Evropska Unija uvela je sankcije za iransko Ministarstvo za obaveštajne poslove i dva iranska državljana. Svetski mediji ističu da time nije prevaziđena podeljenost unutar Evrope, ali i smatraju da Amerika jedina može da obuzda Iran.
Da li je Iran planirao četiri napada u Evropi? Holandska vlada tako misli.
Evropska unija uvela je sankcije za iransko Ministarstvo za obaveštajne poslove i za dva iranska državljana, dok je holandska vlada optužila Iran da je verovatno umešan u dva atentata u toj zemlji piše Vašington Post (The Washington Post) i dodaje da su optužbe navedene u pismu koje je holandska Vlada dala parlamentu.
„U pismu se navodi da je Iran osumnjičen za najmanje četiri atentata i bombe u Evropi od 2015. godine, što će verovatno podupreti pozive Trampove administracije za većom međunarodnom izolacijom Teherana. Istrage o dva ubistva dovele su do proterivanja dvoje iranskih diplomata iz Holandije u junu 2018. godine, što je potez o kome se u to vreme ćutalo.“
Post dodaje da su u pismu takođe identifikovana dva navodna čina iranskog uplitanja u druge zemlje EU.
„Prva je bila osujećena bomba u Parizu koja je imala za cilj napad na ogroman skup koji je predvodila iranska disidentska grupa Mudžahedin-e Halk (MEK). Skupu je prisustvovalo na hiljade ljudi, uključujući Rudolfa Đulijanija (Rudolph W. Giuliani), ličnog advokata američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump)... Holandsko pismo takođe opisuje kako je u septembru osujećen napad na lokalne vlasti u Danskoj. Navodna meta u zaveri bio je pripadnik istog arapskog separatističkog pokreta kao što je Nissi.“
Podeljenost Evrope
Vol strit žurnal (Wall street journal) ocenjuje da odluka Evrope o uvođenju sankcija Iranu dolazi nakon što se EU suočila sa pritiscima vezanim za odnose s Iranom, pri čemu Unija nastoji da spasi nuklearni sporazum, suočavajući se sa neprijateljskim iranskim ponašanjem u svom regionu i šire.
„Neki evropski zvaničnici podržavaju američke pozive na jači odgovor na iranske testove balističkih raketa i njegovu ulogu u sukobima u Siriji i Jemenu, ali je Unija podeljena po tom pitanju... Očekuje se da će ministri spoljnih poslova EU ovog meseca objaviti izjavu o vezama bloka sa Iranom i verovatno će upozoriti na njihovu kontinuiranu zabrinutost oko nekih iranskih aktivnosti...
Unija je, međutim, podeljena oko toga da li da primeni dodatni pritisak i evropski zvaničnici naglašavaju da oni i dalje podržavaju nuklearni sporazum i da će nastojati da ga podrže. Francuska, Nemačka i Britanija obećavaju novi mehanizam koji će pomoći u održavanju ekonomskih veza s Iranom, uprkos obnovljenim sankcijama Sjedinjenih Država koje su usledile nakon odluke predsednika Trampa da se povuče iz sporazuma u maju.“
List na kraju navodi i da su iranski zvaničnici izrazili sve veću frustraciju zbog sporog napretka Evrope oko tog mehanizma.
„Iranski šef diplomatije Mohamad Džavad Zarif izjavio je da će njegova vlada nastaviti da radi sa Evropljanima na tom planu, ali da će poboljšati ekonomske veze sa drugim zemljama kao što su Kina, Rusija i Indija“, izveštavaju iranski mediji.
Urušavanje Irana poput Sovjetskog Saveza
Njuzvik (Newsweek) prenosi izjavu liberalnog političara Džalala Rahimija Džahanabadija koji je upozorio da bi "nepotrebni troškovi" i loši prioriteti spoljne politike Islamske Republike mogli dovesti do njegovog kolapsa, ukazujući na neuspeh Sovjetskog Saveza kao primer.
Magazin pojašnjava da je on ciljao na negativne posledice koje su iranske akcije na Bliskom istoku i na međunarodnu scenu donele njegovoj zemlji, uključujući masovne demonstracije na ulicama velikih iranskih gradova.
"Kada je Sovjetski Savez propao, imao je 13.000 nuklearnih bojevih glava, uticaj u više od 20 zemalja i svemirsku stanicu, ali je bio rastrgnut na ulicama Moskve, izgubivši svoju bezbednost i teritorijalni integritet", objasnio je političar.
Njuzvik pojašnjava da su protesti potresali glavne iranske gradove tokom 2018. godine, zbog ekonomske zabrinutosti stanovništva.
„Problemi su još veći zbog pretnje koju nose obnovljene sankcija Sjedinjenih Država, koje je prošle godine uvela Trampova administracija... U maju, predsednik Tramp je izašao iz sporazuma o nuklearnoj energiji iz 2015. godine, zvanično poznatog kao Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA), koji su potpisali njegov prethodnik, Barak Obama (Barack Obama), kao i Evropska unija, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Rusija i Kina. Cilj sporazuma bio je da se obuzdaju iranske nuklearne ambicije u zamenu za ukidanje sankcija, a prema izveštajima Ujedinjenih nacija, Teheran je u potpunosti ispunio uslove sporazuma.
Međutim, Bela kuća tvrdi da je sporazum omogućio Iranu da proširi svoj regionalni uticaj finansiranjem militantnih grupa širom Bliskog istoka, koje smatra pretnjom bliskim američkim saveznicima Saudijskoj Arabiji i Izraelu.
Samo SAD mogu obuzdati ambicije Irana
Zbogom, mesar Bašar al-Assad, a dobrodošao Bašar graditelj. Sirijski diktator prolazi kroz preobražaj piše Tajms (Times) i objašnjava da se arapske ambasade ponovo otvaraju u Damasku, a Arapska liga razmatra samit o "pomirenju" sa Sirijom, a postoji generalna žurba da se zaboravi na pola miliona ljudi koji su ubijeni tokom Assadove straže proteklih osam godina.
„Teško je izbeći osećaj srama da je takav iskrivljeni režim, koji podržavaju Kremlj i Teheran, spreman da preživi i možda napreduje nakon što je rukovodio u izvršenju serijskih zločina, upotrebi otrovnih gasova, bombi i brutalizaciji društva. Nema sumnje da je ovo poraz za zapadne vrednosti i interese, za šta su i oni delimično krivi...
Problem Zapada, pored napada na njegovu savest, je kako održati strategiju Bliskog istoka koja je, pod uticajem SAD-a, svedena na ograničavanje i uništavanje Irana. Neskrivena ambicija Teherana bila je da uspostavi kopneni koridor koji povezuje Teheran sa Bejrutom, i formira pojas uticaja koji bi prolazio kroz Irak i Siriju. Sada, kada Amerika ode iz Sirije, ne postoji ozbiljan način da se osujete ambicije Irana da bude regionalna sila.
Tajms ocenjuje i da Trampov tim mora da pronađe strateško rešenje za stratešku dilemu.
„Prvo, na Trampu je da ubedi Vladimira Putina da ograniči bilo kakvu iransku izgradnju u Siriji... Drugo, i najvažnije, SAD uz podršku svojih evropskih saveznika trebalo bi da izvrše pritisak na iračku vladu da smanji svoju zavisnost od iranske struje i gasa.