Milan Marić je beogradski glumac mlađe generacije. Glumi u novoj seriji Radio-televizije Srbije, pod nazivom Jutro će promeniti sve. Serija je prikazana u programu Pretpremijera, XXIV SFF-a. To je priča o ljudima u tridesetim, koji su završili školovanje, nisu formirali porodicu, nemaju stalno zaposlenje, te i dalje tragaju za smislom i svojim mjestom u društvu.
RSE: Na XXIV SFF, u programu Predpremijera, prikazana je serija Jutro će promeniti sve, redatelja Gorana Stankovića. Zanimljiva je tema, u kojoj se mogu pronaći mnogi, a to je pitanje smisla mladih ljudi. Kakva su Vaša iskustva sa seta? Možete li nam reći nešto malo više o Vašoj ulozi?
Marić: Moja uloga nije od te četiri glavne. Ja sam tu jedan od većih sporednih likova, u ulozi dečka jedne od glavnih junakinja. Užasno je bitno da se ovakva serija pojavi na RTS-u, u ovom trenutku, u kojem se Srbija sada nalazi. Ovo je generacijska serija, posle jako dugo vremena. Pojavljuje se u glomaznom formatu, od 40 epizoda. Iza toga stoji ozbiljan rad nekih mladih ljudi. Kreatori, ljudi koji su stvarali i pisali, glumci, svi su približnih generacija. To je bitno da se desi.
Ekipa serije "Jutro će promeniti sve" na SFF-u
Kao i ovde, kao u Hrvatskoj, Makedoniji, kao svim našim EX YU zemljama, se postavlja logično pitanje - Šta će nama kultura? Kome je potrebna kultura? Danas su nam potrebni šoping molovi. To nama vreme nameće. Već je postala olimpijska disciplina kako dogurati do kraja meseca. Države se ne odnose odgovorno prema svojim građanima, a onda ni prema sektorima, recimo prema sektoru kulture. Kada se izgura ovakva jedna serija, to je veliki uspeh.
RSE: Sve pohvale RTS-u, koja je ušla u ovaj projekt. Snimanje televizijskih serija, u svim zemljama regije, su na niskom nivou. Koliko su važni televizijski serijali za Vašu profesiju?
Marić: Užasno je bitno. Postavlja se pitanje - šta sa svim tim ljudima koji završavaju te fakultete? Gde će oni raditi? Šta će raditi? Ne može sve da finansira javni servis. Nije javni servis isti kao u vreme stare Jugoslavije. Promenila su se pravila. Hajde da napravimo neki sistem koji funkcioniše. Napravite bilo kakav sistem, ali nemojte da nam ne dajete ništa. Ne mislim da Bosna manjka za Srbijom. Na istom smo.
Vaš browser nepodržava HTML5
Dobre vibracije Sarajevo Film Festivala
RSE: Glumite u filmu Vlažnost, koji je prikazan prije dvije godine na SFF. Slična je tema, kao u seriji koju smo pomenuli. Kakvo je Vaše iskustvo iz tog filma?
Marić: Usko je povezano. Film se bavi novom generacijom ljudi, nekim biznismenima, za koje ni ne znate čime se bave. To su neke spojnice, neki PR nečega, neki menadžeri, direktori. A kada ih pitate, čime se zapravo konkretno bave, shvatite da rade u računovodstvu.
Fakat je da se tu vrti ogroman novac. Taj novac zapravo ni ne postoji, nego su to cifre koje preleću sa računa na račun. To su ti ljudi koji voze neka besna kola, u nekim skupim odelima i košuljama, neki restorani i ručkovi. Odjednom je nikla neka nova klasa ljudi, koji zarađuju neki keš, 1.500 eura, što je ovde big deal, u našem sranju u kojem živimo. U Srbiji, ne možemo da se dogovorimo koja je prosečna plata. Predsednik kaže da je 500 evra, a realnost je malo drugačija. Ljudi sa tim primanjima se osećaju kao neka vrsta bogova.
