Cenić: Niko ne nudi rješenje kako izaći iz krize

Ekonomistica Svetlana Cenić ocenjuje kako vlasti koje odlaze ostavljaju zemlju u finasijskoj zaduženosti, te tvrdi da su preuzeli budžete u suficitu, a ostavljaju budžete u deficitu. Kad se pogledaju stranački ekonomski programi, napominje, niko i ne pominje smanjenje javne potrošnje

RSE: Vlasti Bosne i Hercegovine, izabrane na opštim izborima u oktobru 2006. godine, u mandatnom periodu od 2007. do 2010. godine su imale na raspolaganju skoro 25 milijardi KM, koliko su iznosili usvojeni budžeti i rebalansi budžeta na svim nivoima. Koliko koristi od svih ovih sredstava su imali građani Bosne i Hercegovine?

Cenić: Za uzvrat nisu dobili apsolutno ništa. Dobili su mnogo više birokratije, mnogo više činovnika, a da servis ni u jednom momentu unapređen. Šta sad mi imamo sa povećanom administracijom kad i dalje BiH je na dnu kad su u pitanju i poslovno okruženje, brzina poslovanja, brzina registarcije, kada su u pitanju mnoge stvari koje život znače, pogotovo kada je u pitanju privreda. Onome ko najviše treba on praktično dobija sve manje. Ja bih volela, recimo, da vidim šta će biti sa borcima do kraja godine. Da li će dobijati taj borački dodatak, i odakle će ga dobiti? Imali smo primer zadnjih poplava. Šta su građani dobili od toga? Čak se i sada pominje da neće dobiti ništa kao odštetu, da niko to ne pominje, nego sanacija nekog stanja. Ali šta građanin ima od toga? Šta ima gospođa ili građanka koja dobije 109 maraka odštete za poplavu i još joj se kaže a što je gradila kuću na tome? A šta bi trebalo onda čitava Slovenija poplavljena ili, ne znam, Velika Gorica da kaže što smo gradili kuće tu. Što nije urađeno nešto da se zaštite građani od poplave, ili da im se šteta nadoknadi? Navodim to samo kao primer koliko je neproduktivnih stvari u budžetu. Na sve načine građanima se uzima, bilo preko poreza, bilo preko nekih članarina, ali šta oni dobijaju ako je standard građana pao, ako je zaduženost građana veća nego ikada? Svi pojedinačno su zaduženi više nego ikada, mimo onoga što će se trebati vraćati, odnosno mimo onoga što su deficiti budžeta.

RSE: Što se tiče koalicije na nivou države koju čine SNSD, SDA, SBiH, HDZ, HDZ 1990, od samog uspostavljanja koalcije nakon izbora ona nije najbolje funkcionisala. Redale su se krize, blokade i međusobne optužbe tokom četiri godine. Od brojnih obećanja u ovom periodu malo šta je urađeno. Zaduženost BiH u zadnje tri godine je porasla za 40 posto. Spoljni dug BiH na kraju 2009. godine je iznosio više od pet milijarde maraka. Nedavno ste radili analizu njihovih programa za ovogodišnje opšte izbore. Da li se u njima građanima BiH nudi nešto novo?

Cenić: Preuzeli su budžete u suficitu, a ostavljaju budžete u deficitu. Kad se pogledaju njihovi ekonomski programi, moram reći meni je bilo malo i smešno da se pominje smanjenje javne potrošnje, a da pri tome se ni u kom slučaju ne objašnjava kako to misle uraditi i ko je, zapravo, kriv zašto nam je javna potrošnja i zaduženost veća nego 2006. godine. Što se tiče tih pet stranaka, SNSD čak i nema izborni program, verovatno smatrajući da ih preporučuje ovaj dosadašnji rad. Međutim, to je slaba preporuka. Takođe, već su i druge NVO uradile analizu da je možda pet posto onih izbornih obećanja u 2006. ispunjeno, da je mnogo toga neutemeljeno, a sve ostalo nema ni govora. Programi apsolutno nisu, kad govorimo o ovih pet stranaka koje ih imaju, nisu prilagođeni sadašnjem trenutku - kako zaustaviti ovo propadanje, kako zaustaviti BiH koja definitivno ide strmoglavačke. I većina tih programa je bazirana totalno atarski. Čak i one stranke koje se zalažu i koje u svojim programima govore da deluju na prostoru čitave BiH, kad pogledate ekonomske programe recimo SDA, bazirana je najviše na Federaciju. Generalna ocena je inače svih programa: prvo, što su atarski, što se baziraju na jednom delu države; drugo, ne uvažavaju sadašnja ustavna ovlaštenja, i kad su u pitanju vladajuće stranke, ni u jednom momentu nema odgovornosti za ovakvo stanje, nego kao da su sad sveži i čili, iz opozicije, pa će sad oni nuditi neka rešenja – kao da nisu imali četiri godine da nešto i urade od svega ovoga što sad obećavaju.

