"Mislim da su Sjedinjene Države izabrale pristup koji obezbeđuje da obe strane budu za stolom i njihovu zainteresovanost", kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS), tela koje je jedan od nosilaca primene ekonomskog sporazuma potpisanog u Beloj kući u Vašingtonu, 4. septembra, u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa (Trump).

Sporazumom iz Vašingtona, predviđaju se veliki infrastrukturni projekti, velika ulaganja u puteve i pruge, kao načina boljeg povezivanja Srbije i Kosova i put ka normalizaciji njihovih odnosa.

• Šta piše u sporazumu Kosova i Srbije?

"Ovi projekti - izgradnja infrastrukture, nove kompanije koje bi došle i nove tehnologije su potrebne regionu, a naročito Srbiji i Kosovu da bi unapredili svoje razvojne potencijale, ali i da bi se pomakli sa ’mrtve tačke’ u koju su došli u poslednje dve, tri godine kroz briselski proces koji je usporen ili čak zaustavljen", kaže Đurđević.

"Znajući da proces koji Brisel vodi ima neku svoju dinamiku, mislim da je pragmatičnost SAD i ambasadora (Ričarda) Grenela (Richard Grenell) opredelila da se SAD u ovoj fazi fokusira na ekonomsko povezivanje i na odabir tema koje su svima u interesu i da praktično, kroz taj pristup, ožive proces. I mislim da su u tome uspeli", ističe Đurđević koga smo pitali da oceni pristup Amerike – ekonomija, pa politika, uzimajući u obzir da privredne komore Srbije i Kosova godinama unazad uspešno sarađuju bez obzira na trenutne političke prilike.

Pročitajte i ovo: Kosnett: Iskoristite posvećenost SAD-a i EU Kosovu i Srbiji

RSE: Sporazum iz Vašingtona uvodi i Kosovo u takozvani mini-šengen, uz Srbiju, Albaniju i Severnu Makedoniju. Kakve benefite toga očekujete?

Đurđević: Mislim da je korist višestruka za sve, i za Kosovo. Ako posmatramo kako je ’mini šengen’ ili sporazum o ’četiri slobode’ nastajao kroz deklaracije u Novom Sadu, Ohridu i Tirani, gde su se strane obavezivale da sprovedu određene konkretne mere – političke, ekonomske i zakonodavne - kako bi došlo do stvaranja preduslova za otvaranje zone slobodne trgovine, slobodnog kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala, što su bili temelji Evropske ekonomske zajednice i danas su temelj Evropske unije.

To je, čini mi se, dobar pristup. Ulaskom Kosova u tu inicijativu, Kosovo postaje partner svim stranama, a Kosovo i ostale učesnice će razgovarati o rešavanju svih problema koji stoje na putu slobodnog kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala. I dalje je dosta nesuglasica i nepoverenja u odnosima Srbije i Kosova koji se reflektuju na njihove ekonomske odnose.

Postavlja se često pitanje deklarisanja proizvoda, deklarisanja dokumentacije koja prati proizvode, tranzita… Mi smo se sa time suočavali tokom ovih nekoliko godina, preciznije više od pet godina, koliko traje intenzivna saradnja sa Privrednom komorom Kosova.

To su dakle sve stvari koje bi ovim sporazumom trebalo da budu regulisane, dogovorene i sprovedene.

Pročitajte i ovo: Privrednici Srbije i Kosova očekuju lakši izvoz

Takođe, ulazak Kosova bi doprineo i normalizaciji odnosa dve strane i njihovom relaksiranju, jer smo svesni da negativna retorika koja se povremeno koristi značajno doprinosi lošoj atmosferi koja utiče na neizvesnost u poslovanju. Učešće Kosova bi obezbedilo da ono putem članstva, na ravnopravnim osnovama posluje i dogovara se sa svima u regionu, ali bez prejudiciranja statusa, a uz regulisanje svih nerešenih pitanja koja otežavaju zajedničko poslovanje.

Mislim da će, ako inicijativa bude sprovedena kako je zamišljena, to biti jedan veliki korak napred u regionalnoj saradnji. Videćemo da li će to u tom pravcu ići, ali se nadam da neće biti većih zastoja, jer je to dobar korak ka ozdravljenju odnosa u regionu, naročito između Srbije i Kosova.

