Međunarodni status i Rusije i Iran pogoršao se poslednjih godina. I dok obe zemlje nastoje da pojačaju svoj vojni i diplomatski uticaj, Afrika izgleda kao zemlja mogućnosti, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
Nema naznaka da Moskva i Teheran, čije su bilateralne veze ojačale dok pokušavaju da se suprotstave međunarodnim sankcijama, koordinisano deluju u Africi.
Međutim, njihovi ciljevi na tom kontinentu se često poklapaju, a stručnjaci kažu da obe zemlje pokušavaju da iskoriste slične situacije, uključujući političku nestabilnost, rat i apatiju prema uticaju zapadnih sila.
"I za Iran i za Rusiju, ono što vide u Africi je prilika da razbiju svoju diplomatsku izolaciju", rekao je Kameron Hadson (Cameron Hudson), saradnik Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu. "Zapad ih je izolovao, finansijski, politički – u suštini su označene kao parije. Pa tako u Africi vide 54 prilike da razbiju taj status."
Rusija i Iran su pojačali saradnju s afričkim državama, od kojih su neke sumnjičave prema Zapadu i otvorene za pronalaženje alternativnih trgovinskih i investicionih partnera. Teheran i Moskva su posebno aktivni na mestima sukoba, kao što su Zapadna Afrika i Sahel, gde su hunte jasno stavile do znanja da zapadne snage nisu dobrodošle.
Hadson je rekao da angažovanje Moskve i Teherana u Africi takođe ima "dodatnu korist izrugivanja" zapadnim državama koje stoje iza štetnih međunarodnih sankcija koje su im nametnute.
Sankcije – uvedene Moskvi zbog rata u Ukrajini i Teheranu zbog kontroverznog nuklearnog programa, između ostalog – praktično su odsekle i Rusiju i Iran od globalnog finansijskog sistema i nanele štetu njihovoj unosnoj trgovini oružjem i naftom.
Novi putevi
Otvarajući nove puteve trgovine i uticaja u Africi, Moskva i Teheran mogu da pokažu da su pokušaji da budu izolovani i kažnjeni "samo marginalno uspešni i da mogu da izgrade koalicije država koje podržavaju njihove interese", rekao je Hadson.
Dve zemlje vide Afriku kao "bojno polje gde mogu da potisnu Zapad i bolje se pozicioniraju ekonomski, politički, pa čak i vojno za produžene tenzija sa Zapadom", rekao je Lijam Kar (LIam Karr), analitičar Projekta kritičnih pretnji Amerikan enterprajs instituta (American Enterprise Institute).
Građani Malija demonstriraju protiv Francuske i za podršku Rusiji na 60. godišnjicu nezavisnosti Republike Mali u septembru 2020.
Kar je ukazao da su Burkina Faso, Mali i Niger, bivše francuske kolonije u centralnom Sahelu gde su antizapadne vojne hunte preuzele vlast, "pojačale saradnju sa Iranom i Rusijom dok su se distancirale od Francuske".
Ta situacija je već dovela do proterivanja francuskih trupa iz Nigera i Malija. Američke snage koje se bore protiv islamističkih pobunjenika u regionu povukle su se iz glavnog grada Nigera Nijameja i potpuno će otići iz te zemlje do septembra.
Pejzaž koji se brzo menja doveo je do nekih neprijatnih situacija, na primer kada su ruske trupe koje podržavaju nigersku huntu u maju raspoređene u vazdušnu bazu u kojoj se nalaze američki vojnici.
I Iran i Rusija "koriste vojno angažovanje da bi 'zakoračili na vrata" nestabilnih ili drugih izolovanih zemalja kako bi ostvarili veću ekonomsku i političku saradnju", objasnio je Kar. Takvo vojno angažovanje, dodao je, takođe im "omogućava da koriste ograničene resurse da ugroze kritične vodene puteve, kao što su Sredozemno i Crveno more".
'Prilika u haosu'
Uticaj Moskve obeležen je političkim angažmanom na visokom nivou, poslovima, uključujući prodaju oružja, i sveprisutnim prokremljskim plaćenicima u zonama sukoba.
"Rusija pronalazi priliku u haosu. Pa tako, kada postoji politička nestabilnost u zemlji, kada postoji neka vrsta organskog odbacivanja Zapada, što smo videli u mnogim državama u Africi koje na Zapad gledaju kao na neku vrstu neokolonijalnog aktera, onda to stvara prilike i mogućnosti za Rusiju da uđe sa svojim narativom", rekao je Hadson.
Rusko vojno prisustvo je takođe najopasnije, o čemu svedoči smrt desetina plaćenika ruskog Vagnera prošlog meseca u borbi protiv separatista Tuarega povezanih s terorističkom mrežom Al-Kaide u Maliju.
I Iran i Rusija ponudili su vojnu podršku oružanim snagama u Sudanu u borbi protiv pobunjenika. (arhivska fotografija)
Iran nastoji da sustigne svog saveznika Rusiju, radeći na širenju svog uticaja na kontinentu kroz trgovinske veze, prodaju oružja i korišćenje proksija i militantnih partnerskih grupa kao deo svoje "osovine otpora" protiv Izraela i Zapada generalno.
Na zapadu Afrike, Iran je dopro do tri hunte u Burkini Faso, Maliju i Nigeru. U Nigeriji je Teheran osnovao proksi grupu pod nazivom Islamski pokret Nigerije, koja funkcioniše kao njegovi drugi proksiji i partneri.
Teheran je takođe koristio proksi grupe da bi osetilo njegovo prisustvo preko Sahela do Roga Afrike, omogućavajući mu da izvrši veći pritisak na regionalne protivnike, prvenstveno na Izrael.
'Usklađeni interesi'
Interesi Irana i Rusije u Africi se ponekad preklapaju, kao što je slučaj u Nigeru i Sudanu, gde obe zemlje imaju ulogu u jednogodišnjem građanskom ratu između sudanske vojske i pobunjeničkih snaga.
"Sudan je očigledna oblast u kojoj obe imaju vojne interese. Iran i Rusija su ponudili vojnu podršku sudanskim oružanim snagama u nadi da će obezbediti vojnu bazu na sudanskoj obali Crvenog mora koja bi im omogućila da poboljšaju svoj vojni položaj u toj oblasti u odnosu na Zapad", rekao je Kar. "Iran je ponudio dronove, dok je Rusija ponudila ’neograničenu kvalitetnu vojnu pomoć'".
Dotle hunte koje su preuzele vlast u Maliju i Nigeru traže od Moskve i Teherana da učvrste svoje pozicije.
"Njima svakako nedostaje legitimitet na Zapadu i među međunarodnim institucijama, pa im izgradnja odnosa s Iranom ili Rusijom pomaže da izgrade legitimitet, jer odjednom izgledaju kao državni akteri", rekao je Hadson. "Deluju kao da se bave trgovinom i diplomatijom kako bi radila legitimna vlada".
I Kar i Hadson kažu da nema jasnih znakova da Rusija i Iran koordiniraju svoje strategije u Africi.
Kar je rekao da "slični ciljevi i metode znače da se većina njihovih napora međusobno osnažuju", dok je Hadson ukazao na "skup usklađenih interesa, ali ne i interesa koji se eksplicitno koordiniraju".