“Imamo nedovoljno regulisan bankarski sistem i preterano regulisanu demokratiju”, kazao je na početku intervjua za Radio Slobodna Evropa nobelovac Džozef Stiglic (Joseph Stiglitz), jedan od najvećih svetskih ekonomista današnjice i profesor Kolumbija univerziteta.
On smatra da postoji ozbiljna pretnja od produbljivanja ekonomske krize i da su drastične mere štednje, kao u slučaju Grčke, pogrešan recept. Po njegovom mišljenju, uzroci krize sežu do deregulacije Regane i Tačerove deregulacije, što je produbilo nejednakosti. Vraćanje regulaciji kejnzijanskog tipa je nužan, ali ne i dovoljan uslov za rešenje sadašnjih problema, ističe Stiglic.
.
Stiglic: Na sadašnje probleme možete gledati i kao na produžetak krize iz 2008. godine od koje se nismo uopšte oporavili. Bruto društveni proizvod u mnogim zemljama je i dalje ispod nivoa pre krize, slično je i sa zaradama. Nismo uspeli da popravimo sistem. U nekim oblastima jesmo, ali se u drugim stanje pogoršalo.
Stiglic: Odgovor je da ne znamo. Smatram da je velika verovatnoća da ćemo imati veoma spor rast što neće biti dovoljno da obnovimo, da vratimo ekonomiju, zaposlenost u normalno stanje. Takođe, postoji izvesna verovatnoća da se suočimo sa ozbiljnim ekonomskim padom, odnosno krizom.
Stiglic: Mislim da je to tačno. Bilo je neznatnih pokušaja nakon 2008. godine da se to učini, međutim banke su se tome usprotivile i nisu dozvolile suštinske promene. Sadašnje mere štednje će samo pogoršati stanje jer će sprečiti ekonomski rast – vidimo šta se dešava u Grčkoj. Letoniji, Irskoj, Portugaliji. Dakle, sve je više činjenica koje ukazuju da će mere štednje biti kontraproduktivne po rast. Apsolutno ste u pravu da se nismo suočili sa ključnim problemima, a neki od njih su se u međuvremenu pogoršali, zbog čega se sada spasavaju velike banke. Sve je veća nejednakost.
Nema rasta u uslovima drastične štednje
Stiglic: To u velikoj meri zavisi od toga kako će Evropa reagovati na krizu u članicama na periferiji. U sporazumu od jula je uvaženo da je neophodan rast grčke privrede da bi rešila problem dugova. S druge strane, članice evrozone znaju da nema rasta u uslovima drastične štednje koja se traži od Atine. Dakle obećan je paket za podsticanje rasta grčke privrede, ali nije obezbeđen i stavljen na raspolaganje…
Stiglic: To je otvoreno pitanje i zavisi od poteza političkih lidera.
Stiglic: To zavisi delimično i od toga da li imaju fleksibilan ili fiksni kurs. Pošto zemlje koje ste pomenuli nisu deo evrozone, imaju prednost održavanja fleksibilnosti kursa i to im omogućava dodatni mehanizam prilagođavanja, što države poput Grčke i Irske nemaju. No, male otvorene ekonomije u mnogome zavise od zbivanja u susedstvu i na međunarodnoj sceni, pre svega zbog investicija i izvoza.
Stiglic: Tačno, i one su koristile dosta grčkih investicija. Stoga je to ozbiljan problem.
On smatra da postoji ozbiljna pretnja od produbljivanja ekonomske krize i da su drastične mere štednje, kao u slučaju Grčke, pogrešan recept. Po njegovom mišljenju, uzroci krize sežu do deregulacije Regane i Tačerove deregulacije, što je produbilo nejednakosti. Vraćanje regulaciji kejnzijanskog tipa je nužan, ali ne i dovoljan uslov za rešenje sadašnjih problema, ističe Stiglic.
.
RSE: Šta mislite o sve učestaliijim mišljenjima da se svet nalazi na pragu nove, duge recesije, koja može biti čak gora nego 2008. godine.
Na sadašnje probleme možete gledati i kao na produžetak krize iz 2008. godine od koje se nismo uopšte oporavili.
