Ekspertkinja iz Tajpeja: Tajvan nikada ne sme da spusti gard

Većina stanovnika Tajvana želi očuvanje sadašnjeg stanja i ne prihvata da postane deo kineskog autoritarnog režima, te da im se slobode koje uživaju na bilo koji način umanje, kaže za RSE Keti Čen (Ketty Chen), potpredsednica Fondacije za demokratiju u Tajpeju.

Po njenim rečima, bez obzira na stalne napetosti i upade kineskih aviona u vazdušni prostor Tajvana, stanovnici ovog ostrva nastoje da vode uobičajeni život.

„Međutim, u isto vreme, imaju u vidu postojanje takve pretnje kojoj su izloženi svakodnevno, ponekad i više puta, što znači da nikada ne smemo da spustimo gard,” ističe Čen.

Ona dodaje da na tenzije građani reaguju i humorom.

“Postoje internet programi u kojima se imitiraju tirade i ratoborni stavovi Ministarstva inostranih poslova Kine. Na taj način nastoje da opuste atmosferu, ali stavljajući do znanja ljudima da postoje stvarne pretnje koje nam se stalno nameću,“ kaže Čen.

"Ja sam odrasla u SAD-u, tako da tada nisam bila u prilici da otputujem u Kinu. Sada zbog mog angažmana znam da to nije moguće, a i ne želim da idem tamo", kaže Keti Čen, Fondacija za demokratiju sa Tajvana

Poslednji primer takve šaljive reakcije je odluka Kine da zabrani uvoz voća sa Tajvana.

Uprkos ekonomskoj saradnji Pekinga i Tajpea, demokratskim aktivistima sa Tajvana je onemogućen ulaz u Kinu. Čen podseća da nedavno nije dozvoljen ulazak tajvanskih aktivista u Hong Kong.

„Ja sam odrasla u SAD-u, tako da tada nisam bila u prilici da otputujem u Kinu. Sada zbog mog angažmana znam da to nije moguće, a i ne želim da idem tamo,“ kaže Čen.

Stanovnici Tajvana moraju biti stalno na oprezu

RSE: Tajvanski ministar odbrane Čiu Kuo-čeng je nedavno rekao da će Kina biti u stanju da izvrši invaziju na Tajvan do 2025. godine, opisujući trenutne tenzije kao najgore u poslednjih 40 godina.

„I sada ima kapacitet, ali neće lako započeti rat, jer mora da uzme u obzir mnoge druge stvari“, rekao je Kuo-čeng.

U međuvremenu, kineski lider Si Đinping nedavno je obećao kineskim građanima ujedinjenje sa Tajvanom.

Da li će Kina pokušati da na silu zauzme Tajvan?

Čen: Teško mi je da proniknem o čemu razmišljaju kineski lideri, tako da ne mogu da Vam odgovorim na pitanje da li će Kina izvršiti invaziju Tajvana. Međutim, naš ministar odbrane je iskusan u vojnim pitanjima i sigurno je njegova analiza utemeljena. Očito je njegova poruka stanovnicima Tajvana da se ne uljuljkuju.

U sličnom tonu se nedavno obratila javnosti i predsednica Caj Ingven da uživamo tekovine demokratije, te da će tajvanska armija braniti suverenitet ostrva, ali da moramo biti oprezni i da nikada ne smemo da spustimo gard.

RSE: Ona je rekla da Tajvan neće biti "avanturista", ali da će učiniti "sve što je potrebno" da se odbrani. Na koji način će Tajvan pokušati da se odbrani i vojno i politički? Očigledno je da je Kina vojno mnogo jača.

U kojoj meri Tajvan može da računa na međunarodnu podršku u slučaju invazije, posebno na SAD koje mu, s jedne strane, obezbeđuju oružje, ali istovremeno održavaju politiku strateške dvosmislenosti u nastojanju da odvrate akciju sa bilo koje strane koja bi se mogla pročitati i razumeti na različite načine?

Čen: Caj Ingven je istakla da će Tajvan obratiti pažnju na eksterne okolnosti – kako na pretnje tako i na mogućnosti. On će sarađivati sa drugim akterima u cilju osiguranja stabilnosti. Tako su SAD i Tajvan proletos potpisali Memorandum o razumevanju u cilju uspostavljanja radne grupe za obalnu stražu, čime se omogućava intenzivnija razmena informacija između njih.