'Svesni smo geopolitičkih i geoekonomskih konfrontacija SAD i Kine'

RSE: Da li se može očekivati da se stalno lociranje DFC (koji je simbolično otvorio svoju regionalnu kancelariju u Beogradu, 22. septembra), odrazi na saradnju Srbije sa Kinom s obzirom na zategnute odnose SAD i Kine koja se istovremeno u Srbiji ističe kao važan partner, naročito u oblasti infrastrukture?

Đurđević: Po mom mišljenju, stalno prisustvo DFC za region u Beogradu, može da doprinese kvalitetu, između ostalog i naših odnosa sa Kinom, jer je zdravo takmičenje u visokim standardima poslovanja. Dakle, ukoliko DFC kroz svoju aktivnost, kroz projekte koje podržava, tehnologiju koju obezbeđuje iz SAD, visoke standarde poslovanja, zada primer svima drugima i taj primer drugi budu sledili, to će poboljšati kvalitet standarda po kojima se posluje u Srbiji i u regionu. Ja bih na to tako želeo da gledam.

Naravno, svesni smo geopolitičkih i geo-ekonomskih konfrontacija SAD i Kine, međutim mi kao relativno mali region moramo da pokušavamo da sagledamo gde je naš - pre svega politički - interes i da za taj politički interes što više vezujemo i našu ekonomiju. Potpuno je jasno da je naš prvi i najveći ekonomski partner Evropska unija – bilo u pitanju ulaganja, razmene ili prisustva kompanija, međutim značajan je i dolazak velikih investicija i kompanija iz SAD, ali i iz Kine.

Istovremeno, mislim i da aktivnost DFC može da pomogne u većem vezivanju i prisustvu - tehnološkom, naučnom, ekonomskom - za SAD, kao i za EU, jer modeli poslovanja i kompanije koje će doći unapređuju uslove poslovanja i obezbeđuju ekonomski razvoj, što predstavlja veliki korak ka našem članstvu u EU. Međutim, to članstvo podrazumeva i određene obaveze koje će morati da budu prihvaćene, ako se želi da se ono ostvari.

Ali, do tada, mislim da je takmičenje – ako možemo da ga nazovemo takmičenjem – u postizanju kvaliteta dobro i zdravo i da bi trebalo da doprinese da sve zainteresovane strane pokušavaju da taj visoki kvalitet dostignu.

Naravno, puno će zavisti od DFC i njihovog načina rada i naša očekivanja su u tom smislu dosta velika i nadamo se da će biti opravdana. Mi naravno još uvek govorimo hipotetički, na osnovu prvih razgovora koji su bili odlični i koji obećavaju.

Pročitajte i ovo: Srbija i Huawei: Intenziviranje saradnje uprkos sporazumu iz Vašingtona

RSE: A da li je bilo neke vrste uslova kada je reč o radovima, o tome ko ih izvodi, da li je pominjana Kina?

Đurđević: Ne, nama to nije poznato. Na sastancima na kojima smo mi bili, o tome nije bilo reči. Svakako da postoji želja SAD da ponude svoju tehnologiju, da budu prisutni sa svojim rešenjima ovde i to oni ne kriju – i u oblasti informatičke tehnologije i iz telekomunikacija – ali bez da je bilo ko imenovan i bez da je na tome insistirano. Dakle, razgovori nisu bili u tom pravcu.

Verujem da će se stvari razvijati relativno brzo s obzirom da je DFC dosta brzo došao, ali realizacija projakata i primena tehnoloških rešenja nije stvar koja će doći preko noći.

Američke agencije koje su bile u delegaciji su i direktno u razgovorima i indirektno preko Stejt departmenta, govorile o dobrim i zanimljivim rešenjima koja imaju i koja mogu da ponude i na koji način možemo da dođemo do zajedničkih povezivanja. I to je stvar koja nas raduje, koja nije nova, jer to rade i svi drugi koji žele da plasiraju svoju tehnologiju i svoje kompanije na neko tržište.

Pročitajte i ovo: Vašingtonski sporazum trese strategiju 'četiri stuba' srpske diplomatije

Velika očekivanja od DFC

RSE: Koji je po Srbiju i po region konkretan benefit stalnog prisustva američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije?

Đurđević: To je prva kancelarija koja se otvara u ovom delu sveta i samim tim je značajno da su Sjedinjene Američke Države i Međunarodna razvojna korporacija odlučili da to bude Beograd što podcrtava značaj regiona i njihovu spoljnu politiku, koja očigledno sada ima neki malo drugi ugao, odnosno pre svega se fokusira na ekonomski razvoj i podršku. To je sigurno i politička odluka, jer bez političke odluke i političke ideje da se dođe do otvaranja kancelarije i do većeg prisustva SAD preko te kancelarije, do toga ne bi došlo.

