Piše: Kian Šarifi
Ohrabreni Azerbejdžan, kojeg podržava Turska, promenio je odnos snaga na južnom Kavkazu poslednjih godina.
Baku je prošle godine povratio punu kontrolu nad Nagorno-Karabahom, otcepljenim regionom koji je tri decenije bio pod kontrolom etničkih Jermena.
S druge strane, oslabljena Jermenija se distancirala od svog tradicionalnog saveznika, Rusije, i nastoji da se približi Zapadu.
Geopolitičke promene u regionu izazvale su zabrinutost u Iranu, koji se graniči s Jermenijom i Azerbejdžanom. Teheran strahuje da bi mogao da izgubi svoj uticaj u regionu kojim je dugo dominirao njegov saveznik Moskva, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
Islamska Republika se snažno protivi predloženom istok-zapad koridoru Zangezur koji bi povezao glavni deo Azerbejdžana s njegovom enklavom Nahčivan preko jermenske teritorije i otvorio trgovačku rutu ka rivalu Teherana, Turskoj, i dalje.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdoan (desno) i predsednik Irana Ebrahim Raisi na zajedničkoj konferencije za novinare posle njihovog sastanka u predsedničkoj palati u Ankari, Turska, 24. januara 2024.
Iran je takođe zabrinut da bi Baku mogao silom da zauzme teritoriju na jugu Jermenije kako bi napravio teritorijalni kontinuitet do Nahčivana, čime bi Teheran odsekao od saveznika Jerevana.
Iran se takođe protivi normalizaciji odnosa Jermenije i Turske, jer bi se po tom scenariju smanjila zavisnost Jerevana od Teherana i otvori put za veći uticaj Zapada u nestabilnom regionu.
"Promenljiva dinamika u regionu i pad relativnog uticaja Rusije predstavljaju potencijalne izazove za dugoročne geopolitičke i bezbednosne ciljeve Irana u regionu", rekao je Hamidreza Azizi, saradnik na Nemačkom institutu za međunarodnu i bezbednosnu politiku.
Uklanjanje Irana
Šefovi diplomatija Jermenije i Turske sastali su se 1. marta u turskom primorskom gradu Antaliji i ponovili nameru svojih zemalja da u potpunosti normalizuju odnose.
Neki stručnjaci u Iranu su sa strepnjom gledali na taj sastanak, sugerišući da bi takav potez uklonio Teheran iz regiona.
"Ako napori Ankare da normalizuje odnose sa Jerevanom budu uspešni, što bi dovelo do uspostavljanja koridora Zangezur, to bi zaista moglo da geopolitički marginalizuje Iran", rekao je Azizi.
Mapa južnog Kavkaza u pozadini premijera Jermenije Nikola Pašinijana i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva (grafika)
Predloženi koridor dugačak 45 kilometara, rekao je Azizi, "ne samo da bi pojačao uticaj Turske i Azerbejdžana tako što bi obezbedio direktnu vezu između njih, već bi i zaobišao Iran, umanjujući njegovu ulogu kao potencijalnog regionalnog tranzitnog čvorišta".
Eldar Mamedov, ekspert za južni Kavkaz koji živi u Briselu, rekao je da bi koridor praktično Iran učinio "preterano zavisnim od dobre volje Ankare i Bakua u pogledu bezbednosti njegovih severnih granica, kao i pristupa tranzitnim rutama (ka Rusiji)".
Sve bolji odnosi Azerbejdžana s najvećim neprijateljem Irana, Izraelom, podstakli su tenzije s Teheranom.
Iran je takođe na oprezu da bi sve veći uticaj Bakua u regionu mogao da podstakne "iredentističke tendencije" među velikom iranskom populacijom etničkih Azera, koje od Azerbejdžana deli reka Aras i koja živi prvenstveno u iranskim provincijama Istočni i Zapadni Azerbejdžan, rekao je Mamedov.