RSE: Da li smo na ivici nove recesije ili se može očekivati kakav takav oporavak svetske privrede.
Stiglic: Odgovor je da ne znamo. Smatram da je velika verovatnoća da ćemo imati veoma spor rast što neće biti dovoljno da obnovimo, da vratimo ekonomiju, zaposlenost u normalno stanje. Takođe, postoji izvesna verovatnoća da se suočimo sa ozbiljnim ekonomskim padom, odnosno krizom.
RSE: Svetski lideri su se usredsredili na smanjenje ogromnog budžetskog deficita, pre svega u SAD i EU. Međutim, čini mi se da su zapostavljene suštinske promene sistema koji je doveo do ove krize, kao što je obuzdavanje spekulativnog finansijskog kapitala.
Stiglic: Mislim da je to tačno. Bilo je neznatnih pokušaja nakon 2008. godine da se to učini, međutim banke su se tome usprotivile i nisu dozvolile suštinske promene. Sadašnje mere štednje će samo pogoršati stanje jer će sprečiti ekonomski rast – vidimo šta se dešava u Grčkoj. Letoniji, Irskoj, Portugaliji. Dakle, sve je više činjenica koje ukazuju da će mere štednje biti kontraproduktivne po rast. Apsolutno ste u pravu da se nismo suočili sa ključnim problemima, a neki od njih su se u međuvremenu pogoršali, zbog čega se sada spasavaju velike banke. Sve je veća nejednakost.
Nema rasta u uslovima drastične štednje
RSE: Uopšteno govoreći, mnogi vide sam neoliberalni koncept sa reganomikom i tačerizmom kao uzrok i srž ove krize, i da je stoga nužna neka vrsta povratka modelu “države blasgostanja” i kejnzijanizmu, da bi se izašlo iz ove krize. Da li se slažete sa tom ocenom?
Protesti u Grčkoj zbog vladinih mera štednje, Atina, oktobar 2011.
Stiglic: Mislim da je deregulacija koju su sproveli Regan i Tačer, u najmanju ruku doprinela jačanju krize finansijskog sistema. To mora da se promeni. Takođe, jedan od ključnih problema jeste produbljivanje nejednakosti u našem društvu, ali se nadležni ne suočavaju sa tim pitanjem. Vraćanje kejnzijanizmu i regulaciji nije dovoljno da bi se rešio ovaj problem nejednakosti. Dakle, povratak regulaciji je nužan ali nije dovoljan uslov za prevazilaženje sadašnjih teškoća.RSE: Kada je reč o sudbini evra, da li Grčka treba da proglasi bankrot i napusti evrozonu i da li evro kao zajednička valuta može da opstane?
Stiglic: To u velikoj meri zavisi od toga kako će Evropa reagovati na krizu u članicama na periferiji. U sporazumu od jula je uvaženo da je neophodan rast grčke privrede da bi rešila problem dugova. S druge strane, članice evrozone znaju da nema rasta u uslovima drastične štednje koja se traži od Atine. Dakle obećan je paket za podsticanje rasta grčke privrede, ali nije obezbeđen i stavljen na raspolaganje…
RSE: Da li evro može da opstane?
Stiglic: To je otvoreno pitanje i zavisi od poteza političkih lidera.
RSE: Kakve su perspektive malih zemalja u ovoj krizi, poput balkanskih koje teže ulasku u EU. Mislim na Srbiju, BiH, Crnu Goru i ostale kojima predstoji dug put do članstva.
Stiglic: To zavisi delimično i od toga da li imaju fleksibilan ili fiksni kurs. Pošto zemlje koje ste pomenuli nisu deo evrozone, imaju prednost održavanja fleksibilnosti kursa i to im omogućava dodatni mehanizam prilagođavanja, što države poput Grčke i Irske nemaju. No, male otvorene ekonomije u mnogome zavise od zbivanja u susedstvu i na međunarodnoj sceni, pre svega zbog investicija i izvoza.
RSE: Grčka je geografski u susedstvu zemalja sa Zapadnog Balkana.
Stiglic: Tačno, i one su koristile dosta grčkih investicija. Stoga je to ozbiljan problem.