Tajvan mora da dokaže da može sam da se brani

RSE: Tajvanska armija je veoma snažna i svakim danom dobija novu opremu. Međutim, kao što sam pomenuo procenu, u slučaju invazije Kine ona ne može da se duže vreme sama odupre. Verovatno bi morala da pređe na gerilski rat. Stoga će očito morati da računa na međunarodnu vojnu podršku.

Čen: Zaista ne mogu da govorim u ime američke administracije da li bi se vojno angažovala u takvom sukobu. Međutim, mogu reći da tajvanska administracija na čelu sa predsednicom Caj uporno pokušava da pokaže svojim saveznicima u regionu da je posvećena odbrani i izgradnji kapaciteta za to.

Tajvan mora da dokaže da može da se brani, a ne da očekuje da saveznici stanu u njegovu odbranu. Na primer, sledeće godine na Tajvanu počinje da radi agencija za opštu mobilizaciju, nastavljaju se vojne reforme u cilju obezbeđivanja dobro obučenih rezervnih snaga kao podrška regularnoj armiji.

Zabrinutost u regionu zbog postupaka Kine

RSE: Za SAD odbrana Tajvana je od velike važnosti jer bi u slučaju da ga Kina zauzme, izgubile bitnu polugu s obzirom na geostratešku poziciju ovog ostrva.

Čen: Ne samo SAD, već i druge zemlje regije su veoma aktivne u poslednje vreme, što je jedna od varijabli koja je takođe uticala na upad u prostor tajvanske protivvazdušne odbrane (ADIZ) sa najvećim brojem kineskih borbenih aviona.

RSE: Kada ste pomenuli regionalne aktivnosti, verovatno mislite pre svega na Japan?

Čen: Da, Japan. Tu su i aktivnosti Velike Britanije, Australije, Novog Zelanda. Sada regionalni akteri zaista obraćaju pažnju na Tajvan i njegovu periferiju, kao važne za održavanje stabilnosti indopacifičkog regiona.

RSE: U poslednje vreme je formirano nekoliko saveza. Jedan između Sjedinjenih Država, Indije, Australije i Japana, a drugi čine Velika Britanija, Australija i SAD. To je očito učinjeno zbog rastućih tenizja u toj regiji, a pre svega oko Tajvana.

Čen: Mislim da se ne radi samo o Tajvanu, već sveukupno o postupcima Kine u regionu, različitim sukobima u koje se umešala, kao što je sloboda plovidbe, spor sa Filipinima. Pre nekoliko nedelja, bila sam na konferenciji o regionalnoj bezbednosti, gde je vijetnamski profesor takođe izrazio zabrinutost zbog ponašanja zvaničnog Pekinga.

Dakle, mislim da postoji konsenzus i svest o tome šta Kina čini. Stoga zemlje u regionu preduzimaju akcije kako bi pokušale da očuvaju slobodu plovidbe i stabilnost u Tajvanskom moreuzu.

RSE: To znači da je Kina na neki način usamljena u regionu?

Čen: Vidite kako različite zemlje rade zajedno, a Kina je sama. To je trend ne samo poslednjih sedmica, već mesecima i duže.

Si Đinping se nikada nije odrekao sile protiv Tajvana

RSE: Da li sve ovo što ste pomenuli može da odvrati Kinu od preduzimanja najdrastičnijih poteza poput invazije na Tajvan?

Čen: Mislim da će se međunarodni lideri, uključujući kineske, na kraju ponašati racionalno, da će proceniti prednosti i nedostatke, pogotovo prizivanja upotrebe vojne sile. Ali u isto vreme, zaista moramo biti oprezni i pažljivo pratiti ponašanje Kine. Naime, kada je reč o Tajvanu, predsednik Kine Si Đinping nikada se nije odrekao oružane sile u nastojanju da zauzme Tajvan i ta opcija nikada nije bila isključena.

Pitali ste me pre zvaničnog dela razgovora kako izgleda svakodnevni život na Tajvanu zbog stalne napetosti i upada kineskih aviona. Stanovnici nastoje da vode uobičajeni život, idu na posao. Međutim, u isto vreme, imaju u vidu postojanje takve pretnje kojoj su izloženi svakodnevno, ponekad i više puta.

Tajvanci ne prihvataju autoritarni kineski režim

RSE: Očigledno većina Tajvanaca želi da ostanu nezavisni od Kine.