Dakle, mislim da je značajno što ćemo biti u prilici da mnogo neposrednije i direktnije budemo uključeni u predlaganje projekata i njihovu moguću evaluaciju. Mi, kao Privredna komora Srbije i kao privredne komore regiona, smo već šest sedam meseci u komunikaciji sa DFC i radili smo na tome da oni dođu i da budu aktivniji u regionu, pa i da otvore predstavništvo ili neku kancelariju ovde što se na kraju i obistinilo.

Pročitajte i ovo: Kancelarija američke DFC otvorena u Beogradu

RSE: Koji će projekti biti prioritet? Šta ste vi, kao PKS prvo kandidovali?

Đurđević: Mi smo, kao neko ko komunicira sa kolegama iz regiona, kandidovali projekte iz naše oblasti rada. To su projekti privatnog sektora koji pospešuju određene grane privrede, koji pospešuju razvoj kompanija i koji su pre svega usmereni na povećanje vrednosti kompanija, na zaposlenost i povećanje profita, odnosno zarada.

Međutim, svesni smo toga da su aktivnosti američke administracije, kroz rad ambasadora Grenela, usmereni na to odblokiraju proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, a da su hteli tom procesu da daju ekonomsku dimenziju i da podrže projekte koji bi povezali dve strane.

Grenell: Držite nas za riječ

Projekte kandidovale i Albanija, Crna Gora, S. Makedonija, BiH…

RSE: Koji su to projekti i koja je njihova vrednost? Pominju se četiri milijarde dolara.

Đurđević: Kao što znate, potpisana su pisma o namerama za izgradnju železnice, o izgradnji autoputa koji povezuje Prištinu i Niš i to su infrastruktrurni projekti koji su ušli u vašingtonski sporazum i za koje su svi svesni da treba da se realizuju.

Realizacija nekih projekata, koji su deo Berlinskog procesa će vrlo brzo početi, jer su oni ušli i u Connectivity plan (Plan povezivanja) Evropske unije (EU). Dakle, izbor tih projekata nije nov, međutim insistiranjem SAD da ti projekti uđu u sporazum, oni imaju ideju i želju da kroz finansijsku konstrukciju ponude njihovo znanje i njihove kompanije, koje bi ubrzale realizaciju nekih od projekata, što mi pozdravljamo.

Pročitajte i ovo: Mali: 'Amerikanci nude milijarde dolara za razvoj srpske privrede'

Kada se govori o četiri milijarde ili već koliko milijardi, bio bih dosta oprezan jer u suštini to su cifre koje izražavaju potrebe i koje su izvedene iz analiza projekata - koliko bi oni koštali kada bi bili izvedeni. To su zaista veliki projekti koji ne povezuju samo Srbiju i Kosovo već, i u sporazumu piše, povezuju i treba da povežu i Srbiju i Kosovo i luku na jadranskoj obali, to je verovatno luka u Albaniji. A i druge države na Zapadnom Balkanu su kandidovale i predložile svoje projekte koji bi DFC mogao da razmatra - od luke Bar (Crna Gora) i proširenja dela za prihvat tečnog gasa, izgradnje elektrane na gas u Albaniji, gasifikaciju Severne Makedonije, projekte izgradnje puteva i železničke infrastrukture u Bosni i Hercegovini (BiH) i tako dalje.

'Pozitivno preklapanje' SAD i EU

To su veliki i skupi projekti koji su značajni i za te zemlje, ali su i strateški značajni za SAD i EU preko Plana povezivanja. Vidim ovde mogućnost pozitivnog preklapanja, odnosno nadopunjavanja SAD i EU. Mnogi vide takmičenje među njima, što može i tako da izgleda, međutim ako pogledate planove i predložene projekte, drago nam je da postoji još jedna strana, SAD, koja je zainteresovana da bude aktivni deo povezivanja na Zapadnom Balkanu, pre svega povezivanja Srbije i Kosova.

Dakle, kada pričamo o infrastrukturnim projektima, to je to, kao što je napisano u sporazumu – istočni krak pruge Priština – Merdare - Niš koji je dosta značajan investicioni zalogaj s obzirom da između Prištine i Podujeva pruge praktično nema. Znači, zahtevaće rekonstrukciju tog pravca, kao i tunela kod Merdara i modernizaciju pruge od Merdara do Niša.

