Srbija bi, nakon izbora za nacionalne savete manjina koji će biti održani na jesen, mogla da dobije i Savet ruske manjine, najavljuje državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije Ivan Bošnjak.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa, Bošnjak govori o tome šta donose izmene i dopune Zakona o nacionalnim savetima manjina, no najpre odgovara na optužbe Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV) da vlast u Srbiji sprovodi „opasnu kampanju linča prema Bošnjacima“, a povodom otkazivanja posete šefa diplomatije Kosova Bedžeta Pacolija Novom Pazaru.
- Pacoliju odbijen zahtev za posetu Novom Pazaru, reakcija Ugljanina
- Bošnjačko nacionalno vijeće traži pomoć EU, OEBS i UN
- Brnabić pozvala članove BNV da ne skupljaju jeftine političke poene
„Reč je o najobičnijoj zameni teza i ovo je samo još jedna u nizu izjava Sulejmana Ugljanina (lider BNV-a) koja nimalo ne doprinosi, niti boljem radu Bošnjačkog nacionalnog veća, niti pozitivnoj političkoj kulturi. Ovo je, ne samo deo kampanje pred izbore za nacionalne savete, nego i skretanje u nekakav čudni, nepotrebni i prevaziđeni nacionalizam i oštru retoriku. Srbija nije, niti će biti negativno raspoložena prema pripadnicima nacionalnih manjina. Upravo je politika prema nacionalnim manjinama jedan od naših najjačih aduta sa kojima ćemo ući u Evropsku uniju“, navodi Bošnjak.
RSE: Bošnjačko nacionalno veće pozvalo je Evropsku uniju, OEBS, Ujedinjene nacije i druge međunarodne organizacije da preduzmu konkretne mere da bi se sprečile negativne posledice „opasne kampanje linča prema Bošnjacima“.
Bošnjak: Upravo su međunarodne organizacije koje su navedene u ovoj izjavi prepoznale naš dosadašnji rad. Što se tiče poseta, o tome odluku donose najviši politički, i predstavnici izvršne vlasti. U skladu sa tim će se i nadalje odvijati sve diplomatske aktivnosti. Na ovaj način istupati u javnost, i praviti parcijalne dogovore u cilju nekakve političke promocije, nikome ne odgovara.
RSE: Očekujete li do izbora dalje tenzije, kako u Sandžaku, tako i na liniji Novi Pazar-Beograd?
Bošnjak: Upravo je to okvir koji bi trebalo da prevaziđemo. Nacionalni saveti nisu politička tela, nisu manjinski parlamenti. Nacionalni saveti su savetodavna tela koja treba da se staraju o primeni manjinskih politika, kako na lokalnom, tako i na državnom nivou. Ukoliko su ti ljudi istovremeno članovi ili rukovodioci političkih partija, potrebno je da se opredele da li će obavljati funkciju u svojoj stranci ili će preuzeti ozbiljnu funkciju predsednika nacionalnog saveta.
RSE: To je upravo jedna od zamerki predstavnika nacionalnih saveta manjina - zašto se ujedno ne mogu baviti i politikom.
Bošnjak: To je znak da smo, što bi rekli u susednoj Hrvatskoj, pogodili u sridu, odnosno potreba pojedinih političkih elita da budu na više funkcija i da samim tim kroz rad nacionalnog saveta obezbeđuju sebi, kako prostor za političko delovanje, tako i različite druge uticaje na javni život, je ono za šta smo u ovom trenutku opredeljeni da postavimo malo sa strane.
Na preteranu politizaciju upozorili su nas različiti međunarodni eksperti i organizacije, počev od Saveta Evrope, preko Evropske unije i OEBS-a. Oni su to prepoznali kao jednu od manjkavosti ovoga sistema. I veliki broj organizacija civilnog društva iz naše zemlje je ukazivao na potrebu da se sprovede smanjenje uticaja političkih stranaka, odnosno potreba da ljudi koji budu izabrani na demokratskim i fer izborima u nacionalni savet, treba da počnu da se bave, ne politikom, nego svakodnevnim životom svojih sunarodnika i građana Srbije.
RSE: Ugljaninov politički rival Muamer Zukorlić, predsednik Odbora za obrazovanje u Skupštini Srbije, najavio je pripreme za izbore. Očekujete li da će Beograd jednako oštro reagovati i na njegove evenutalne istupe koji zadiru u polje politike?