Čen: Većina Tajvanaca, između 70 i 80 odsto, žele zadržavanje status kvoa. To znači nezavisno funkcionisanje Tajvana kao demokratije tako da građani uživaju slobodu kretanja, okupljanja, govora, medija.

Dakle, većina stanovnika želi očuvanje sadašnjeg stanja, a svakako ne prihvataju da postanu deo autoritarnog režima i da im se slobode koju trenutno uživaju na bilo koji način umanje.

RSE: A preostalih 20-30 odsto građana? Da li su za radikalnije opcije poput zalaganja za međunarodno priznanje Tajvana, ili neki od njih podržavaju ujedinjenje sa Kinom?

Čen: Broj onih koji podržavaju ujedinjenje sa Kinom je jednocifren – kreće se između 3 i 5 odsto.

RSE: Kom sloju pripadaju i sa kojim argumentima se zalažu za ujedinjenje sa Kinom?

Čen: Na primer, kineska stranka koja promoviše ujedinjenje može da se registruje na Tajvanu zbog demokratičnosti njegovog sistema. Dakle, veoma mali broj ovih ljudi zaista aktivno zagovara ujedinjenje sa Kinom, a mnogi od njih su dugo živeli u Kini, a onda su došli na Tajvan.

RSE: Da li je uglavnom reč o starijim ljudima, ili ima i mlađih?

Čen: Radi se uglavnom o starijima, ali to ne znači da ponekad nema i ponekog mlađeg na njihovim skupovima. No, pre svega stariji gaje politički sentiment za ujedinjenje.

Milion tajvanskih preduzetnika posluje sa Kinom

RSE: Kako ove tenzije utiču na ekonomske odnose Kine i Tajvana koja je veoma razvijena odranije?

Čen: Oko milion tajvanskih preduzetnika trenutno posluje sa Kinom i ta saradnja i dalje napreduje.

RSE: O kojim poslovima je uglavnom reč?

Čen: Tekstilna industrija, pravljenje nameštaja, zatim uvozno-izvozni poslovi i slično.

Kineski preduzetnici ne mogu da investiraju na Tajvanu

RSE: Šta konkretno tajvanski preduzetnici rade u Kini, a kineski na Tajvanu?

Čen: Kineski preduzetnici ne mogu da investiraju na Tajvanu, dok tajvanski posluju u Kini. Takođe, postoji razmena u oblasti obrazovanja. Inače, u poslednje vreme tajvanski biznis se sve više seli u južnu i jugoistočnu Aziju.

RSE: Zbog političke situacije?

Čen: Ne samo zbog političke situacije, već i prijateljskijeg okruženja, troškova poslovanja, tako da je to više efekat delovanja slobodnog tržišta. Istovremeno, aktuelne vlasti u Tajpeju nastoje da ubede tajvanske preduzetnike da se vrate i investiraju na ostrvu, što su mnogi i učinili.

RSE: Rekli ste da nema kineskih investicija na Tajvanu. Da li su zabranjene ili kineski preduzetnici nisu zainteresovani?

Čen: Oni ne mogu da investiraju. Na primer, kineski kapital ne može da uđe u tajvanske medije. To se odnosi i na mnoge druge sektore.

RSE: To znači da Kina pre svega izvozi robu na Tajvan?

Čen: Da, kineske kompanije izvoze robu na Tajvan.

RSE: Da li stanovnici Tajvana redovno putuju u Kinu i obrnuto, Kinezi na Tajvan, ili postoje ograničenja?

Čen: Sada, zbog COVID-a, Tajvan je uveo veoma strogu graničnu kontrolu. Stanovnici Tajvana, koji su se zatekli u inostranstvu, još uvek mogu da se vrate, ali, na primer, kineski turisti više ne dolaze.

RSE: A kako je bilo pre pandemije?

Čen: Postojali su česti avionski letovi i ljudi su redovno putovali.

RSE: Kinezi koriste svoje pasoše kada dolaze na Tajvan. Međutim, koja dokumenta koriste Tajvanci prilikom posete Kini pošto njihovi pasoši nisu priznati?

Čen: Tajvanci moraju da imaju posebnu identifikacionu karticu za ulazak u Kinu.

Pokušaj uticaja Kine preko tajvanskih preduzetnika

RSE: Da li se tajvanski investitori suočavaju sa problemima u Kini?

