Piše: Golnaz Esfandiari
Faezeh Maleki umrla je u bolničkom krevetu na severozapadu Irana, nekoliko dana pošto je primljena s opekotinama koje su prekrivale oko 85 odsto njenog tela, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Aktivistkinje za ženska prava tvrde da je 22-godišnjakinja, koja se nedavno razvela, bila žrtva takozvanog "ubistva iz časti" – ubijanja žene zbog navodnog obeščašćavanja porodice, poput bekstva s muškarcem, preljube ili čak razvoda.
Aktivisti optužuju oca Maleki da ju je polio benzinom i zapalio u porodičnoj bašti u selu Dolatabad u provinciji Kurdistan.
Aktivisti su rekli da je Maleki imala dečka u vreme njene smrti. U nekim konzervativnim ruralnim područjima, iranske devojke i žene koje imaju odnose s muškarcima van braka izložene su nasilju, pa čak i ubistvu.
Porodica Maleki insistira da je patila od depresije i da se samospalila, što je odbacio njen navodni dečko. Porodica takođe tvrdi da je njen otac, Habibolah Maleki, zadobio opekotine po licu i rukama pokušavajući da spasi kćerku.
Smrt Maleki 3. oktobra pokrenula je male, premda retke proteste u gradovima u Kurdistanu, sa zahtevima demonstranata da pravosudne vlasti sprovedu potpunu istragu njene smrti.
Procenjuje se da su svake godine stotine žena žrtve ubistava iz časti u Iranu, konzervativnoj i patrijarhalnoj zemlji u kojoj je nasilje nad ženama široko rasprostranjeno.
Zapaljena 'benzinom'
Vlasti navode da su pokrenule istragu 4. oktobra, dan pošto je muškarac koji se identifikovao kao lekar koji radi u bolnici u koju je Maleki primljena, na društvenim mrežama objavio da je ona umrla.
"Doveli su 22-godišnjaku (u bolnicu)", napisao je Iman Navabi 3. oktobra u postu na Instagramu koji je kasnije obrisan. "Njen otac je benzinom napravio opekotine na 85 odsto njenog tela samo zato što je imala dečka. Neću deliti njene fotografije zbog težine povreda. "
U drugom postu, Navabi je rekao da je Maleki umrla uprkos pokušajima lekara da je spasu.
Kurdistanski javni tužilac Mohamad Džabari potvrdio je 4. oktobra da je 22-godišnja žena u toj provinciji umrla od opekotina. On je, međutim, rekao da nije jasno da li se žena samospalila ili ju je otac zapalio.
Aktivisti u Sanandadžu 6. oktobra traže transparentno ispitivanje slučaja Faezeh Maleki, kao i promenu rodno pristrasnih zakona.
Džabari je sugerisao da će Navabi, koga nije imenovao, biti upućen na iranski Medicinski odbor radi moguće disciplinske mere.
"Ta osoba nije trebalo ništa da objavljuje na društvenim medijima kada još ništa nije utvrđeno", citirali su Džabarija iranski mediji.
RSE nije uspeo da dođe do Navabija.
'Puna života'
Aktivistkinje za ženska prava u tom regionu, koje imaju malo poverenja u pravosudni sistem kojeg optužuju da ne štiti žene, zabrinute su da bi slučaj Maleki mogao da se zataška.
Žene su proteklih dana organizovale najmanje dva odvojena protesta u gradovima Sanandadž i Marivan u Kurdistanu.
Demonstranti su zahtevali "transparentnu" istragu smrti Maleki i tražili nove zakone koji bi bolje štitili žene od nasilja. Demonstranti su takođe naveli da će pokrenuti sopstvenu istragu o smrti Maleki.
Jedan od aktivistkina s protesta, govoreći za RSE pod uslovom da joj se ne navodi ime, rekla je da joj je navodni dečko Maleki kazao da su želeli da se venčaju, čemu se protivio njen otac.
Navodni dečko, prema rečima aktivistkinje, rekao je da je Maleki bila "pun života", a ne samoubica.
RSE nije uspeo da dođe do navodnog dečka.
Jedna od sestara Maleki rekla je za informativni portal Rokna da joj je sestra, koja se razvela pre oko mesec dana, ranije rekla da "želi da se oslobodi ovog života".
Ona je rekla da je na dan smrti Maleki ošamarila mlađu sestru posle sporenja. Njen otac je prigovorio. Prema njenom opisu događaja, sat vremena kasnije, porodica je čula kako Maleki vrišti i videla je kako se zapalila u kupatilu u bašti njihove kuće.
Aktivisti odbacuju tu verziju događaja. Oni su rekli da je otac držao Maleki zaključanu u kupatilu dva dana pre nego što ju je zapalio.
Kada je RSE pozvao porodični dom, žena koja se identifikovala kao sestra Maleki insistirala je da je mlada žena izvršila samoubistvo.
"Sama je to uradila", rekla je ta žena 6. oktobra, ne navodeći detalje.
Portal Rudav citirao je komšiju porodice koji rekao da su 1. oktobra popodne ljudi u tom području pojurili u vrt porodice Maleki pošto su čuli vriske. Dodao je da su komšije više puta čule Maleki kako kaže: "Otac me je zapalio."
"Jasno je da su Faezeh i njen otac bili u tom vrtu i samo njen otac zna šta se dogodilo", rekao je neimenovani komšija.
Uprkos manjku dokaza, aktivisti s kojima je razgovarao RSE rekli su da su uvereni da je Maleki žrtva ubistva iz časti.
U Iranu nema zvaničnih statističkih podataka o ubistvima iz časti, ali prema akademskim člancima i procenama univerzitetskih teza koje je citirao list Ebtekar 2020. godine, svake godine se u toj zemlji dogodi između 375 i 450 takvih ubistava. U mnogim slučajevima žene ubijaju njihovi muški rođaci – uključujući muževe, očeve i braću – u ime očuvanja porodične "časti".
"U mnogim slučajevima femicida, (rođaci) tvrde da su žrtve patile od depresije i počinile samoubistvo da bi promenili narativ", rekla je za RSE poznata aktivistkinja za ženska prava u Sanandadžu uz uslov da joj se ne navodi ime.
Ona je rekla da je nasilje nad ženama široko rasprostranjeno u tom regionu zbog faktora poput patrijarhata, prisilnih i dečijih brakova, kao i zakona koji ne štite žene od nasilja u porodici.
I samospaljivanje žena – što se smatra očajničkim činom žena koje trpe nasilje u porodici ili seksualno nasilje – i slučajevi femicida su zabeleženi u Kurdistanu.
Fatemeh Karimi, šefica Kurdistanske mreže za ljudska prava sa sedištem u Francuskoj, rekla je za RSE da je njena grupa od marta zabeležila 17 slučajeva ubistava žena u toj pokrajini. Ona kaže da se veruje da su trećina bila "ubistva iz časti".
"Problem takozvane časti je veoma velik i zakoni su institucionalizovali nasilje nad ženama ne kažnjavajući počinioce", rekla je Karimi.
Još važnije, dodala je, kurdske žene se sve više opiru tradicionalnim ulogama koje su rezervisane za njih.
"Te žene postaju svesne svojih prava i suprotstavljaju se nametnutim moralnim kodeksima", rekla je ona. "Ali društvo nije spremno da to prihvati pa mnoge od njih plaćaju visoku cenu."