nestabilnost koja je ovog meseca dovela do kolapsa avganistanske vlade koju podržava Zapad da ojača svoju poziciju i intenzivira regrutaciju obespravljenih pripadnika Talibana.
Među njenim nedavnim ciljevima bili su sufijska džamija, električni stubovi i cisterne za gorivo i šiitski autobusi u Kabulu. Osim toga, američki zvaničnici veruju da je napad na žensku školu za šiitsku manjinu Hazara delo ISIS-K, prenosi Rojters.
Napet odnos sa talibanima
Za razliku od talibana, čiji je interes ograničen na Avganistan, ISIS-K je deo globalne mreže “Islamske države”, koja nastoji da izvodi napade na zapadne, međunarodne i humanitarne ciljeve gde god ih može doseći. Ipak, kako navodi Rojters, ne postoji jasna operativna veza sa glavnim pokretom “Islamske države u Iraku i Siriji”.
U međuvremenu, ISIS-K održava periferno odnose sa talibanima preko treće strane - mreže Hakani, prenosi BBC.
Prema istraživačima, postoje jake veze između ISIS-K i mreže Hakani, koja je pak blisko povezana sa talibanima.
Osoba koji je sada zadužena za bezbednost u Kabulu je Kalil Hakani čija je glava ucenjena na 5 miliona dolara.
Dr Sadžan (Sajjan) Gohel iz Azijsko-pacifičke fondacije (Asia Pacific Foundation) kazao je za BBC da je "nekoliko velikih napada između 2019. i 2021. uključivalo saradnju između ISIS-K, talibanske mreže Hakani i drugih terorističkih grupa sa sedištem u Pakistanu".
Kada su 15. avgusta talibani zauzeli Kabul, grupa je pustila veliki broj zatvorenika iz zatvora Pul-e-Čarki, uključujući, navodno, militante ISIS-K i Al-Kaide.
Ali, ISIS-K se prilično razlikuje od talibana, optužujući ih da su napustili džihad i bojno polje u korist mirovnog rešenja dogovorenog u "otmenim hotelima" u Dohi, u Kataru.
Militanti “Islamske države” sada predstavljaju veliki bezbednosni izazov za dolazeću talibansku vladu, nešto što je zajedničko talibanskom rukovodstvu i zapadnim obaveštajnim agencijama, piše BBC.