Čen: Oni moraju da pokažu političku lojalnost, odnosno da ne kritikuju Komunističku partiju Kine. Ukoliko to prihvate, uglavnom mogu da posluju bez problema. Istovremeno, oni mogu da utiču na političku scenu Tajvana. Naime, da bi Tajvanci koji žive u inostranstvu glasali, moraju da budu fizički prisutni.

Pošto u Kini živi oko milion tajvanskih biznismena i njihovih porodica, postoje načini da zvanični Peking izvrši pritisak na njih da glasaju za kandidate koje on podržava. Međutim, uprkos takvim pokušajima, u poslednja dva izborna ciklisa Kina nije uspela da utiče na ishod.

RSE: Da li tajvanski biznismeni u Kini glasaju za kandidate koje ona podržava?

Čen: Mi to ne znamo, jer u intervjuima medijima oni ističu da su politički neutralni.

RSE: Da li tajvanski preduzetnici u Kini nastoje da generalno utiču na politički život na ostrvu, donošenje određenih zakona koji bi išao u prilog njihovim poslovima?

Čen: U poslednje vreme to nije vidljivo. Međutim, na izborima 2012. godine čelnici velike tajvanske kompanije, koja je imala mnoštvo fabrika u Kini, pozvali su birače da glasaju za kandidata za koga su smatrali da će poboljšati odnose Pekinga i Tajpeja.

RSE: Kažete da Kina podržava određene političke kandidate na Tajvanu. Ko je sada njen favorit?

Čen: Na izborima prošle godine, kao i prethodne, Peking je podržao opoziciju predsednice Cai.

RSE: Da li se ti političari, koje Peging podržava, otvoreno zalažu za približavanje Kine i Tajvana, ili ih smatra manje opasnijim od predsednice Cai?

Čen: Kineska nacionalistička partija je trenutno najveća opoziciona stranka na Tajvanu i sledi politiku koja se naziva „Konsenzus iz 1992“ što podrazumeva da su Tajpej i Peking prihvatili da se dve strane razlikuju, ali da postoji samo jedna Kina sa dve interprentacije, odnosno verzije. Tajvanska opozicija smatra da to predstavlja dobar osnov za bolju komunikaciju i odnose sa Kinom.

Međutim, vremenom su vlasti u Pekingu uklonili odrednicu „dve interpretacije“, zadržavši samo „jedna Kina“. Predsednik Kine je u januaru prošle godine u obraćanju „drugovima na Tajvanu“, izjednačio „Konsensuz iz 1992“ sa politikom „jedne Kine“, ne odričući se pri tom upotrebe vojne sile.

On potencira da je jedina budućnost za Tajvan njegovo ujedinjenje sa Kinom po principu „jedna zemlja - dva sistema“, a znate šta se desilo Hong Kongu 2020. godine. Zbog toga na Tajvanu ne prihvataju taj okvir, jer znaju šta bi se desilo.

Ne mogu i ne želim da putujem u Kinu

RSE: Da li ste bili u Kini?

Čen: Nisam. Sada znam da više i ne mogu.

RSE: U prošlosti ste mogli, ali niste?

Čen: Ja sam odrasla u SAD-u, tako da tada nisam bila u prilici da otputujem u Kinu. Sada zbog mog angažmana znam da to nije moguće.

RSE: Mislite da bi Vas kineske vlasti sprečile da uđete u zemlju, ili da bi Vam se nešto loše desilo?

Čen: U prošlosti sam radila za Demokratsku naprednu stranku, za tim predsednice Cai. Zbog toga mislim da bi me kineske vlasti sprečile da uđem. Sada radim za nevladinu organizaciju koja promoviše demokratiju i ne želim da idem tamo.

Sprečen ulazak tajvanskih aktivista u Hong Kong

RSE: To znači da je i ostalim demokratskim aktivistima sa Tajvana onemogućeno da uđu u Kinu?

Čen: Pojedini demokratski su, zapravo, već sprečeni da uđu u Hong Kong. Na primer, lideri Pokreta suncokreta sa Tajvana kada su stigli na aerodrom u Hong Kong, bili su pritvoreni i potom vraćeni sledećim avionom na Tajvan. Tako da ne mislim da će pokušati da odu u Kinu kada su već sprečeni da uđu u Hong Kong. Ne smatram da će to uskoro biti moguće.

Rizik od incidenata prilikom upada kineskih aviona

RSE: Da se vratimo na geostratešku situaciju. Rastuće tenzije između Kine i SAD mogu da dovedu do novog Hladnog rata, a ima procena da bi pokušaj zvaničnog Pekinga da izvrši invaziju na Tajvan izazvao i Treći svetski rat.

