Srbija nije postupila prema pravilima Konvencije Ujedinjenih nacija protiv torture isporučivanjem turskog državljanina, funkcionera Partije Slobode Kurdistana, Dževdeta Ajaza (Cevdet Ayaz) Turskoj, navodi u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Jens Modvig, predsedavajući Komiteta protiv torture Ujedinjenih nacija i direktor Instituta protiv torture Danske.
Ajaz je u Turskoj osuđen na 15 godina zatvora zbog "rušenja ustavnog poretka", dok je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu utvrdio da je Ajazovim boravkom u pritvoru ta zemlja povredila njegovo pravo na slobodu i bezbednost. Predmet Ajaz i drugi protiv Turske zaveden je u Evropskom sudu za ljudska prava pod rednim brojem 11804/02, a konačna odluka u ovom predmetu doneta je 22. septembra 2006. godine, potvrđeno je RSE u Beogradskom centru za ljudska prava.
Srpski sudovi su odbili zahtev Dževdeta Ajaza za azil, a u ponedeljak, 25. decembra, je na osnovu odluke ministarke pravde Nele Kuburović isporučen Turskoj.
"Mislim da taj potez izuzetno zabrinjava zbog toga što je ovde u pitanju slučaj osobe koja je tražila zaštitu UN-ovog Komiteta protiv torture i te mere zaštite su ignorisane od države Srbije i ta osoba je isporučena samom izvoru torture. Mislim da je to krajnje zabrinjavajuće", kaže Modvig, podsećajući da je Srbija i sama potpisnica UN-ove Konvencije protiv torture.
RSE: Kakvu su vrstu poruke Vlada Srbije i srpsko Ministarstvo pravde na ovaj način poslali vašem Komitetu?
Modvig: Očigledno su poslali poruku da se ne osećaju vezanim za ugovorne obaveze. Kao što znate, Konvencija Ujedinjenih nacija je obavezujući ugovor, to nije samo deklaracija, i ona državama potpisnicama Konvencije nameće obaveze. Jedna od tih obaveza je da se pojedinci ne vraćaju u zemlje u kojima postoji rizik da budu izloženi torturi. Iznenađen sam, ali to je ono što vidim da se sada dešava.
Na osnovu odluke ministarke pravde Nele Kuburović, Ajaz je 25. decembra isporučen Turskoj
RSE: Da li je moguće da će prema Srbiji zbog pitanja Dževdeta Ajaza biti primenjena neka vrsta sankcija?
Modvig: Ne postoje direktne sankcije koje proističu iz Konvencije. Očekuje se da ona bude poštovana od država potpisnica. Očigledno to nije slučaj po ovom pitanju.
RSE: Da li ste dobili bilo kakav odgovor od srpske Vlade ili Ministarstva pravde o pitanju slučaja Dževdeta Ajaza?
Modvig: Ne, koliko znam, nismo dobili bilo kakvu informaciju iz Srbije.
RSE: Očekujete li odgovor od, na primer, ministarke pravde Srbije Nele Kuburović?
Modvig: Ne bih znao. Moglo bi biti reakcija iz Komiteta kako bi se izjasnio o ovom pitanju.
RSE: Prema objašnjenju ministarke Kuburović, zahtev UN-ovog Komiteta protiv torture primljen je u njenom kabinetu, kako je rekla, prekasno, nakon što je potpisala dokument o ekstradiciji Dževdeta Ajaza.
Modvig: Prema mojim informacijama, mi smo poslali zahtev o merama zaštite 11. decembra. Takve informacije se svaki put šalju preko zvaničnog predstavništva u Ženevi, Ambasade Ujedinjenih nacija u Ženevi. Mi smo to poslali 11. decembra, a kao što znamo, do ekstradicije je došlo 25. decembra, te je bilo dovoljno vremena da se ekstradicija zaustavi.
RSE: Povodom vašeg zahteva, u Srbiji je bilo mnogo konfuzije. Zato vas moram pitati – na koju adresu ste vaše mišljenje poslali ovde u Srbiji?
