U povodu obilježavanja godišnjice pada Berlinskog zida i ujedinjenja Evrope, evropski zvaničnici poručili su da ujedinjenje neće biti okončano bez priključenja Zapadnog Balkana.
O tome šta smo mi Evropi, a šta nama znači ta zajednica, kao i o političkim prilikama u zemljama zapadnog Balkana i krizi koja ih potresa za Radio Slobodna Evropa govori prof. emeritus Božidar Gajo Sekulić, sociolog i filozof.
SEKULIĆ: Evropa je izgubila sposobnost teškoćama oko Ustava - Zapadna Evropa, EU - da pravi jednu socijalnu Evropu. Ideja socijalne Evrope je ona koja mene zanima, i ona nije samo ljevičarska ili anarhistička. Glavni lideri zapadnoevropske unije u sadašnjem koktelu kombinacije nisu u stanju niti postaviti taj problem. I drugo, ja mislim da istinsko ujedinjenje Evrope ne može uspjeti u dalekoj budućnosti ukoliko se ne uzme u obzir i status Rusije, koja je kako evropska tako i azijska zemlja.
SEKULIĆ: Zašto se nama dogodilo nasilje, to će biti dugo još jedno otvoreno pitanje. Mnogo sam o tome i pisao i govorio i ne bih sad obrazlagao, ali jednostavno zbog dominacije etničkoga principa jedan narod - jedna država. Ja mislim da je princip jedan narod - jedna država, tj. jedna potpuna apsolutizacija famoznog principa sa kraja Prvog svjetskog rata, Vilsonovog i Lenjinovog, pravo naroda na samoodređenje - ili kako se kod nas pogrešno kaže na samoopredjeljenje - bio odlučujući kako za one nove demokratije nastale iz Sovjetskoga Saveza, za samu Rusiju, pa i za nas. Ko je tome kriv, ja to neću. Slaba je alternativa bila demokratska. Ja sam njoj pripadao, nismo uspjeli, mi smo poraženi i neki pretpolitički, novi, konzervativni liberali vladaju od Ljubljane do Prištine.
SEKULIĆ: Bilo je desetine hiljada intelektualaca i građana u bivšoj Jugoslaviji koji su smatrali da je jedan proces bar privremene demokratizacije Jugoslavije, da bi se izbjegao rat, bio nužan i da bi trebalo tek stvoriti ustavne pretpostavke, demokratizirati bivšu državu i na tim osnovama onda vidjeti kako da se primijeni princip prava naroda na samoodređenje prema ustavnim odredbama. Prema vladajućem ustavu to je bilo sasvim neodređeno. Po mome mišljenju sve nove države na tlu Jugoslavije su legalne, ali nijedna nije legitimna - od Slovenije pa dalje.
SEKULIĆ: Ono što mogu sada reći jeste da su mogućnosti prevladavanja krize u Bosni i u čitavom regionu uglavnom potpuno izvan vladajućih političkih diskursa novih oligarhija u Bosni i u susjednim državama, kao i izvan jednog kozmetičkoga, paradnoga tzv. civilnog društva i nekoliko paradnih civilnih profesionalaca, civilnih intelektualaca koji svojim predliberalnim i pretpolitičkim glupostima truju ojađeni narod u BiH - siromašan, gladan, bez perspektive. Oni samo doprinose, zajedno sa oligarsima, tome da mladi ljudi nemaju nikakvu perspektivu u ovom regionu. Ovo nije pesimizam, ovo je sociološka procjena.
O tome šta smo mi Evropi, a šta nama znači ta zajednica, kao i o političkim prilikama u zemljama zapadnog Balkana i krizi koja ih potresa za Radio Slobodna Evropa govori prof. emeritus Božidar Gajo Sekulić, sociolog i filozof.