Da bi Jermenija i Turska normalizovali odnose, Jerevan i Baku prvo moraju da potpišu mirovni sporazum, kaže Benjamin Pogosjan, viši naučni saradnik na Institutu za primenjenu politiku Jermenije.
Vaš browser nepodržava HTML5
Koridor Zangezur žarište posle Nagorno Karabaha
Pogosjan je rekao da će Azerbejdžan potpisati sporazum samo ako Jermenija pristane na sve zahteve Bakua, uključujući uspostavljanje koridora Zangezur.
"Ali ne verujem da će Jermenija pristati da da Azerbejdžanu eksteritorijalni koridor", rekao je on.
Pogosjan je dodao da je malo verovatno da će Azerbejdžan silom zauzeti jermensku teritoriju kako bi uspostavio koridor s obzirom na prisustvo "tvrde sile odvraćanja" poput Irana.
Oprez prema Zapadu?
Jermenija je u februaru suspendovala svoje članstvo u Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) koju predvodi Rusija.
Vlada premijera Nikola Pašinijana dugo je kritikovala ODKB zbog njenog "neuspeha da odgovori na bezbednosne izazove" s kojima se Jermenija suočava.
Baku je 2020. povratio delove Nagorno-Karabaha, regiona u Azerbejdžanu naseljenog uglavnom etničkim Jermenima, posle šestonedeljnog rata koji se završio prekidom vatre uz posredovanje Rusije.
Jermenski odbrambeni zvaničnici sastali su se 6. marta 2024. u Teheranu s iranskim kolegama.
U septembru 2023, Azerbejdžan je povratio ostatak teritorije posle munjevite ofanzive koja je rezultirala potpunom kapitulacijom de fakto vlade Karabaha.
Jermenske vlasti optužile su ruske mirovne snage raspoređene u Nagorno-Karabahu posle rata 2020. da nisu zaustavil ofanzivu Azerbejdžana prošle godine, što Moskva negira.
Pročitajte i ovo: Unutar oblasti Azerbejdžana ponovno vraćenih od JermenijeJermenija je 6. marta saopštila da je tražila od Moskve da ukloni ruske pogranične trupe s međunarodnog aerodroma u Jerevanu, što je poslednji pokazatelj pogoršanih odnosa.
Ti potezi su podstakli zabrinutost u Iranu da bi Jermenija mogla da se okrene Zapadu kao garantu svoju bezbednost.
Iranski ministar odbrane Amir Aštijani je 6. marta rekao jermenskom kolegi u Teheranu da će "traženje bezbednosti van regiona imati suprotan efekat", što je delovalo kao upozorenje.
"Smatramo da bezbednosna arhitektura regiona treba da bude osmišljena u regionu; stoga, bilo kakav istup zemalja regiona protiv te politike ni na koji način ne bi bio prihvatljiv", upozorio je Aštijani jermenskog ministra Surena Papikjana.
Pogosjan je rekao da Jermenija nastoji da "diverzifikuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku", ali da je prerano reći da li želi da se potpuno okrene Zapadu ili samo da ojača odnose sa zapadnim silama bez napuštanja Rusije.
On je dodao da je Iran jasno stavio do znanja Jermeniji da "neće tolerisati geopolitičke promene na južnom Kavkazu, što znači ne samo promene granica, već i promene ravnoteže snaga u regionu".
Uprkos svim razlikama, iranski i zapadni interesi se približavaju u podršci jermenskom suverenitetu.
Usled toga, tvrdi Mamedov, protivljenje Irana zapadnom prisustvu "možda nije tako rigidno kako se čini u zvaničnoj retorici".
Međutim, nije jasno da li će to dovesti do nekakve saradnje.
"Sveopšti antizapadni stav u iranskoj spoljnoj politici i pretpostavljena želja Teherana da ne uznemiri Moskvu na južnom Kavkazu čine takvu saradnju malo verovatnom", rekao je Azizi.
Pročitajte i ovo: Apatija glasača i dominacija tvrdolinijaša: Ključni zaključci iranskih izbora