"Drago mi je da mogu da kažem da je međunarodna zajednica svesna ozbiljnosti situacije u BiH i ne samo to, nego da se finalizira jedna strategija, koja bi trebalo da se predstavi narednih dana. Jer su domaći lideri pokazali da nemaju trenutno potencijal da reše situaciju vlastitim snagama," kaže slovački šef diplomatije i bivši visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak.
RSE: Prilično je napeto ovih dana u Bosni i Hercegovini na relaciji Visoki predstavnik - Banja Luka. Da ste u ovom trenutku Visoki predstavnik, šta biste uradili kada Republika Srpska i njen premijer kažu da neće prihvatiti odluku Valentina Inzka i prete da će napustiti zajedničke institucije Bosne i Hercegovine?
Lajčak: Jedno od dobrih pravila ponašanja je da ne dajem savete nekome ko radi svoj posao, a koji sam ja radio ranije. Gospodin Inzko je tamo, ima podršku međunarodne zajednice, i moju naravno, i simpatije. Znam da mu nije lako, ali sigurno neću ja da mu šaljem savete jer i meni ne bi bilo dobrodošlo, dok sam ja bio u slicnim situacijama da se neko nadmudruje i govori šta bi uradio bolje ili na drugi način od mene.
RSE: Sami ste rekli nakon razgovora sa šefom diplomatije Srbije, Vukom Jeremićem, da situacija u Bosni i Hercegovini nije zadovoljavajuća. Da li međunarodna zajednica uopšte ima strategiju prema Republici Srpskoj, koju mnogi vide kao problem za funkcionisanje Bosne i Hercegovine?
Lajčak: Drago mi je da mogu da kažem da je međunarodna zajednica svesna ozbiljnosti situacije u Bosni i Hercegovini i ne samo to, nego da se finalizira jedna strategija, koja bi trebalo da se predstavi narednih dana. Jer je svima jasno da ova situacija zahteva aktivnost i inicijativu međunarodne zajednice jer su domaći lideri pokazali da nemaju trenutno potencijal, kapacitet da reše situaciju vlastitim snagama. Mislim da ćemo veoma brzo videti da je međunarodna zajednica odlučna i da pokaže to što joj je nedostajalo zadnjih nekoliko godina, a to je vizija, strategija i zajednički stav po pitanju Bosne i Hercegovine.
RSE: Da li to što do ovog trenutka Bosna i Hercegovina ne funkcioniše, a međunarodna zajednica tamo jeste prisutna i Visoki predstavnik jeste tamo, može li se to smatrati nekim neuspehom međunarodne zajednice?
Lajčak: Nije to neuspeh međunarodne zajednice jer činjenica je da je međunarodna zajednica tamo već 15 godina. Bio je plan da se smanjuje prisustvo u ovoj teškoj formi tj. Visoki predstavnik, a da se povećava prisustvo u mekoj formi, /evropski predstavnik/. Ali taj proces je zaustavljen zbog više faktora, jedan od njih je da se međunarodna zajednica počela baviti kosovskim pitanjem, i nije više Bosna i Hercegovina bila u centru panje. Da je došlo do pada aprilskog paketa ustavnih promena, odmah nakon toga do pogoršanja atmosfere i tako dalje, tako da je rezultat da tri godine od 2006. tapkamo u mestu ili se vrtimo u krug, umesto toga da imamo neku strategiju i viziju. Rezultat je pogoršanje stanja u Bosni i Hercegovini. Ali sada je međunarodna zajednica shvatila da mora da usmeri svoju pažnju i kapacitete prema Bosni i Hercegovini još jednom. I ja se u tome angažujem, jer sa moje pozicije ministra spoljnih poslova države članice Evropske unije i NATO-a, imam niz prilika da razgovaram, da odgovaram na pitanja vezana za Bosnu i Hercegovinu, tako da se i ja trudim da doprinesem tim procesima.
RSE: Da li je to što se međuanrodna zajednica u jednom trenutku, kako kažete, nije bavila BiH ili, što bi neki drugi rekli, nije bila efikasna u BiH, da li je to možda ohrabrilo premijera Republike Srpske?
Lajčak: Ja mislim da je logično da sve u prirodi treba da je u nekom balansu. To znači ako je manje prisustvo međunarodne zajednice, onda se povećava prostor, recimo, za aktivnosti, a ne uvek pozitivne aktivnosti, domaćih aktera. U periodu kada se međunarodna zajednica bavila Kosovom, nije želela da ulazi u probleme, drugim rečima da rešava probleme u Bosni i Hercegovini. To je naravno stvorilo situaciju da su se ti problemi gomilali i povećavali. To je trend, bez toga da nekoga okrivljujem ili optužujem.
