To što su premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Briselu 27. februara prihvatili da će raditi na implementaciji evropskog plana, šef Kancelarije za vezu Kosova u Srbiji Jetiš Jašari (Jetish Jashari) vidi kao prekretnicu u dijalogu.
"Ključno je da implementacija predloga otpočne bez odlaganja i u dobroj veri", rekao je Jašari u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kancelarije za vezu Kosova sa Srbijom i Srbije sa Kosovom postoje od 2013. godine. Kancelarije su uspostavljene na osnovu Briselskog sporazuma kako bi se olakšala njegova primena.
Smeštene su u prostorijama Delegacije Evropske unije u Beogradu i Prištini.
Na poziciji oficira za vezu Srbije sa Kosovom od 2013. je Dejan Pavićević. Bio je šef pregovaračkog tima u tehničkom dijalogu Beograda i Prištine u Vladi Ivice Dačića 2012. godine.
Jetiš Jašari je ocenio da evropski predlog za normalizaciju odnosa predstavlja solidnu osnovu za rešavanje većine otvorenih pitanja između Srbije i Kosova.
On očekuje da će se dijalog okončati međusobnim priznanjem.
Plan za normalizaciju odnosa u javnosti je poznat kao evropski predlog, a podršku je dobio i od Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Ujedinjenog Kraljevstva.
Njime se određuju budući odnosi Srbije i Kosova, koji vode pregovore unutar dijaloga uz posredovanje EU od 2011. godine.
Zvaničan Beograd odbija da prizna nezavisnost bivše pokrajine Kosova, proglašenu 2008. godine.
RSE: Kako komentarišete rezultate pregovora lidera Srbije i Kosova 27. februara u Briselu? Da li to vidite kao korak ka normalizaciji između dve zemlje?
Jašari: Sastanak premijera Republike Kosovo Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića od 27. februara, u Briselu, uz posredovanje EU, nesumnjivo predstavlja prekretnicu u toku dijaloga Republike Kosovo i Srbije za normalizaciju odnosa između dve zemlje.
Republika Kosovo je prihvatila predloženi plan Evropske unije za normalizaciju odnosa između Republike Kosovo i Srbije koji snažno podržavaju SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i druge zemlje demokratskog sveta, smatrajući to dobrom osnovom za nastavak dijaloga, za koji očekujemo da će biti okončan obostranim priznavanjem.
Štaviše, premijer Kurti je na tom sastanku izrazio spremnost da potpiše dokument, što je još jedna potvrda posvećenosti Republike Kosovo ovom predlogu.
Pročitajte i ovo: Šta znači ishod sastanka u Briselu za Srbiju i Kosovo?RSE: Šta vidite kao ključni kamen spoticanja u procesu normalizacije između Srbije i Kosova?
Jašari: Predlog EU pruža solidnu osnovu za rešavanje većine otvorenih pitanja između Republike Kosovo i Srbije u ovoj prelaznoj fazi. Ta pitanja inače predstavljaju prepreku za normalizaciju međusobnih odnosa. U tom smislu, ključno je da implementacija predloga otpočne bez odlaganja i u dobroj veri.
Najavljeni sastanak premijera Kurtija i predsednika Vučića 18. marta u Skoplju, u Severnoj Makedoniji, treba shvatiti kao značajan korak napred u tom pravcu. Naravno, smatramo da će puna normalizacija odnosa biti postignuta kada dođemo do tačke međusobnog priznavanja.
U celom tom procesu, uloga EU, SAD i Ujedinjenog Kraljevstva ostaje nezamenljiva, jer je za očekivati da će detalji implementacije (evropskog) predloga zahtevati mnogo rada i verovatno donošenje teških odluka. Relevantni predstavnici su već najavili da će imati aktivnu ulogu u ovom procesu, uključujući šatl (posredničku, prim. aut.) diplomatiju, što je izuzetno ohrabrujuće.
RSE: Kancelarije za vezu između Srbije i Kosova uspostavljene su 2013. Na koji način funkcionišu danas?
Jašari: Kancelarija za vezu Kosova sa Srbijom kako je predviđeno Sporazumom o kancelarijama za vezu iz 2013. godine je, pored svog partnera, Kancelarije za vezu Srbije sa Kosovom, služi kao primarni kanal komunikacije između Vlade Republike Kosovo i Vlade Srbije od svog osnivanja.
U praktičnom smislu, Kancelarija se bavila organizovanjem zvaničnih poseta predstavnika Vlade Republike Kosovo Srbiji i predstavnika Vlade Srbije Kosovu, uključujući i verskih lidera.
Pored toga, ja, kao šef Kancelarije za vezu, kao i moji prethodnici u prošlosti, nastojim da održavam kontakte i komunikaciju sa predstavnicima diplomatske zajednice u Beogradu, da ih upoznam sa stavom naše vlade po pitanju dešavanja u vezi sa Republikom Kosovo.