Čen: Ne bih išla tako daleko i govorila o opasnosti od Trećeg svetskog rata, ali vidljive su napetosti i postoji opasnost ne nužno od sveopštih sukoba, već od incidenata prilikom upada kineskih aviona.

Dakle, mene to više brine nego sveopšti napad Kine, ili da SAD i Kina uđu u zaista žestoki rat u regionu. Teško je predvideti budućnost. U igri je mnogo elemenata koji mogu da zaoštre ili smanje tenzije.

Kina želi da njena moć bude priznata globalno

RSE: Kina sve ubrzanije modernizuje svoju armiju. Dakle, postavlja se pitanje šta ona zaista želi? Da dovede u pitanje političku i bezbednosnu arhitekturu u regionu pod okriljem SAD, koje su decenijama bile dominantne u ovom delu sveta, ili ima i globalne ambicije da nadmaši Sjedinjene Države kao vodeću svetsku silu?

Čen: Kina je sve agresivnija u nastojanju da postane regionalna i svetska sila. Vlast u Pekingu se sigurno neće žaliti ako njihova moć nadmaši američku. U svakom slučaju, kineske vlasti žele da ostatak sveta prizna njihovu zemlju kao jednog od lidera i najmoćnijih u regionu i svetu.

Dakle, cilj je da priznaju njenu takvu ulogu ne samo akteri u indopacifičkom regionu, već i u Evropi i drugde.

Ograničeni dometi inicijative 'Pojas i put'

RSE: Za razliku od SAD koje su stvorile poslednjih decenija široku mrežu savezništava, uključujući i u indopacifičkom regionu, Kina je prilično usamljena, pre svega u svom okruženju, što može otežati projektovanje njene globalne moći.

Čen: Ona je još u procesu izgradnje saveza. Na primer, priznala je talibanski režim u Avganistanu, ističući da se promenio. Dakle, ona pokušava da izgradi sopstvenu alijansu. To je cilj i inicijative „Pojas i put“. Međutim, iako je pompezno najavljena, njeni dometi nisu tako sjajni.

Naime, EU pokreće projekat „Globalni put“ (Global Gateway) sa ciljem da parira inicijativi Pekinga. Mislim da će Kina morati da smisli i druge strategije kako bi pokušala da se približi ostatku sveta, da ne bi ostala izolovana.

RSE: Da, nekoliko afričkih zemalja se distanciralo od projekta „Pojas i put“. Kao što smo konstatovali, Si Đinping je obećao svojim građanima prisajedinjenje Tajvana. Koliko na takve izjave utiče i situacija u samoj Kini.

Naime, iako on deluje kao neupitan lider i stope rasta su i dalje impresivne, Kina se suočava sa mnoštvom unutrašnjih izazova poput socijalnih i ekonomskih problema, nezadovoljstva etničkih manjina i građana zbog gušenja sloboda.

Da li eventualna radikalna akcija zvaničnog Pekinga prema Tajvanu može biti motivisana i unutrašnjim razlozima, da se skrene pažnje sa domaćih problema?

Čen: Uvek postoji ta mogućnost. Na primer, Kina se sada suočava sa nestašicama struje, uglja, investicione kompanije su u dugovima i drugim problemima. To, dakle mogu biti razlozi da pokuša da skrene pažnju domaće javnosti spoljnim angažmanom, a Tajvan je jedno od pitanja i entiteta veoma pogodan za podsticanje ultranacionalističkog raspoloženja u Kini.

Vojne vežbe i za građane Tajvana

RSE: Da se vratimo na upade kineskih borbenih aviona u tajvanski vazdušni prostor. Da li stanovnici tada moraju da se sklone sa ulica?

Čen: Ne verujem da kineski avioni mogu da dođu preblizo da bi neposredno ugrozili stanovnike Tajvana. Takođe, tajvanske vlasti organizuju vežbe ne samo za pripadnike vojske nego i građane. Kada čuju zvuk sirena ljudi na ulicama bi trebalo da uđu u zgradu i ostanu u njoj oko sat vremena. Nakon toga oglasi se sirena da je vežba gotova i to se radi svake godine.

RSE: Dakle, prilikom poslednjih upada kineskih aviona u vazdušnu zonu Tajvana, stanovnici na ostrvu to nisu čuli.