Međunarodna zajednica ima ogromnu odgovornost prema Bosni i Hercegovini u vidu visokog predstavnika, i stvaranjem Dejtonskog sporazuma ima direktnu odgovornost za Bosnu i Hercegovinu, i mora da igra tu ulogu koju je sama sebi propisala. U zadnje tri godine međunarodna zajednica nije dovoljno dobro igrala tu ulogu i imamo posledice.
RSE: Ko je, osim međunarodne zajednice, najveći krivac u Bosni i Hercegovini za tu nefunkcionalnost? I kolika je krivica u tome premijera Republike Srpske?
Lajčak: Bosna i Hercegovina ima koalicionu vladu od pet političkih stranaka, znači pet političkih lidera snosi odgovornost za sve uspehe i neuspehe Bosne i Hercegovine, i to je elementarna logika i za stvaranje atmosfere. Premijer Republike Srpske je praktično najjači političar u Bosni i Hercegovini. Iz toga proističe njegova odgovornost za to što se tamo dešava. On doprinosi pogoršavanju atmosfere u Bosni i Hercegovini, pre svega svojom retorikom i svojim napadima na međunarodnu zajednicu, na zajedničku državu. To sve stvara ogromnu nervozu u drugom delu zemlje, u Federaciji, stvara osećaj da on želi da uništi Bosnu i Hercegovinu. I to izaziva reakcije, i u drugom delu Bosne i Hercegovine, i kod međunarodne zajednice. I naravno da je gospodin Dodik odgovoran, samo je on odgovoran za sve što izgovori i uradi. Činjenica je da on govori mnogo strašnije stvari nego što ih uradi, ali pokazalo se da i to što govori ima destruktivan potencijal.
RSE: Da li bi možda rešenje bila smena premijera Dodika, kao što se može čuti da se predlaže? Da li ste možda Vi, dok ste bili u Sarajevu, o tome nekada razmišljali?
Lajčak: Mislim da smo danas u 2009. godini, 14 godina nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, već prošli fazu da možemo da smenjujemo ključne političke figure u Bosni i Hercegovini. Ne mislim da bi to pomoglo. Možda bi pomoglo da se reše neki kratkoročni problemi, ali ubeđen sam da bi to stvorilo neke ozbiljne i dugoročne probleme. Mi treba da vodimo zemlju napred time da smanjimo ovo teško prisustvo međunarodne zajednice jer jednog dana moramo doći do toga. A uklanjanjem ključnih političkih figura mi bismo izazvali teške političke potrese, kojima bismo zaustavili normalizaciju političkog života i političkog sistema. Sad ne govorim o Miloradu Dodiku ili bilo kom drugom. Ali već smo u fazi kad su ljudi prošli kroz demokratske izbore, koje je međunarodna zajednica priznala, kada je Bosna i Hercegovina podnela aplikaciju za NATO i planira da podnese aplikaciju za Evropsku uniju, kada ima ogromne šanse da postane članica Saveta bezbednosti UN.
To nikako ne ide sa nekim administrativnim odlukama da se ukidaju ključni politički faktori. Ili je Bosna i Hercegovina ozbiljna zemlja, koja ima svoje probleme ali jeste zemlja, ili je protektorat, ali onda hajde da zaboravimo na članstvo u Savetu bezbednosti, hajde da zaboravimo na evropske integracije i NATO, i onda hajde da tretiramo Bosnu i Hercegovinu kao protektorat. Ja to nikad nisam hteo. Ja sam uvek hteo da tretiram Bosnu i Hercegovinu kao zemlju, da rešavamo njene probleme tako da je guramo unapred, a ne da idemo unazad.
RSE: Puno ste razgovarali o Bosni i Hercegovini sa srpskim šefom diplomatije. Kako Vi vidite ponašanje Beograda prema Banja Luci - da li kao smirivanje strasti u Bosni i Hercegovini ili raspirivanje? Prošli put kada je bilo napetosti između Dodika i Inzka, pre tri meseca, Tadić je otišao u Banja Luku. Pre nekoliko dana u Banja Luku je otišao Jeremić. Mnogi, naročito u FBiH, možda čak i u međunarodnoj zajednici, optužuju Tadića i Beograd za politiku prema Republici Srpskoj. Da li vam se čini da možda Beograd, u nekim segmentima, zloupotrebljava Sporazum o specijalnim vezama sa Republikom Srpskom?