Modvig: To nije preporuka, to je zahtev, u kojem UN-ov Komitet traži da država ne sprovodi ekstradiciju sve dok Komitet ne razmotri žalbu gospodina Ajaza. Taj zahtev za zaustavljanje ekstradicije na određeno vreme poslat je ambasadoru Srbije u Ujedinjenim nacijama, a odatle je prosleđen dalje, Vladi u Beogradu.
RSE: Nakon svega što se dogodilo u slučaju Dževdeta Ajaza, da li je odluka o ekstradiciji bila bazirana na razlozima političke prirode ili srpskom zakonu, kao što je objavilo ovdašnje Ministarstvo pravde?
Modvig: Nemam informacije koje bi mi ukazale da li je u pitanju jedno ili drugo, ali, u bilo kom slučaju, to ne oslobađa Srbiju odgovornosti koje proizilaze iz Konvencije protiv torture.
Ajaz je u Turskoj osuđen na 15 godina zatvora zbog “rušenja ustavnog poretka”
RSE: Možete li mi citirati najvažniji akcenat iz Konvencije protiv torture UN-a koji je, u ovom slučaju, potrebno imati na umu?
Modvig: Najvažniji član Konvencije je pod brojem 3. Tu stoji da nijedna potpisnica neće izbaciti, vratiti ili isporučiti osobu drugoj državi za koju se osnovano sumnja da će biti izložena torturi. To je osnovni član Konvencije i mi imamo razloga da verujemo da je gospodin Ajaz pod rizikom od ponovnog izlaganja torturi po povratku u Tursku.
To je i razlog zbog kog smo uspostavili takozvane privremene mere zaštite kako bi Srbija zaustavila ekstradiciju sve dok Komitet ne razmotri žalbu gospodina Ajaza.
RSE: Da li je UN-ov Komitet protiv torture tražio informacije o Dževdetu Ajazu od turskih zvaničnika nakon ponedeljka, 25. decembra, kada je on isporučen iz Srbije?
Modvig: Ne, nismo. To nije standardna procedura. Pre ćemo, možda, tražiti informacije od Srbije. Jedino što će Komitet proveravati je da li su u Srbiji iscrpljeni svi pravni lekovi.
Ako država krši svoje obaveze iz Konvencije protiv torture, to postaje zabrinjavajuće.
RSE: Verujete li da su okolnosti u kojima se Srbija našla o pitanju Dževdeta Ajaza bile veoma komplikovane ili komplikovanije od sličnih okolnosti u kojima su se nalazile druge države, o istim ili sličnim pitanjima u prošlosti?
Modvig: Uobičajeno se događa da se države potpisnice pridržavaju privremenih mera zaštite, kako i obaveza iz Konvencije zato što te mere omogućavaju komunikaciju između onoga ko podnosi žalbu, u ovom slučaju gospodina Ajaza, i Komiteta, sve zbog toga što mi uvek prosleđujemo informacije iz žalbe državi i informacije iz države onome ko podnosi žalbu, zarad narednih komentara. To nam omogućava razgovor sa podnosiocem žalbe.
Tako nešto nije moguće kada je osoba isporučena i zbog toga smatramo da je prekršeno pravo na žalbu, prema članu 22. Konvencije. Dakle, suštinski, mi vidimo da države potpisnice, iako možda zbog toga nisu srećne, postupaju prema ovim pravilima.
RSE: Da li je moguće zamisliti situaciju u kojoj bi se nešto slično dogodilo u nekoj od evropskih država?
Modvig: Želim samo reći da, ako država krši svoje obaveze iz Konvencije protiv torture, to postaje veoma zabrinjavajuće. Ne verujem da je interes potpisnica Konvencije da na ovaj način slabe Konvenciju. To se odnosi kako na evropske države, tako i na druge potpisnice. Reč je o opštem interesu kao značajnom sredstvu za zaštitu od torture.
RSE: Postoji li bilo koja mogućnost za promenu pozicije Dževdeta Ajaza u budućnosti, nakon njegove ekstradicije Turskoj?
Modvig: Nemam puno nade da je moguće promeniti njegovu poziciju. Sada, kada je ekstradicija sprovedena, mogu samo da se nadam da rizik od torture nad njim nije materijalizovan i da torture neće biti.