Ovo su veliki projekti kada govorimo o finansirajnu. Oni su ušli i u planove EU i tu vidim mogućnost da dođe do sinergije, jer govorimo o značajnim sredstvima i videćemo kako će ona biti realizovana.

Pročitajte i ovo: Pisonero za RSE: EU već finansira neke projekte koji se spominju u dokumentima potpisanim u Washingtonu

DFC je kreditor, ali se razmatraju i grantovi

RSE: Da li su u pitanju isključivo krediti ili će biti i bespovratnih sredstava?

Đurđević: Međunarodna razvojna korporacija je američka razvojna banka i pruža usluge kreditiranja ili garantovanja njihovim kompanijama da mogu da rade u inostranstvu i pokrivaju rizik osiguranja. Koliko god mi mislili da jesmo, ne predstavljamo međunarodni prioritet i nismo dovoljno poznati, pa kompanije iz SAD su nepoverljive da se upuste u poslovne rizike bez podrške njihove vlade. U ovom slučaju, DFC je tu da to podrži.

Ono što oni (DFC) drugo mogu, a da ne bude zajam, to je da uđu u deo vlasništva kao partner u projektu (equity), da ulože svoj novac, da budu deo vlasništva i da zajedno sa menadžmentom kompanije ili više kompanija razvijaju projekat i da se u nekom trenutku ili povuku ili da odluče da taj projekat nastavi da raste. To znači da oni dele rizik sa onima koji su investirali.

Što se tiče grantova (bespovratnih sredstava), razmatra se mogućnost preko drugih američkih agencija koje su bile u delegaciji u Beogradu i USAID-a (američke Agencije za međunarodni razvoj) da neke aktivnosti budu pokrivene grantovima. Međutim, mislim da još uvek u ovom trenutku rano da kažemo – ’da, biće i grantova i oni će izgledati tako i tako’ s obzirom da tek počinju sa radom, dve nedelje posle potpisivanja sporazuma u Vašingtonu.

Očekujem da u sledećih mesec - dva, kada se operacionalizuje prisustvo menadžmenta DFC-a u Beogradu, imamo bolju sliku o tome kako će izgledati i garante šeme, dakle šeme za pozajmljivanje i da li će biti grantova i u kome će obliku oni biti. Mi to očekujemo i mi smo o tome razgovarali, ali još nisu spremni da se o detaljima konkretno razgovara.

Pročitajte i ovo: Američka razvojna banka u Beogradu: Signal investitorima

Dodatni novac za preduzeća i 'most' ka SAD

RSE: Šta sporazum postignut u Vašingtonu i otvaranje kancelarije DFC u Beogradu znači za mala i srednja preduzeća, šta će ona konkretno imati na raspolaganju?

Đurđević: Pre svega, to znači da DFC može da obezbedi garantnu šemu za mala i srednja preduzeća kako bi dobili povoljne kredite za svoje poslovanje. Davanje kredita kompanijama obično zavisi od njihovog boniteta, od trenutne zaduženosti, da li su stavili na primer hipoteku na osnovna sredstva i mašine, što kompanije obično rade i u tom slučaju ne mogu da se dodatno zadužuju jer imaju određeni limit.

E, pa DFC je taj koji obezbeđuje da oni mogu, pod povoljnim uslovima, da uzmu dodatni novac za razvoj iako nemaju neko, da tako kažem, obezbeđenje. Znači, da DFC na osnovu projekta i ideje podrži njihov razvoj povoljnim kreditom bez da uzima u zalog ono što oni u tom trenutku ne mogu da daju.

Dakle, DFC daje dodatni instrument za razvoj i to je naročito važno u periodu koji će vrlo brzo doći, period oporavka posle COVID-19, kada dolaze na naplatu krediti koji su bili pod moratorijumom. Oni će imati mogućnost da dobiju svež novac za razvoj, a što države koje su se takođe zadužile, možda neće moći da im pruže. Ovo će biti dodatni, sveži novac, koji će biti na raspolaganju malim i srednjim preduzećima.

Ono što je zanimljivo jeste i da DFC ne pruža samo novac, već povezuju male kompanije sa američkim kompanijama ili američkim finansijskim institucijama sa kojima mogu dodatno da razvijaju poslove. Predstavljaju neku vrstu mosta ka američkim kompanijama, što do sada nije bio slučaj.