Ima izlaza iz dugogodišnjeg spora sa Grčkom. Postoji bilateralni sporazum, koji je usvojen kako Grčka ne bi sprečavala integracije Makedonije u evroatlantske strukture, izjavio je makedonski predsednik Gjorge Ivanov u intervjuu za Radio Slobodna Evropa. Ali, kaže on, nisam video da postoji želja i na neki način pritisak na Grčku da poštuje ono sto je prihvatila i potpisala.
Druga solucija je da Grčka konačno prizna realnost da postoji država Makedonija, makedonski narod i makedonski jezik, dodaje Ivanov.
Gjorge Ivanov i Metju Nimic, 23. februar 2010.
"Međutim, na žalost u Grčkoj još uvek ima političara koji koriste retoriku iz hladnog rata i podižu strahove i predrasude kod njihovog stanovništva da time što postoji država Makedonija, postoji i opasnost za njihovu teritoriju i identitet. U 21. veku otvarati takva pitanja i na njima profitirati, je neozbiljno."
Ne možemo prihvatiti da nam se rešenja koja nudi Grčka plasiraju kao uzajamno prihvatljiva, odnosno da nam se predstavlja da grčki predlozi treba da budu i naši.
Ivanov ističe da Makedonija nastoji da na svaki način u procesu o imenu zemlje koji vodi posrednik Ujedinjenih Nacija Metju Nimic dođe do nekog rešenja koje će biti uzajamno prihvatljivo.
"Ali, ne možemo prihvatiti da nam se rešenja koja nudi Grčka plasiraju kao uzajamno prihvatljiva, odnosno da nam se predstavlja da grčki predlozi treba da budu i naši."
U kontaktima sa međunarodnim faktorima kažemo da smo mi ti koji imaju potrebu za rešenjem, dok Grčka nema, kaže makedonski predsednik. "Ne osećamo da Grčka radi nešto da bi se došlo što brže do rešenja. Njoj odgovara to. Možda onu strategiju koju je imala prema Kipru, primenjuje i kod nas. Odugovlači problem, stvara ambijent da to treba trajati sve dok se ne postignu uslovi da se dođe do nečega će ce biti u njihovu korist."
Pogledajte ceo intervju sa predsednikom Makedonije na makedonskom jeziku
x
Vaš browser nepodržava HTML5
Ѓорѓе Иванов
Govoreći o bezbednosnom stanju u Makedoniji i regionu, predsednik Ivanov u intervjuu za RSE kaže da ima drastičnih promena u odnosu na ono što se događalo pre 10 ili 20 godina, ali da još postoje sive zone i pojedinci koji žele da funkcionisu kao nekada i kojima ne odgovara poredak i vladavina zakona. "Oni žele da u tim sivim zonama ostvare profit, da se bave ilegalnim aktivnostima, jednostavno žele da profitiraju od toga što u određenim delovima u regionu nema poretka. Oni hoće da stvore predstavu da je čitav region još uvek u nestabilnom stanju", kaže Ivanov, dodajući da se stvari menjaju veoma brzo i da se u regionu stvara jedinstvo koje će omogućiti stabilnost neophodnu da svi na ovim prostorima uživaju u blagodetima koje će doneti evroatlantske integracije.