Lajčak: Dovoljno vremena u razgovorima sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem, pa i sa predsednikom Tadićem smo posvetili Bosni i Hercegovini. To je logično jer oni prate dešavanja i zabrinuti su. Naravno da smo razgovarali o tome. Cenim stav Srbije u odnosu na Bosnu i Hercegovinu. I predsednik Tadić i ministar Jeremić su jasno javno rekli više puta da podržavaju teritorijalnu celovitost i integritet Bosne i Hercegovine, i ja znam da je to ono što oni iskreno misle.
Mnogo je lakše raditi sa Beogradom, i mnogo je konstruktivnija pozicija Beograda u odnosu na BiH danas, kada Srbiju vodi Boris Tadić, u odnosu na situaciju pre dve godine kada je premijer bio Vojislav Koštunica. Znam i to, a znam jer imam informacije, da su te dve posete, o kojima ste govorili, u stvari bile poste čiji je cilj bio da se smire strasti. Razgovaralo se sa Miloradom Dodikom u cilju da se pomogne Visokom predstavniku i međunarodnoj zajednici. Znam da su bile drugačije procenjene u Sarajevu, ali to je, sa druge strane reakcija koja nije ništa neobična u Sarajevu. Međutim, stvarno ne postoji razlog da se optužuje Boris Tadić i današnja Srbija da zloupotrebljavaju Sporazum o posebnim odnosima sa Republikom Srpskom.
RSE: Ali Boris Tadić je nedavno raspirio strasti u Sarajevu, ne znam da li ste čuli za njegovu posetu kada je na Palama otvorio školu koja se zove “Srbija“. To su mnogi doživeli kao prst u oko.
Lajčak: Znam, video sam te reakcije, ali video sam i reakciju Visokog predstavnika, koji je rekao da je ta poseta potpuno u redu jer je bila najavljena Ministarstvu spoljnih poslova Bosne i Hercegovine, i da je bio ispoštovan diplomatski protokol u tom smislu. Ja naravno prihvatam taj stav Visokog predstavnika, kao legitimni i zvanični stav.
RSE: Vuk Jeremić je na zajedničkoj konferenciji za medije sa Vama, rekao da će do kraja godine sasvim sigurno biti napretka u BiH. To ste i Vi sada nagovestili u ovom razgovoru. Da li možete bliže da kažete o čemu se radi, koji će biti koraci međunarodne zajednice?
Lajčak: To što sam rekao, rekao sam na osnovu razgovora koje sam imao tokom prethodnih dana, i posebno prošle nedelje kada sam bio u Americi, u Njujorku i Vašingtonu. Međutim, nisam ja taj koji je ovlašćen da išta najavljuje. Tako da ne BiH ja preuzimao tu privilegiju i kompetenciju. Švedska je zemlja koja predsedava Evropskom unijom i Švedska ima ulogu da najavljuje odluke u ime Evropske unije.
RSE: Sa kakvim utiskom ćete otići iz Beograda? Prethodnih dana, prethodnih nedelja, iz Beograda u svet nisu otišle sjajne slike. Pretučen je na smrt jedan francuski državljanin, fudbalski navijač. Nije postojala bezbednost da se održi Povorka ponosa u centru grada. Da li vas u Evropskoj uniji brinu ta dešavanja, taj porast nasilja, jačanje desničarskih organizacija? Šta ste poručili predsedniku Srbije, šefu diplomatije i ostalim zvaničnicima, da li je uopšte bilo reči o tome?
Lajčak: Te stvari, koje ste pomenuli, naravno meni jesu poznate. Ja polazim od toga da to nije državna politika, da to nije aktivnost državnih institucija, da su to nažalost veoma negativne i tragične pojave, posebno ubistvo mladog Francuza, ali bilo bi neozbiljno da krivimo državu zbog toga.
Otići ću iz Beograda i Srbije ubeđen da Srbija želi da krene evropskim putem, ali i svestan toga da taj put nema tu snažnu podršku čitavog društva i Parlamenta, koja je, recimo postojala u Slovačkoj, da nema tog entuzijazma i energije da se pokrene zemlja u evropskom pravcu od strane nevladinog sektora, medija i građanskog društva. Potrebno je da se tom procesu vrati kredibilitet. I zato treba da se potrudi i Srbija i Evropska unija jer ako želimo da zemlja ozbiljno krene evropskim putem, onda zemlja mora da veruje da taj evropski put postoji i da je na kraju tog puta jasna evropska perspektiva.