Bošnjak: I Ugljanin i nekadašnji muftija Zukorlić su iskusni političari i dugo prisutni u javnom i političkom životu Srbije. Oni će, u odnosu na građane jugozapadne Srbije, oceniti kako i na koji način da zadobiju njihovo poverenje. Gospodin Zukorlić je deo vladajuće koalicije i participira u vlasti na centralnom nivou. Mislim da mu je upravo sprovođenje politike na ovakav način obezbedilo daleko efikasniji uticaj na svakodnevni život njegovih birača, i da će na taj način prepoznati potrebu da u ovom trenutku i dalje igra konstruktivnu ulogu prema onoj većini koja njega sledi.
RSE: Ima li to što je Zukorlić deo vladajuće većine veze sa činjenicom da nelegalni objekat Fakulteta za islamske studije u Novom Pazaru do danas nije srušen? Tadašnji premijer, danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao razlog je pre dve godine naveo strah od tenzija i „sukoba pravoslavaca i muslimana“.
Bošnjak: Sigurno da je preterana politizacija izgradnje objekata ili teza da određene građevinske procedure u ovom slučaju nisu poštovane, pitanje za lokalne organe, i organe koji se staraju o tome da legalizacija, odnosno proces ozakonjenja teče nesmetano.
Zgrada Fakulteta za islamske studije u Novom Pazaru
Na drugoj strani, mogućnost sukoba i rovitost u određenim područjima Srbije je naša svakodnevica. Čini mi se da nam je daleko više potrebno jedinstvo oko ključnih odluka koje se donose u zemlji. Ekonomski razvoj treba da bude prioritet svima nama, onda će i ova pitanja biti daleko jednostavnija za rešavanje. I onda će i Srbi i Bošnjaci, pravoslavci i muslimani, ali i oni koji ne ispovedaju nijednu religiju, a naši su građani, naći sebi dovoljno prostora da uspešno žive bilo gde u Srbiji.
RSE: Da li je to jedinstvo postignuto i sa predstavnicima manjina u toku javne rasprave o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima? Stiglo je mnogo zamerki, i od njih, i od strane civilnog društva. Pre svega, kažu da je njihovo učešće u pripremi Zakona bilo simbolično. Koliko je zamerki, predloga uvaženo?
Bošnjak: Neki od njih kažu da su simbolično učestvovali. Kao neko ko je rukovodio radnom grupom u prethodnih godinu i po dana, ne mogu da se složim sa tom ocenom. Tražili smo od koordinacije nacionalnih saveta da delegira troje eksperata, koji bi se uključili u rad radne grupe. Saglasili smo se kada smo dobili predlog da to bude petoro ljudi. Sve sugestije koje su došle su uzete u obzir, razmatrane i na njih je odgovoreno, kako od Ministarstva, tako su bile i teme u radu radne grupe.
Kroz ovaj proces smo, a to su rekli i međunarodni partneri, po prvi put prošli na način na koji to do sada nije rađeno. Kvalitetan, konstruktivan proces je obuhvatao devet sesija radne grupe, koje su trajale i po više od osam sati. Uspeli smo da postignemo najveći mogući konsenzus oko zakonskog rešenja u ovom trenutku, koji ispunjava većinu od traženih i zapisanih ciljeva koje smo na početku postavili.
RSE: Jedna od problematičnih stavki, na koje ukazuju neki predstavnici manjina, jeste da su previđene kazne za nacionalne savete koje Zakon krše, ali da li su predviđene sankcije za one koji ne poštuju prava manjina?
Bošnjak: U ovom Zakonu ne, ali u drugim sistemskim zakonima itekako. U našem pravnom sistemu imamo Zakon o zabrani diskriminacije, imamo postupanje po ovom Zakonu. Podrazumeva se da su sva zakonska akta i svi zakoni ravnopravni. Po odgovarajućoj proceduri, pa i po Zakonu o upravnom postupku, mogu se prepoznati slučajevi neadekvatne zaštite manjinskih prava.
Mi ćemo se, i kao Ministarstvo i kao Vlada, potruditi da u narednom periodu, i kroz rad sa medijima, ali naravno i sa službenicima na svim nivoima, i kroz rad Akademije i stručno usavršavanje, polje primene manjinskih propisa dodatno unapredimo, da obezbedimo da se ovakvi slučajevi što ređe dešavaju.
RSE: Hoće li nakon ovih izbora, uz 21 postojeći, Srbija dobiti još jedan nacionalni savet manjina?