RSE: U povodu obilježavanja godišnjice pada Berlinskog zida evropski zvaničnici izjavili su da je od tog događaja započeo istinski proces evropskog ujedinjenja koji će biti okončan tek kada zemlje zapadnog Balkana postanu članice EU. S druge strane zemlje regiona potcrtavaju opredijeljenost da uskoro postanu dio evropske porodice. Profesore Sekuliću, kako biste vi ocijenili današnju evropsku politiku?
SEKULIĆ: Evropa je izgubila sposobnost teškoćama oko Ustava - Zapadna Evropa, EU - da pravi jednu socijalnu Evropu. Ideja socijalne Evrope je ona koja mene zanima, i ona nije samo ljevičarska ili anarhistička. Glavni lideri zapadnoevropske unije u sadašnjem koktelu kombinacije nisu u stanju niti postaviti taj problem. I drugo, ja mislim da istinsko ujedinjenje Evrope ne može uspjeti u dalekoj budućnosti ukoliko se ne uzme u obzir i status Rusije, koja je kako evropska tako i azijska zemlja.
RSE: Kada se vratimo 20 godina unazad, pošto ste vi vrsni poznavalac tadašnjih prilika, imate i prijatelje u Njemačkoj i tamo ste boravili itd., možete li nam vi dati neku svoju ocjenu da li su teoretičari koji kažu da je bivša Jugoslavija taj val demokratizacije platila skupo?
SEKULIĆ: Zašto se nama dogodilo nasilje, to će biti dugo još jedno otvoreno pitanje. Mnogo sam o tome i pisao i govorio i ne bih sad obrazlagao, ali jednostavno zbog dominacije etničkoga principa jedan narod - jedna država. Ja mislim da je princip jedan narod - jedna država, tj. jedna potpuna apsolutizacija famoznog principa sa kraja Prvog svjetskog rata, Vilsonovog i Lenjinovog, pravo naroda na samoodređenje - ili kako se kod nas pogrešno kaže na samoopredjeljenje - bio odlučujući kako za one nove demokratije nastale iz Sovjetskoga Saveza, za samu Rusiju, pa i za nas. Ko je tome kriv, ja to neću. Slaba je alternativa bila demokratska. Ja sam njoj pripadao, nismo uspjeli, mi smo poraženi i neki pretpolitički, novi, konzervativni liberali vladaju od Ljubljane do Prištine.
Mladi ovdje nemaju perspektivu
RSE: Da li ste mogli tada pretpostaviti kako će se odraziti ta ’89. godina - da je to ustvari za nas početak razjedinjavanja?
SEKULIĆ: Bilo je desetine hiljada intelektualaca i građana u bivšoj Jugoslaviji koji su smatrali da je jedan proces bar privremene demokratizacije Jugoslavije, da bi se izbjegao rat, bio nužan i da bi trebalo tek stvoriti ustavne pretpostavke, demokratizirati bivšu državu i na tim osnovama onda vidjeti kako da se primijeni princip prava naroda na samoodređenje prema ustavnim odredbama. Prema vladajućem ustavu to je bilo sasvim neodređeno. Po mome mišljenju sve nove države na tlu Jugoslavije su legalne, ali nijedna nije legitimna - od Slovenije pa dalje.
RSE: BiH je danas, čini se, ipak u najvećoj krizi u odnosu na ostale zemlje zapadnog Balkana. Na koji način bi se po vama ta kriza mogla prevazići?
SEKULIĆ: Ono što mogu sada reći jeste da su mogućnosti prevladavanja krize u Bosni i u čitavom regionu uglavnom potpuno izvan vladajućih političkih diskursa novih oligarhija u Bosni i u susjednim državama, kao i izvan jednog kozmetičkoga, paradnoga tzv. civilnog društva i nekoliko paradnih civilnih profesionalaca, civilnih intelektualaca koji svojim predliberalnim i pretpolitičkim glupostima truju ojađeni narod u BiH - siromašan, gladan, bez perspektive. Oni samo doprinose, zajedno sa oligarsima, tome da mladi ljudi nemaju nikakvu perspektivu u ovom regionu. Ovo nije pesimizam, ovo je sociološka procjena.