Piše: Golnaz Esfandiari
Iran je snabdevao bespilotnim letelicama svoje saveznike na Bliskom istoku i takođe ih koristio za izviđanja, sabotaže i napade u regionu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Sada bi dronovi iranske proizvodnje mogli da završe u rukama Rusije, suočene sa sankcijama Zapada i međunarodnom izolacijom, da ih koristi u ratu u Ukrajini.
Bela kuća je navela 11. jula da ima informacije da Iran užurbano priprema "do nekoliko stotina" dronova, uključujući "oružane bespilotne letelice", za pomoć Moskvi, što je Teheran izgleda negirao. Moskva je odbila da komentariše to pitanje.
Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan (Jake Sullivan) rekao je da se Iran sprema da već ovog meseca obučava ruske snage da koriste dronove.
Stručnjaci kažu da bi zbog strateškog partnerstva Irana s Rusijom, kao i sve veće umešnosti Irana u proizvodnji dronova, Teheran bio logičan snabdevač Moskve bespilotnim letelicama.
"Rusija je verovatno zainteresovana zato što su Iranci razvili bespilotne letelice koje u velikoj meri koriste komercijalne komponente koje se lako mogu kupiti, zbog čega su jeftine, i koje su nabavljene uprkos obuhvatnim sankcijama", rekao je Džeremi Bini (Jeremy Binnie), specijalista za odbrambena pitanja na Bliskom istoku u globalnoj obaveštajnoj kompaniji Džejns (Janes).
Iranski dronovi mogli bi da završe u rukama Rusije, suočene sa sankcijama Zapada i međunarodnom izolacijom, da ih koristi u ratu u Ukrajini.
"Iran je već razvio tajne lance snabdevanja koji mu omogućavaju da jeftino proizvodi navođeno oružje dugog dometa, nešto što bi Rusi potencijalno mogli da iskoriste dok imaju problema da nabave visokotehnološke komponente strane proizvodnje za svoje sofisticiranije oružje", rekao je Bini.
On je dodao da ako se Iran, kako se tvrdi, sprema da pošalje stotine dronova u Rusiju, to bi verovatno bili "manje sofisticirani modeli, a ne oni koji omogućavaju kontrolorima na zemlji da navođenim oružjem gađaju dinamičke ciljeve".
Poslednjih godina Iran je postao veliki proizvođač dronova. Njegova flota uključuje "dugotrajne platforme za nadzor i napade kao što je Šahed-129" – takozvane "samoubilačke" dronove koji efektivno usporavaju krstareće rakete, i stelt dronove "za prodor u dobro branjeni vazdušni prostor", rekao je Bini.
Iran je u maju otvorio fabriku dronova za svoj ofanzivni i izviđački dron Ababil-2 u Tadžikistanu, što je prvi iranski proizvodni pogon u inostranstvu.
Semjuel Bendet (Samuel Bendett), savetnik tink-tenka CNA sa sedištem u Arlingtonu, rekao je da bi Teheran Rusiji mogao da obezbedi borbene bespilotne letelice i lutajuću municiju – poznatu i kao "kamikaze" ili "samoubilačke" dronove – za gađanje ciljeva u Ukrajini s većom preciznošću.
"Ovde je pravo pitanje šta je to što Rusiji trenutno nedostaje u Ukrajini kada su u pitanju bespilotne letelice. I moja pretpostavka bi bila dovoljno lutajuće municije i dovoljno borbenih dronova da napravi značajan prodor protiv ukrajinskih snaga", rekao je Bendet za RSE.
Bendet je dodao da bi Teheran Moskvi mogao da isporuči delove za dronove koji bi potom mogli da se sastave u Rusiji ili čak da im se dodaju ruski delovi.
Učvršćivanje odnosa s Rusijom
Snabdevanje Rusije dronovima moglo bi da ima značajne posledice za Teheran, kažu posmatrači, jer bi time Iran aktivno podržavao rusku invaziju na Ukrajinu, koja je kritikovana u Iranu.
Iran je zvanično rekao da se protivi ratu i da podržava prekid vatre, dok istovremeno za sukob okrivljuje "provokacije NATO-a".
"Iran je jasno odabrao tabor i čini se da ga nije briga za reputaciju ili finansijske troškove svrstavanja uz Rusiju", rekao je Ali Vaez, direktor Iranskog projekta u Međunarodnoj kriznoj grupi. "To je strateška implikacija taktičkog partnerstva Irana s Rusijom u Siriji, koje se pokazalo veoma dragocenim za rukovodstvo u Teheranu".
Fotografija koju je prosledila iranska vojska prikazuje iranski dron Simorgh koji nosi oružje tokom vojne vežbe u septembru 2020. u Persijskom zalivu, blizu strateški važnog Ormuskog moreuza na jugu Irana.
Moskva i Teheran su ključni saveznici sirijskog predsednika Bašara Asada tokom brutalnog građanskog rata u toj zemlji.
Bendet je rekao da bi Iran mogao da iskoristi prodaju dronova da učvrsti svoje odnose s Rusijom.
"Sada Iran ima priliku da izveze nešto svoje u zemlju koja ne samo da mu je veoma bitna, već i u zemlju koja se dugoročno može oslanjati na iransku tehnologiju", rekao je on.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbio je da kaže da li Moskva planira da kupi iranske dronove. On je rekao da ruski predsednik Vladimir Putin ne planira da razgovara o tom pitanju tokom svoje posete Teheranu 19. jula.
Čini se da je iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amir-Abdolahian odbacio tvrdnje SAD. Tokom posete Italiji 13. jula, Amir-Abdolahian je za dnevni list Republika (La Repubblica) rekao da će Iran izbegavati bilo kakve radnje koje bi mogle dovesti do eskalacije rata u Ukrajini. On nije rekao da li vojna saradnja Irana s Rusijom uključuje prodaju borbenih dronova.
"Sarađujemo s Rusijom u različitim oblicima, uključujući i u odbrambenoj sferi, ali ne pomažemo nijednoj strani uključenoj u sukob (u Ukrajini) jer smo sigurni da ga treba okončati", rekao je Amir-Abdolahian.
Iranski dnevnik Džavan, koji je povezan s moćnom Revolucionarnom gardom (IRGC), 12. jula je naznačio je da ljudi koji imaju "dubinsko" poznavanje iranskog programa dronova nisu iznenađeni Salivanovom tvrdnjom. Dnevnik je naveo da su iranski dronovi "superiorniji" od kineskih, a u nekim slučajevima "čak i od zapadnih, kao i od onih koje je napravio Izrael".
Džavan je naveo da bi iranski dronovi mogli biti od koristi Rusiji za misije na velikim visinama i za taktičko izviđanje, uništavanje ciljeva na neprijateljskoj teritoriji, usmeravanje artiljerijske vatre i elektronsko ratovanje.
"Iran takođe ima zahteve u nekim odbrambenim oblastima koji se mogu zadovoljiti u vidu kupovine proizvoda ili dobijanja naučno-tehničke saradnje i iskustava ruske strane", naveo je list.
Drugi u zemlji sugerišu da je tvrdnja SAD pokušaj da se pojača pritisak na Teheran i vrati međunarodni embargo na oružje Iranu koji je istekao 2020. godine u skladu s nuklearnim sporazumom između svetskih sila i Irana iz 2015. godine.
"Izgleda da SAD pokušavaju da poremete iransku politiku neutralnosti zbog javnog mnjenja i stave Iran u neprijateljski tabor (zajedno s Rusijom)", rekao je analitičar Mohamed Gejsari za informativni portal Tabnak.