Bošnjak: U prethodna dva meseca završena je procedura koju su podneli građani koji se izjašnjavaju kao pripadnici ruske nacionalne manjine. Po ovoj proceduri, omogućeno je da pripadnici ruske nacionalne manjine formiraju birački spisak, a nakon toga, ukoliko se dovoljan broj građana ruske nacionalne manjine upiše u poseban birački spisak, imamo izbore za 22. nacionalni savet. U pitanju su ljudi iz centralnog dela Srbije. Nacionalna pripadnost je stanje svesti, pa se nadamo da će ovo stanje svesti dovesti i do odgovarajućih učešća u društvenom i političkom životu Srbije.
RSE: Spomenuli ste da manjine u Srbiji više slušaju vesti iz susednih država. Zbog čega?
Bošnjak: Nedostaje praksa iz bivše Jugoslavije. Na Radio televiziji Beograd je tada postojala vrlo razvijena manjinska redakcija. Danas imamo program Radio televizije Vojvodine, koji je namenjen informisanju pripadnika nacionalnih manjina i postoje posebne manjinske redakcije. Nažalost, kablovski distributeri ne puštaju dovoljno ovaj program do svakog građanina i do sada nismo uspeli da rukovodstvo javnog servisa Radio televizije Srbije osvestimo dovoljno da bi informisanje naših građana, pripadnika nacionalnih manjina, trebalo da bude inicijalno iz naše zemlje, preko javnog servisa, a u mnogo manjoj meri, odnosno samo u delovima koji su pogranični, tržišno orijentisani, da bude oslonjeno na susedne države.
Bošnjak: U narednom periodu trebalo bi unaprediti informisanje naših građana vestima na jeziku koji oni razumeju, putem javnih servisa (Foto: Pripadnici nacionalne manjine Bunjevci u tradicionalnoj nošnji, Subotica, fotoarhiv)
Trenutno građani na krajnjem jugu Srbije koji govore albanski preuzimaju program sa Kosova i Metohije ili iz Albanije ili albanskih televizija iz Makedonije. Građani bugarske nacionalnosti slušaju programe iz Bugarske. Kablovske distribucije preuzimaju i rumunske i mađarske programe, naravno HRT i ostale televizije iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
Čini mi se da bi u narednom periodu trebalo unaprediti informisanje naših građana vestima, bilo iz njihove sredine, bilo sa centralnog nivoa, na jeziku koji oni razumeju, putem javnih servisa.
RSE: Da li to znači da Radio televizija Srbije ne ispunjava svoje obaveze prema nacionalnim manjinama?
Bošnjak: Radio televizija Srbije nedovoljno dobro sagledava svoje programe na način da to bude predstavljeno adekvatno minutima i brojem emisija koje su posvećene pripadnicima nacionalnih manjina. Radio Beograd 1 ima emisiju na romskom jeziku svakodnevno, ali na ovome bi trebalo nastaviti dalje da se radi. Trebalo bi formirati redakcije i prevoditi emisije putem digitalnih signala, novih tehnologija, kako bi to sve bilo dostupno našim građanima.
RSE: Zbog čega u izmene Zakona nisu uvršteni predlozi novinarskih udruženja da se zakonom garantuje nezavisnost uređivačke politike medija čiji su osnivači nacionalni saveti?
Bošnjak: Ne mogu se složiti sa tom ocenom. Prosto, nije bilo mesta da u ovom Zakonu stoji takva formacija. Ministarstvo za kulturu i informisanje je to regulisalo sopstvenim zakonima. Ovaj Zakon je samo uklopljen u postojeći sistem, a najavljeno je da će se u novoj strategiji, vezanoj za informisanje, posebna pažnja obratiti upravo informisanju na jezicima manjina.
RSE: Spomenuli ste građane na jugu Srbije. Predstavnici Albanaca tri opštine na jugu usvojili su nedavno Deklaraciju kojom traže od da se u finalni dokument briselskog dogovora uvrsti i rešavanje njihovog statusa u Srbiji. Beograd je na ovo reagovao oštro. Zbog čega je problem da se o tome razgovara, ako je srpsko stanovništvo na severu Kosova tema pregovora?
Bošnjak: Upravo zato. Zato što je tema pregovora srpsko stanovništvo na severu Kosova i Metohije. Ni u kom slučaju naši građani koji žive u tri opštine koje ste naveli, ne mogu na isti način da budu tretirani. Prošli smo kroz period ratnih sukoba na jugu. Postignuta je odgovarajuća ravnoteža i napredak. Ta područja, u kojima sam često boravio poslednjih pet godina, danas izgledaju drugačije i funkcionišu na drugi način.