RSE: Prilično je napeto ovih dana u Bosni i Hercegovini na relaciji Visoki predstavnik - Banja Luka. Da ste u ovom trenutku Visoki predstavnik, šta biste uradili kada Republika Srpska i njen premijer kažu da neće prihvatiti odluku Valentina Inzka i prete da će napustiti zajedničke institucije Bosne i Hercegovine?
Lajčak: Jedno od dobrih pravila ponašanja je da ne dajem savete nekome ko radi svoj posao, a koji sam ja radio ranije. Gospodin Inzko je tamo, ima podršku međunarodne zajednice, i moju naravno, i simpatije. Znam da mu nije lako, ali sigurno neću ja da mu šaljem savete jer i meni ne bi bilo dobrodošlo, dok sam ja bio u slicnim situacijama da se neko nadmudruje i govori šta bi uradio bolje ili na drugi način od mene.
RSE: Sami ste rekli nakon razgovora sa šefom diplomatije Srbije, Vukom Jeremićem, da situacija u Bosni i Hercegovini nije zadovoljavajuća. Da li međunarodna zajednica uopšte ima strategiju prema Republici Srpskoj, koju mnogi vide kao problem za funkcionisanje Bosne i Hercegovine?
Lajčak: Drago mi je da mogu da kažem da je međunarodna zajednica svesna ozbiljnosti situacije u Bosni i Hercegovini i ne samo to, nego da se finalizira jedna strategija, koja bi trebalo da se predstavi narednih dana. Jer je svima jasno da ova situacija zahteva aktivnost i inicijativu međunarodne zajednice jer su domaći lideri pokazali da nemaju trenutno potencijal, kapacitet da reše situaciju vlastitim snagama. Mislim da ćemo veoma brzo videti da je međunarodna zajednica odlučna i da pokaže to što joj je nedostajalo zadnjih nekoliko godina, a to je vizija, strategija i zajednički stav po pitanju Bosne i Hercegovine.
RSE: Da li to što do ovog trenutka Bosna i Hercegovina ne funkcioniše, a međunarodna zajednica tamo jeste prisutna i Visoki predstavnik jeste tamo, može li se to smatrati nekim neuspehom međunarodne zajednice?
U BiH tapkamo u mestu
Lajčak: Nije to neuspeh međunarodne zajednice jer činjenica je da je međunarodna zajednica tamo već 15 godina. Bio je plan da se smanjuje prisustvo u ovoj teškoj formi tj. Visoki predstavnik, a da se povećava prisustvo u mekoj formi, /evropski predstavnik/. Ali taj proces je zaustavljen zbog više faktora, jedan od njih je da se međunarodna zajednica počela baviti kosovskim pitanjem, i nije više Bosna i Hercegovina bila u centru panje. Da je došlo do pada aprilskog paketa ustavnih promena, odmah nakon toga do pogoršanja atmosfere i tako dalje, tako da je rezultat da tri godine od 2006. tapkamo u mestu ili se vrtimo u krug, umesto toga da imamo neku strategiju i viziju. Rezultat je pogoršanje stanja u Bosni i Hercegovini. Ali sada je međunarodna zajednica shvatila da mora da usmeri svoju pažnju i kapacitete prema Bosni i Hercegovini još jednom. I ja se u tome angažujem, jer sa moje pozicije ministra spoljnih poslova države članice Evropske unije i NATO-a, imam niz prilika da razgovaram, da odgovaram na pitanja vezana za Bosnu i Hercegovinu, tako da se i ja trudim da doprinesem tim procesima.
RSE: Da li je to što se međuanrodna zajednica u jednom trenutku, kako kažete, nije bavila BiH ili, što bi neki drugi rekli, nije bila efikasna u BiH, da li je to možda ohrabrilo premijera Republike Srpske?
Lajčak: Ja mislim da je logično da sve u prirodi treba da je u nekom balansu. To znači ako je manje prisustvo međunarodne zajednice, onda se povećava prostor, recimo, za aktivnosti, a ne uvek pozitivne aktivnosti, domaćih aktera. U periodu kada se međunarodna zajednica bavila Kosovom, nije želela da ulazi u probleme, drugim rečima da rešava probleme u Bosni i Hercegovini. To je naravno stvorilo situaciju da su se ti problemi gomilali i povećavali. To je trend, bez toga da nekoga okrivljujem ili optužujem.