Zloupotreba budžetskih sredstava

RSE: Da li su opozicione stranke u svojim programima za ove opšte izbore u BiH ponudili nešto konkretnije građanima?

Cenić: Ne vidim još uvek, kad je opozicija u pitanju, ta neka rešenja. Niko nije rekao kako ćemo to smanjiti javnu potrošnju, da li je to otpuštanjem, ili smanjivanjem plata - jer se svako libi da to kaže, a to je neminovnost. Nigde nisam videla, sem malo izuzetaka, objašnjenje kako ćemo do toga doći. Gde su te pare, kako ćemo ih stvoriti, kako zaraditi? Stranka radom za boljitak, recimo, zalaže se za milijardu i po da se odvoji, da se subvencionišu kamate, doprinosi, ali odakle te pare? Jer nepopularno je reći toliku smo administraciju stvorili da sad treba ili smanjiti plate, smanjiti tu krajnju neproduktivnost, ili otpustiti i presumeriti jedan deo tih ljudi da rade u privredi. I nepopularno je reći istinu. Neke opozicione stranke kao izalze sa istinom, presekom stanja, međutim, ne daju rešenja kako ćemo mi doći do tih para. Ima tu i dobrih ideja, potenciranja saradnje nauke i privrede, kao što je kod SDP-a, ali i tamo ima dosta u programu stavaranja opet nekih novih komisija, novih tela. Dobro, ali šta ćemo sa ovim sadašnjim, šta ćemo sa njima uraditi? Mnogo je uopšte stvari koje lepo zvuče, odgovora nikakvog ne daju - i vrtimo se stalno u tom nekakvom krugu. Jedina stranka koja je izašla sa nekim akcionim planom da se zasutavi propadanje, na moje veliko iznenađenje, je Srpska radikalna stranka, koja inače nije imala takvih programa do sada. Međutim i taj akcioni program se bazira samo na RS. Nigde tu nema države. Niko ne postavlja pitanje:“U redu to, ali ima ima i država, šta ćete vi raditi na državnom nivou?“

RSE: Radili ste i neke procjene koliko će sredstava političke stranke potrošiti za ovogodišnju kampanju?

Cenić: Od 2004. do 2009. nekih 111 miliona je izdvojeno za rad političkih partija. Ove godine i za ove izbore dozvoljeno je 65 miliona strankama da potroše za izbore. Sad na to sve treba dodati ovo sve što ide praktično iz budžeta. To su i helikopteri, i avioni, i službena kola, i ručkovi, i večere, i skupovi, i presecanja vrpci, i ko zna šta sve ne. To je ponovo zloupotreba budžetskih sredstava i zloupotreba strpeljenja i pameti poreskih obveznika i građana. E to bih volela da se sračuna, i nadam se da ćemo imati priliku da uradimo i tu analizu - jer ako premijer RS sleti u Topolu helikopterom, a to nije daleko odavde, na jedan skup, koliko to košta. Da ne kažem ovi koncerti, pevači, nastupi - koliko će sve to koštati i gde se predstavljaju takvi troškovi?

RSE: Za predstojeće izbore u BiH prijavila su se 63 politička subjekta, a na kandidatskim listama se nalazi 8.149 kandidata. Poređenja radi: u Srbiji, koja ima duplo više stanovnika, na posljednjim parlamentarnim izborima 2008. godine za 250 mjesta u parlamentu kandidovalo se ukupno 3.137 kandidata. Da li ovo potvrđuje tezu da je politika najprofitabilniji i najsigurniji posao u BiH?

Cenić: Pa vidite da i estradne zvezde idu sada u politiku. Očigledno nije više isplativo ići i pevati, kao što smo mislili - izađe pevač, pa uzme par hiljada eura za svoj nastup, a gledajte sad su u politici. Znači da je politika profitabilnija nego te tezge, i šatre i gostovanje po kojekakvim klubovima u inostranstvu.