Bošnjak: Uključivanja u pregovaračke procese nisu poslovi za opštine (Foto: Opština Medveđa, ilustrativna fotografija)
Ovo je samo još jedna od deklaracija koju su pojedini politički predstavnici donosili na ovaj ili onaj način. To prevazilazi ingerencije lokalne samouprave, i nije kanalisano na odgovarajući način. Sigurno da svi naši građani, uključujući tu i Albance na jugu, zaslužuju da žive mirno u svojim sredinama, da im opštine obezbede komunalnu delatnost, investicije, otvaranje novih radnih mesta. Uključivanja u pregovaračke procese nisu poslovi za opštine.
RSE: Da li i na koji način u tom smislu, kada govorimo o životu ljudi, država pomaže ovim opštinama?
Bošnjak: Zanimljivo je da je migrantska kriza, koju smo prošli u prethodnom periodu, itekako dobro iskorišćena za podršku lokalnom stanovništvu na jugu Srbije. Mi smo kao Ministarstvo, zajedno sa međunarodnim partnerima, bili uključeni u više projekata podrške, ne toliko migrantima, već upravo lokalnim zajednicama koje su trpele najveći pritisak. Među njima su bili i Preševo i Bujanovac. Svi oni segmenti komunalnih servisa dobili su ili svoja planska dokumenta ili konkretno realizovane projekte. Izgrađeni su putevi, obezbeđene nove škole i bolnice, i na jugu i na severu.
Kroz ovu praksu, u opštinama u kojoj je manjina većina, kao što su Tutin, Preševo, Dimitrovgrad, Kanjiža, zaista možemo da budemo ponosni na način kako su migranti prihvaćeni. Zauzvrat je država, ali i međunarodna zajednica, pomogla upravo građanima u ispunjavanju njihovih potreba koje su u prethodnom periodu devastirane.
RSE: Romi kao najbrojnija manjina, ujedno su i naugroženiji. Njihov predsednik Tefik Ramadanović pohvalio je rad Vlade na zapošljavanju Roma. Koliko je broj zaposlenih povećan od kada ste vi u Ministarstvu?
Bošnjak: Naše Ministarstvo trenutno nema ovu vrstu podataka. Zapošljavanjem se bavi Nacionalna služba za zapošljavanje. Na nivou kabineta potpredsednice (Vlade Srbije) Zorane Mihajlović funkcioniše telo koje se bavi primenom strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja. Postoji institucija koja se stara o smanjenju siromaštva unutar Srbije.
Romi kao najbrojnija manjina, ujedno su i naugroženiji
Naš je zadatak bio da zapošljavanje Roma promovišemo na odgovarajući način, pre svega na lokalnom nivou. Mogućnost da Romi budu i obrazovani na odgovarajući način kako bi mogli da se zaposle je zadatak za Ministarstvo obrazovanja, ali i za nesmetano funkcionisanje onih delova sistema koji se bave komunikacijom, upravo sa romskom zajednicom. Imamo i mogućnost da romska populacija, i njima bliske etničke zajednice, aškalijska i egipatska, budu značajno više uključene u normalan svakodnevni život.
Vaš browser nepodržava HTML5
Intervju nedelje: Ivan Bošnjak
RSE: Završena je javna rasprava o još jednom zakonu, izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. I ovde je na rešenja stigao je veliki broj kritika. Najpre, iz kruga organa vlasti na koje se zakon odnosi, isključena su državna preduzeća koja su organizovana kao društva kapitala. Zbog čega?
Bošnjak: Ova mera je u nacrt Zakona unesena na zahtev ovih kompanija, odnosno akcionarskih društava u kojima država učestvuje kao akcionar, da bi se sprečio preteran izlazak informacija koje se tiču njihovog poslovanja, kako bi se zaštitio položaj na tržištu, odnosno bilo kakva zloupotreba ovih podataka, a u cilju zaštite od konkurencije.
RSE: Ali i do sada su mogli da uskrate pojedine podatke, kako bi se zaštitili od konkurencije. Izmene im omogućavaju da uopšte ne dostavljaju informacije, ne mislite li da je to problem?
Bošnjak: Smatralo se da bi ova preduzeća, u sadašnjem zakonskom rešenju, trebalo da budu u potpunosti isključena, pošto verovatno ova mera do sada nije adekvatno delovala. Moj lični utisak je da se nije na odgovarajući način sprovodio Zakon, odnosno pojavljivale su se različite ocene i odjeci u javnosti, te su za sada u nacrt Zakona unesene ovakve odredbe.
Videćemo kakav će biti finalni zakonski predlog. Posle rada na sagledavanju do sada pristiglih zamerki na ovaj nacrt Zakona, konačnu ocenu prvo će dati Vlada. Nakon toga, u javnoj raspravi, i narodni poslanici.