Međunarodna zajednica ima ogromnu odgovornost prema Bosni i Hercegovini u vidu visokog predstavnika, i stvaranjem Dejtonskog sporazuma ima direktnu odgovornost za Bosnu i Hercegovinu, i mora da igra tu ulogu koju je sama sebi propisala. U zadnje tri godine međunarodna zajednica nije dovoljno dobro igrala tu ulogu i imamo posledice.
RSE: Ko je, osim međunarodne zajednice, najveći krivac u Bosni i Hercegovini za tu nefunkcionalnost? I kolika je krivica u tome premijera Republike Srpske?
Lajčak: Bosna i Hercegovina ima koalicionu vladu od pet političkih stranaka, znači pet političkih lidera snosi odgovornost za sve uspehe i neuspehe Bosne i Hercegovine, i to je elementarna logika i za stvaranje atmosfere. Premijer Republike Srpske je praktično najjači političar u Bosni i Hercegovini. Iz toga proističe njegova odgovornost za to što se tamo dešava. On doprinosi pogoršavanju atmosfere u Bosni i Hercegovini, pre svega svojom retorikom i svojim napadima na međunarodnu zajednicu, na zajedničku državu. To sve stvara ogromnu nervozu u drugom delu zemlje, u Federaciji, stvara osećaj da on želi da uništi Bosnu i Hercegovinu. I to izaziva reakcije, i u drugom delu Bosne i Hercegovine, i kod međunarodne zajednice. I naravno da je gospodin Dodik odgovoran, samo je on odgovoran za sve što izgovori i uradi. Činjenica je da on govori mnogo strašnije stvari nego što ih uradi, ali pokazalo se da i to što govori ima destruktivan potencijal.
Prošla je faza da možemo da smenjujemo ključne političare
RSE: Da li bi možda rešenje bila smena premijera Dodika, kao što se može čuti da se predlaže? Da li ste možda Vi, dok ste bili u Sarajevu, o tome nekada razmišljali?
Lajčak: Mislim da smo danas u 2009. godini, 14 godina nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, već prošli fazu da možemo da smenjujemo ključne političke figure u Bosni i Hercegovini. Ne mislim da bi to pomoglo. Možda bi pomoglo da se reše neki kratkoročni problemi, ali ubeđen sam da bi to stvorilo neke ozbiljne i dugoročne probleme. Mi treba da vodimo zemlju napred time da smanjimo ovo teško prisustvo međunarodne zajednice jer jednog dana moramo doći do toga. A uklanjanjem ključnih političkih figura mi bismo izazvali teške političke potrese, kojima bismo zaustavili normalizaciju političkog života i političkog sistema. Sad ne govorim o Miloradu Dodiku ili bilo kom drugom. Ali već smo u fazi kad su ljudi prošli kroz demokratske izbore, koje je međunarodna zajednica priznala, kada je Bosna i Hercegovina podnela aplikaciju za NATO i planira da podnese aplikaciju za Evropsku uniju, kada ima ogromne šanse da postane članica Saveta bezbednosti UN.
To nikako ne ide sa nekim administrativnim odlukama da se ukidaju ključni politički faktori. Ili je Bosna i Hercegovina ozbiljna zemlja, koja ima svoje probleme ali jeste zemlja, ili je protektorat, ali onda hajde da zaboravimo na članstvo u Savetu bezbednosti, hajde da zaboravimo na evropske integracije i NATO, i onda hajde da tretiramo Bosnu i Hercegovinu kao protektorat. Ja to nikad nisam hteo. Ja sam uvek hteo da tretiram Bosnu i Hercegovinu kao zemlju, da rešavamo njene probleme tako da je guramo unapred, a ne da idemo unazad.
RSE: Puno ste razgovarali o Bosni i Hercegovini sa srpskim šefom diplomatije. Kako Vi vidite ponašanje Beograda prema Banja Luci - da li kao smirivanje strasti u Bosni i Hercegovini ili raspirivanje? Prošli put kada je bilo napetosti između Dodika i Inzka, pre tri meseca, Tadić je otišao u Banja Luku. Pre nekoliko dana u Banja Luku je otišao Jeremić. Mnogi, naročito u FBiH, možda čak i u međunarodnoj zajednici, optužuju Tadića i Beograd za politiku prema Republici Srpskoj. Da li vam se čini da možda Beograd, u nekim segmentima, zloupotrebljava Sporazum o specijalnim vezama sa Republikom Srpskom?
