Francusko-nemački plan za rešenje spora između Srbije i Kosova, ukoliko je autentičan, a niko ga do sada nije demantovao, deluje kao da za cilj ima da se Kosovo uzdrži od insistiranja na priznanju i kao nagrada za eskalaciju koju je izazvala Srbija, kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Kurt Basener (Bassuener), iz Saveta za politiku demokratizacije sa sedištem u Berlinu.
Plan takođe, ukazuje Basener, diskriminiše Kosovo kao slabiju stranu u dijalogu, što je loša poruka Zapadnom Balkanu u celini.
U dokumentu koji je objavila medijska mreža specijalizovana za politike Evropske unije (EU) Euractiv 9. novembra navodi se da će se dobrosusedski odnosi između Kosova i Srbije zasnivati na jednakim pravima i da će se Kosovo i Srbija rukovoditi zajedničkim težnjama ka članstvu u EU.
RSE do objavljivanja teksta nije uspeo da potvrdi autentičnost dokumenta. Na upit o tome nisu odgovorili iz Ministarstva spoljnih poslova Nemačke, Ambasade Nemačke u Beogradu, kao ni Ambasade Francuske.
Istovremeno, kriza nakon pokušaja Kosova da primeni odluku o preregistraciji vozila i izlaska predstavnika Srba iz kosovskih institucija i dalje traje.
Brisel i Vašington pozivaju na deeskalaciju, a kosovski premijer Aljbin (Albin) Kurti najavio je mogućnost sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Parizu 10. novembra.
Vučić se o ovome do zaključenja teksta nije oglašavao.
RSE: Francusko-nemački plan za rešenje spora između Kosova i Srbije je navodno procurio u javnost. Iako se priznanje ne pominje eksplicitno u dokumentu, navodi se će obe strane "potvrditi nepovredivost sada i u budućnosti granice koja postoji između njih" kao i da se "obavezuju da će u potpunosti poštovati teritorijalni integritet jedni drugih." Da li ovo vidite praktično kao priznanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije?
Basener: Ne, ne vidim. Mislim da tim članom u osnovi pokušava da se upozori Srbija da ne pređe granicu na severu Kosova. Ne vidim to čak ni kao implicitno priznanje Kosova. Postoje drugi elementi u tom Francusko-nemačkom planu koje snažno podržavaju Sjedinjene Američke Države (SAD). Ono što mi je bilo zanimljivo kod plana koji je procureo, a niko ga do sada nije demantovao, jeste to na koji način je u suprotnosti sa izjavama koje je nemački kancelar Olaf Šolc davao tokom posete regionu. One su bile daleko jasnije i direktnije prema Beogradu u smislu neophodnosti priznanja nezavisnosti Kosova ukoliko Srbija želi da postane članica Evropske unije (EU).
To mi deluje kao resetovanje izvorne namere dijaloga, koju je imala i Šolcova prethodnica kancelarka Angela Merkel kada je bivšem predsedniku Srbije Borisu Tadiću pre 11 godina rekla prilično istu stvar. Činjenica da se ovim povlači od toga meni deluje kao pokušaj da se samo smiri situacija, ne i da se reši.
Pročitajte i ovo: Nemačko-francuski predlog navodno garantuje 'jednaka prava Srbiji i Kosovu'RSE: Na koji način mislite da kriza oko registarskih tablica i izlaska Srba iz kosovskih institucija može biti rešena u ovom trenutku?
Basener: Bojim se da je cilj rešavanja to da se kosovska vlada povuče i uzdrži od primene odluke o preregistraciji. Ukoliko je to slučaj, a tako mi izgleda, to bi pre svega bila nagrada za eskalaciju koju je izazvala Srbija. Takođe, to bi bio i znak diskriminacije zapadne politike prema celom regionu Zapadnog Balkana, jer dajete za pravo jačoj strani a pritiskate slabiju stranu kako bi se postigao bilo kakav dogovor u cilju smirivanja situacije.
Plašim se da je to cilj Berlina, Pariza, Vašingtona i Brisela i da oni vide razrešenje ove krize na način da se, pod jedan, nagna Priština da odustane od primene odluke o registarskim tablicama i pod dva, da se pritisne Priština da prihvati uslove ovog aranžmana a kojima bi se praktično povukla u odnosu na ranije saopštene ciljeve.
Izraz koji je korišćen u dokumentu koji je procurio je "normalizacija", ne "priznanje", što je takođe sadržano u poglavlju 35 u pristupnim pregovorima Srbije sa EU. Implikacije su uvek išle u pravcu međusobnog priznanja dve države, što je i politika koju premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti zastupa.
Pročitajte i ovo: SAD traže od Kosova da ne počinje sa kaznama i da se hitno formira ZajednicaRSE: Da li vidite Francusko-nemački plan kao pozadinu za aktuelnu krizu, kao što je to sugerisao kosovski premijer Aljbin Kurti?