Čen: Ne, to smo kasnije saznali iz medija da su kineski avioni došli iz pravca ka južnom Tajvanu, ali na ostvu se to nije čulo.

Tajvanci nezadovoljni zbog blokade njihovih sportista

RSE: Rekli ste da ljudi nastoje da vode normalan život. Da li brinu zbog mogućeg rata?

Čen: Da, normalno idu na posao, izlaze uveče. Sada su srećni jer su ukinute neke od restriktivnih mera uvedenih zbog pandemije – tako da više nema stakla između nas kada sedimo u restoranu.

Dakle, ljudi moraju da nastave svoj uobičajeni život jer sve ovo traje predugo.

Naravno, svesni su moguće opasnosti zbog agresivnog ponašanja Kine prema Tajvanu, ali ne pričaju samo o vojnim dejstvima, već obraćaju pažnju i na to da Kina blokira učešće Tajvana u međunarodnim organizacijama.

Poslednjih nekoliko nedelja u fokusu je bilo uklanjanje zastave Tajvana na međunarodnom takmičenju (Kipar) u skokovima u vodu zbog pritiska Kine. Međutim, 10 drugih zemalja je tražilo od organizatora da uklone i njihove zastave u znak solidarnosti sa Tajvanom (Australija, Hrvatska, Francuska, Nemačka, Japan, SAD, Rusija, Slovenija i Južna Koreja – prema pisanju tajvanskih medija).

Takođe, na otvaranju Olimpijskih igara u Tokiju spikerka je umesto kineski Tajpej, rekla - Tajvan. To je izazvalo oduševljenje na Tajvanu, ali građani su ljuti i uznemireni što Kina blokira njegovo učešće ne samo u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, već i na sportskim takmičenjima.

Odbrana humorom

RSE: Da li se Tajvanci od ovih tenzija brane i humorom, kao što je to bio slučaj na Balkanu tokom ratova 1990-ih?

Čen: Da.

RSE: Postoji li neki vic koji bi najbolje odslikao situaciju?

Čen: Postoje internet programi u kojima se imitiraju tirade i ratoborni stavovi Ministarstva inostranih poslova Kine. Dakle, tu su komedije, crtani filmovi kao reakcija na konkretne političke događaje, što ljudi postavljaju na društvene mreže, pogotovo mladi.

Time pokazuju da znaju šta se dešava, ali ponekad šaljivo reaguju na to. Na taj način nastoje da opuste atmosferu, ali stavljajući do znanja ljudima da postoje stvarne pretnje koje nam se stalno nameću.

Kina zabranila uvoz voća sa Tajvana

RSE: Kineske vlasti su verovatno nezadovoljne tim satiričnim programima na Tajvanu.

Čen: Da, jesu. S tim u vezi želim da kažem da su kineske vlasti iznenada blokirale uvoz tajvanskog voća. Naravno, Tajvanci su se šalili i na račun toga. Najpre je zabranjen uvoz ananasa, a potom jabuka. Ali tajvanski ananas se odlično prodaje u Japanu, pa vlasti u Tajpeju nastoje da preorijentišu izvoz kako bi izbegli negativne efekte kineske blokade jer 90 odsto ovog voća se do sada izvozilo u Kinu.

Kada je zabranjen uvoz jabuka, Tajvan je pokrenuo to pitanje pred Svetskom trgovinskom organizaicja zbog kršenja njenih pravila. Zvanični Peking računa da ovim potezom izazvati poteškoće i nezadovoljstvo tajvanskih poljoprovrednika, što bi dovelo do nestabilnosti na celom ostrvu. Sada Tajvanci prave viceve postavljajući pitanje šta to Komunistička partija Kine ima protiv voća.

Oprezna sam ali i optimistična

RSE: Da li ste lično zabrinuti?

Čen: Zabrinuta sam kao i svi stanovnici zbog eskalacije koju podstiče Kina. Ali, istovremeno, pratim konferencije za novinare u Beloj kući, Stejt departmanu na kojima se ukazuje na američku posvećenost ovom regionu. Tu je i izjava novog japanskog premijera o miru i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu, saopštenje lidera G7, Australije.

Dakle, zabrinuta sam, ali takođe znam da regionalni akteri pažljivo prate šta se dešava u odnosima Tajvana i Kine. Stoga sam oprezna, ali i veoma optimistična u pogledu budućnosti Tajvana.