Tadić i Jeremić smiruju Dodika
Lajčak: Dovoljno vremena u razgovorima sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem, pa i sa predsednikom Tadićem smo posvetili Bosni i Hercegovini. To je logično jer oni prate dešavanja i zabrinuti su. Naravno da smo razgovarali o tome. Cenim stav Srbije u odnosu na Bosnu i Hercegovinu. I predsednik Tadić i ministar Jeremić su jasno javno rekli više puta da podržavaju teritorijalnu celovitost i integritet Bosne i Hercegovine, i ja znam da je to ono što oni iskreno misle.
Mnogo je lakše raditi sa Beogradom, i mnogo je konstruktivnija pozicija Beograda u odnosu na BiH danas, kada Srbiju vodi Boris Tadić, u odnosu na situaciju pre dve godine kada je premijer bio Vojislav Koštunica. Znam i to, a znam jer imam informacije, da su te dve posete, o kojima ste govorili, u stvari bile poste čiji je cilj bio da se smire strasti. Razgovaralo se sa Miloradom Dodikom u cilju da se pomogne Visokom predstavniku i međunarodnoj zajednici. Znam da su bile drugačije procenjene u Sarajevu, ali to je, sa druge strane reakcija koja nije ništa neobična u Sarajevu. Međutim, stvarno ne postoji razlog da se optužuje Boris Tadić i današnja Srbija da zloupotrebljavaju Sporazum o posebnim odnosima sa Republikom Srpskom.
Miroslav Lajčak i ministar spoljnih poslova Srbije, Vuk Jeremić, na konferenciji za novinare, Foto: Vesna Anđić
RSE: Ali Boris Tadić je nedavno raspirio strasti u Sarajevu, ne znam da li ste čuli za njegovu posetu kada je na Palama otvorio školu koja se zove “Srbija“. To su mnogi doživeli kao prst u oko.
Lajčak: Znam, video sam te reakcije, ali video sam i reakciju Visokog predstavnika, koji je rekao da je ta poseta potpuno u redu jer je bila najavljena Ministarstvu spoljnih poslova Bosne i Hercegovine, i da je bio ispoštovan diplomatski protokol u tom smislu. Ja naravno prihvatam taj stav Visokog predstavnika, kao legitimni i zvanični stav.
RSE: Vuk Jeremić je na zajedničkoj konferenciji za medije sa Vama, rekao da će do kraja godine sasvim sigurno biti napretka u BiH. To ste i Vi sada nagovestili u ovom razgovoru. Da li možete bliže da kažete o čemu se radi, koji će biti koraci međunarodne zajednice?
Lajčak: To što sam rekao, rekao sam na osnovu razgovora koje sam imao tokom prethodnih dana, i posebno prošle nedelje kada sam bio u Americi, u Njujorku i Vašingtonu. Međutim, nisam ja taj koji je ovlašćen da išta najavljuje. Tako da ne BiH ja preuzimao tu privilegiju i kompetenciju. Švedska je zemlja koja predsedava Evropskom unijom i Švedska ima ulogu da najavljuje odluke u ime Evropske unije.
RSE: Sa kakvim utiskom ćete otići iz Beograda? Prethodnih dana, prethodnih nedelja, iz Beograda u svet nisu otišle sjajne slike. Pretučen je na smrt jedan francuski državljanin, fudbalski navijač. Nije postojala bezbednost da se održi Povorka ponosa u centru grada. Da li vas u Evropskoj uniji brinu ta dešavanja, taj porast nasilja, jačanje desničarskih organizacija? Šta ste poručili predsedniku Srbije, šefu diplomatije i ostalim zvaničnicima, da li je uopšte bilo reči o tome?
Lajčak: Te stvari, koje ste pomenuli, naravno meni jesu poznate. Ja polazim od toga da to nije državna politika, da to nije aktivnost državnih institucija, da su to nažalost veoma negativne i tragične pojave, posebno ubistvo mladog Francuza, ali bilo bi neozbiljno da krivimo državu zbog toga.
Otići ću iz Beograda i Srbije ubeđen da Srbija želi da krene evropskim putem, ali i svestan toga da taj put nema tu snažnu podršku čitavog društva i Parlamenta, koja je, recimo postojala u Slovačkoj, da nema tog entuzijazma i energije da se pokrene zemlja u evropskom pravcu od strane nevladinog sektora, medija i građanskog društva. Potrebno je da se tom procesu vrati kredibilitet. I zato treba da se potrudi i Srbija i Evropska unija jer ako želimo da zemlja ozbiljno krene evropskim putem, onda zemlja mora da veruje da taj evropski put postoji i da je na kraju tog puta jasna evropska perspektiva.