Kancelarija za vezu je takođe aktivna u pružanju adekvatne podrške građanima Kosova koji se suočavaju sa pravnim i drugim problemima tokom boravka u Srbiji, kao što je to slučaj sa licima koje su uhapsile vlasti Srbije ili sa licima koja služe zatvorske kazne u kazneno-popravnim ustanovama Srbije ili u slučajevima žrtava u saobraćajnim nezgodama i slično.
Kancelarija za vezu posebnu pažnju posvećuje etničkoj albanskoj zajednici u Preševu, Bujanovcu i Medveđi u okviru podrške koju im Vlada Republike Kosovo pruža, uglavnom u očuvanju njihovog nasleđa i nacionalnog identiteta. Ovaj segment se uglavnom realizuje kroz posete opštinskim i političkim entitetima ili u okviru poseta delegacija Vlade Republike Kosovo ovom regionu.
Pročitajte i ovo: Deceniju kasnije: Šta se promenilo u sporazumu Kosova i Srbije?RSE: Kako biste ocenili komunikaciju kao oficira za vezu sa vlastima u Srbiji?
Jašari: Naš jedini kanal komunikacije sa srpskim vlastima je preko našeg partnera, odnosno Kancelarije za vezu Srbije sa Kosovom. Ta komunikacija je do sada bila korektna.
RSE: Šta vidite kao glavne izazove u svom svakodnevnom radu?
Jašari: Briselskim sporazumom iz 2013. godine predviđeno je da Kancelarija za vezu ima tri člana osoblja, oficira za vezu, pomoćnika i vozača. Shodno tome, trenutni status Kancelarije za vezu i funkcionalna ograničenja koja takav status nosi, s jedne strane, i prilično mali broj kadrova, s druge strane, predstavljaju značajne prepreke u ostvarivanju postavljenih ciljeva, odnosno "praćenje svih pitanja koja se odnose na normalizaciju odnosa i rešavanje svih svakodnevnih problema koji se mogu javiti", kako je navedeno u preambuli Briselskog sporazuma.
Za očekivati je da bi sa implementacijom predloga EU, koji, između ostalog, predviđa uspostavljanje "stalnih misija", postojeća Kancelarija za vezu Kosova sa Srbijom bila unapređena u stalnu misiju. To bi, zauzvrat, nesumnjivo stvorilo bolje mogućnosti za ostvarivanje ciljeva i zadataka misije.
Šta piše u evropskom predlogu?
Predlog EU za Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije predviđa da će obe strane međusobno prepoznati svoje dokumente i nacionalne simbole uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate.
Takođe se predviđa i otvaranje diplomatskih misija Srbije i Kosova u sedištima vlada tih zemalja.
U planu se ne spominje mogućnost članstva Kosova u UN, ali se kaže da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.
Takođe se predviđa obaveza obezbeđivanja odgovarajućeg nivoa samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu.
U tekstu se navodi i da obe strane potvrđuju svoju obavezu da primenjuju sve prethodne sporazume u dijalogu, koji ostaju važeći i obavezujući.
RSE: Šta vidite kao ključna dostignuća Kancelarije za vezu?
Jašari: Uprkos čestim političkim tenzijama koje su oblikovale odnose između Vlade Republike Kosovo i Vlade Srbije, Kancelarija za vezu je ipak uspela da ostvari ciljeve svoje misije, bez obzira na to koliko su tenzije bile izražene.
RSE: U kojoj meri EU podržava Kancelariju za vezu? Da li ste na bilo koji način uključeni u pregovore Srbije i Kosova?
Jašari: Evropska unija podržava Kancelariju za vezu Kosova sa Srbijom od samog njenog osnivanja. Sporazum na osnovu kojeg je osnovana Kancelarija za vezu postignut je pod pokroviteljstvom EU. Shodno tome, Delegacija EU u Srbiji je u bliskom i redovnom kontaktu sa Kancelarijom. Na kraju, ali ne i najmanje važno, prostorije Kancelarije za vezu nalaze se u zgradi Delegacije EU, u Beogradu. Kancelarija za vezu nije uključena u proces pregovora.
Vaš browser nepodržava HTML5
Očekivanja uoči pregovora Kosova i Srbije
RSE: Videli smo nedavno negativne komentare na društvenim mrežama posle manjeg događaja u Beogradu povodom godišnjice nezavisnosti Kosova. Kako komentarišete te kritike?
Jašari: Da, nažalost većina društvenih medija i predstavnika pojedinih političkih subjekata u Srbiji negativno je reagovala na vest o prijemu povodom 15. godišnjice nezavisnosti Republike Kosovo, koji sam priredio u svojoj rezidenciji 22. februara u Beogradu.
S tim u vezi, želim da istaknem da ovaj događaj nikako nije imao za cilj da provocira srpski narod ili javnost, kako prenose mediji. Događaj je bio deo svečanih aktivnosti koje su sve misije Republike Kosovo u inostranstvu održale u svojoj zemlji prijema, a prijem održan u Beogradu bio je deo programa takvih aktivnosti.