Film se bavio temom šta se dešava sa društvom u svemu tome. Šta je s druge strane toga? Kako ti ljudi unutar sebe funkcionišu. Mislim da će Vlažnost biti shvaćen tek kroz par godina, kada se malo distanciramo od toga. U ovome trenutku, to živimo, pa nije baš svima jasno čime se tamo ljudi bave, šta se to tamo događa, o kakvim to parama pričaju.
RSE: Aktivni ste u teatru. Kako ocjenjujete proteklu sezonu?
Marić: Ja sam član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Imali smo premijeru krajem sezone drame Zašto je poludeo gospodin R, u režiji Bobe Jeličića, koji je ovde imao premijeru filma. Divno je prošlo.
Pozorište je za mene jedna oaza, jedan spas. Pozorište lagano počinje da gubi trku sa vremenom. Nisu za to krivi ljudi, ali mi iznutra. Mora pozorište da bude živo, da gađa gde treba jer ima užasno jaku moć. Inače ne bi preživelo 2.500 godina. Užasno je moćan medij. Mora da bude živo, mora da bude bezobrazno, mora da pogađa neki živac. Inače je besmisleno, neka zabava posle večere.
Mi smo u vrlo delikatnoj situaciji, iako bih voleo da se bavim samo prostora od dva metra oko sebe. Imamo izbor, otići ili ostati. Ako već ostaješ, ako se baviš umetnošću, onda daj da to bude onako kako treba da bude. Daj da budemo taj spoj.
Svet se menja svakodnevno i neće da nas čeka. Mi i dalje tapkamo u mestu, i dalje ne možemo da se dogovorimo šta smo radili pre 20 godina, kao države. Svet nas pita - Da li to još uvek niste razjasnili? Ljudi još ne veruju u kartice, a stiže Bitcoin.
RSE: U Bosni i Hercegovini, glumci se bude u traženju svojih prava. Kakva je situacija u Srbiji?
Marić: Ista. To je logična stvar. Bojim se da se samo mondenski bavim politikom. Kao ja sam glumac i super je baviti se politikom, razumem se u partije, pa mogu da kažem nešto o politici. Treba da ostane prirodni motor. Kada izađete iz Sarajeva, šta vidite? O tome treba da se progovori. Ta veza ne sme da se izgubi. Centar Sarajeva ne funkcioniše isto kao periferija Sarajeva. Kao i Beograd. Beograd je oaza, koja funkcioniše sama za sebe. To nije Srbija, to nije realan prikaz Srbije. To ne sme da bude realan prikaz Srbije. To je posao glumaca i umetnika. Ne sme da izgubi dodir sa realnošću. Mora da ima odnos na ti, sa onim gde živi.
RSE: Koliko često dolazite u Sarajevo u vreme festivala i kakav je Vaš utisak?
Marić: Bio sam ovde nekoliko puta. U Sarajevu sam igrao neke predstave. Volim Sarajevo. Provodio sam ovde i leta i zime, jeseni i proleća. Ovde imam dosta prijatelja.
SFF je stvarno uspeo da napravi čudo. To Srbija nema. FEST polako počinje da se diže, ali ima reputaciju FEST-a još od onomad. SFF je uspeo nešto drugo. Uspeo je u najgorim godinama da napravi najbolju stvar. To je možda jedna od najdivnijih stvari koja se događa u Sarajevu, pored MESS-a. To nije bitno samo umetnicima. Probajte da bukirate smeštaj dva meseca pre festivala. Nema šanse.
Neka se vlasti ovde malo dozovu. Treba da prepoznaju šta znači za Sarajevo i neka prepoznaju šta znači MESS se za Sarajevo. Sarajevo Film Festival je jedan ozbiljan evropski festival. Biva sve ozbiljniji. Svaka čast.