Basener: Definitvno je sveobuhvatan faktor. Mislim da je okidač za krizu moglo biti pitanje registarskih tablica, ali je cilj preoblikovanje odnosa i da se pritisne Kosovo da prihvati te uslove. U tom smislu ne bih Francusko-nemački plan smatrao pozadinom za ovu krizu. Definitivno jeste na koji način Zapad vidi rešenje za deeskalaciju aktuelnih tenzija. Ali, iz moje interpretacije dokumenta koji je procurio, ta deeskalacija ne bi zaista išla ka rešavanju problema.
RSE: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u više navrata izjavljivao da status kvo i zamrznuti konflikt nisu dobra stvar. Da li ipak ovu situaciju vidite možda kao pokušaj Srbije da održi status kvo? Da li Srbija zaista potezima iz Beograda iskazuje stav da ne želi da se status kvo po pitanju Kosova nastavi zauvek?
Basener: Bojim se da Aleksandar Vučić nikada nije odustao od plana podele Kosova. Takođe, ono što vidimo da pokušava da pozicionira stvari tako da one ostanu nerešene, pa da se to "rešenje" ponovo uzme u razmatranje ukoliko bi došlo do promene narativa ili ukoliko bi se evropski partneri zamorili.
Pročitajte i ovo: Ključno uživo: Od tablica, preko bojkota, do ordenja u odnosima Srbije i KosovaRSE: Šta bi po vašem mišljenju mogli biti naredni konkretni koraci Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država?
Basener: Moja pretpostavka je da će ostati čvrsti po pitanju ovog dogovora, što je gotovo već učinjeno i da će se fokusirati na to pre nego na mobilizaciju od strane Srbije na granici i povlačenje (Srba) iz (kosovskih institucija). Možda će ključna tačka biti postizanje političkog dogovora pre nego da jasno i glasno saopšte da nikakvo nasilje ne može biti opcija, jer bi bilo sprečeno od strane KFOR-a (misija pod rukovodstvom NATO na Kosovu, prim. aut.) na primer, što bi mogao biti prvi korak ka deeskalaciji situacije na razuman način.
To izgleda nije pristup koji je prihvaćen od strane Zapada, tako da mislim da će najveći fokus biti na pokušajima da i Priština i Beograd potpišu i usvoje ovaj dogovor.
Vaš browser nepodržava HTML5
RSE: Da li aktuelna kriza pogoduje Rusiji i na koji način?
Basener: Da, koristi svakako. Pre svega, prenaglašeni interes Rusije u regionu jeste da osigura da ne bude uspostavljena demokratija, vladavina prava i da ugrozi orijentaciju tih zemalja ka EU i članstvu u NATO-u. Srbija se deklarisala da ne želi da uđe u NATO, i to je u redu, to je suverena odluka.
Ali, Rusija definitivno ne želi da države Zapadnog Balkana budu funkcionalne same po sebi, ona želi da zadrži svoj uticaj i takođe želi podelu ne samo unutar zemalja u regionu već i u okviru Zapada.
Mislim da Rusija ima najviše koristi od aktuelne krize. Aleksandar Vučić je uspeo da sačuva svoj poslovni model geopolitičke arbitraže tako da bude viđen kao centralna figura na Zapadu dok se istovremeno ničega ne odriče, praktično da "sedi na dve stolice" kao što je to rekao bivši pomoćnik zamenika državnog sekretara SAD Brajan Hojt-Ji (2017. godine, prim. aut.)
RSE: Iz današnje perspektive, koliko daleko mislite da su Beograd i Priština od postizanja konačnog dogovora o normalizaciji odnosa?
Pročitajte i ovo: 'Ako ne potpišeš, zapaliće ti kola': Ispovesti radnika koji su napustili kosovske institucijeBasener: Verujem da su prilično daleko od toga. Mislim da nisu ništa bliži tome danas nego što su bili pre nekoliko godina. Mislim da ono što Srbija i bojim se i Vašington planiraju jeste da pokušaju da nagnaju Vladu Kosova da se povuče, što mislim da se neće dogoditi ili da stave pritisak na aktuelnu vladu u Prištini ili neku drugu u budućnosti da prihvati nešto ispod formalnog priznanja, što je, koliko razumem, trenutna pozicija predsednice Kosova i premijera.
Tako da mislim da su Beograd i Priština veoma daleko od postizanja trajnog rešenja ovog spora između Srbije i Kosova.
Nažalost, Zapad cilja na manje od onoga na šta bi trebalo da cilja kako bi se postigla istinska funkcionalna stabilnost i demokratija u obe države. Držanje ovog pitanja otvorenim podriva odgovornost, demokratiju, vladavinu prava. Svi oni standardi na kojima EU insistira su sklonjeni u stranu dok se ide za međudržavnim sporazumom, što je sada prioritet.
To naročito ide u korist Vučiću, ali ne obavezno samo njemu. I to jeste problem. Jer, istovremeno dok Zapad zagovara podršku demokratiji, ljudskim pravima, vladavini prava i osnovnom ljudskom dostojanstvu u borbi Ukrajine sa ruskom invazijom, na Zapadnom Balkanu se ne traže te iste tačke. Na Zapadnom Balkanu se teži stabilnosti, deeskalaciji i tako dalje.
Ne drži se (Zapad) svojih principa. I mislim da svaki balkanski demokrata, bilo u Srbiji, na Kosovu, u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i celom regionu, nalazi da je to demobilizirajuće.