Franc Bogovič, slovenački poslanik u Evropskom parlamentu (EP) i potpredsednik Grupe prijatelja Srbije U EP, 20. decembra stiže u posetu Srbiji. U intervjuu za Radio Slobodna Evropa, on govori o tome gde Srbija još uvek podbacuje kad je reč o o vladavini prava, treba li poglavlja da budu otvarana brže, da li je sada klima u Evropskoj uniji povoljnija za njeno proširenje na Zapadni Balkan nego što je bila do skora i kako ocenjuje kvalitet medija u Srbiji.
RSE: Srbija je upravo otvorila poglavlja 6 i 30, ali očekivalo se da će biti otvoreno i poglavlje 33. Deo uticajnih zemalja-članica EU smatra da Srbija ne radi dovoljno na ispunjavanju Akcionog plana za poglavlje 23, što je i najvažnije poglavlje jer se radi o vladavini prava. Šta vi mislite o ovoj usporenoj dinamici Beograda?
Bogovič: Moj stav je da bi trebalo, kad su već pripremljena, što pre da se otvaraju. Ne razumem zašto ih zemlje-članice Evropske unije ne otvaraju promptno jer ja mislim da kroz otvaranje i, pre svega, kroz ispunjavanje uslova, promene zakona i reformi, društvo se menja i kad je u ovoj fazi pregovaranja o članstvu.
Kad je reč o zastoju Srbije u poglavlju 23, gotovo u svim zemljama EU imamo problem vladavine prava, ali najviše se to daje na znanje kad neka zemlja treba da uđe u klub Evropske unije. Često u tom negativnom smislu govorimo i o Poljskoj, o Mađarskoj, i o Malti, a kad je reč o zemljama-kandidatima za EU akcenat kritike je na nedovoljno odlučnoj borbi protiv kriminala i korupcije. To guši društvo jer ako nema pravog otvorenog tržišta nema ni dobre ekonomije. Uz to, stvari moraju ići u pravom smeru i kad je reč o pravima i slobodama medija, kao i u nezavisnom sudstvu.
U zemljama Evropske unije praksa je bitno drugačija nego što je u državama nastalim na prostoru bivše Jugoslavije. Mi lako pišemo zakone i menjamo ih, ali imamo teškoće i otpore kada treba da ih primenjujemo. I previše pričamo o tome koje zakone smo promenili, ali ne i o tome da ih nismo primenili. A Evropske unija neće da dozvoli ulazak novih članica koje ne primenjuju osnov na kome počiva demokratija, a to je vladavina prava.
Vaš browser nepodržava HTML5
Srbija otvorila dva poglavlja sa EU
Nezadovoljavajuće ocene u pogledu svega ovog svake godine možete čitati u izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije. To je, uz druge probleme u regionalnoj politici, ono zbog čega Srbija sporije otvara poglavlja u pregovorima. Dakle, i u vašem društvu je na ovom planu ostalo još dosta toga da se uradi – na iskorenjivanju korupcije i na nezavisnom i efikasnom sudstvu. Ne treba da podsećam na još uvek nerešene velike probleme, poput Savamale. Pratim vaše medije, najviše preko tvitera, i vidim da vam se događaju mnogi skandali – i kad je reč o stanovima pojedinih ministara. Tolerancija prema takvim stvarima ne sme da postoji. Nije bitno da li si to uradio dok si bio na funkciji ili koju godinu ranije – mora da postoji integritet i odgovornost političara. Dakle, ima tu dosta toga da se odradi.
Mi sad govorimo o Malti, gde je stradala novinarka koja je bila pravi istraživač i otkrila i u vladajućoj koaliciji i u opoziciji ljude koji su se bavili nezakonitim stvarima. Treba reći da društvo uvek pati od te bolesti i to imate i izvan Evropske unije i unutar nje, ali sistem treba efikasno da radi da to sprečava.
RSE: Pored poglavlja o vladavini prava, odlučujuće za Srbiju je i poglavlje 35 o Kosovu. Nije više tajna da će Srbija pre nego što kroči u Evropsku uniju morati da potpiše obavezujući pravni sporazum sa Kosovom. Mislite li da će to biti dovoljno ili će ona ipak morati da prizna Kosovo?
Bogovič: Teško mi je da u ovom trenutku sa "da" ili "ne" odgovorim na to pitanje. Kad god dođem u Srbiju, uvek podsetim da su razgovori o osnivanju Evropske zajednice, potonje Evropske unije, počeli 1950. godine – dakle, samo pet godina posle završetka Drugog svetskog rata. Tada su za isti sto seli Adenauer kao Nemac, Šuman kao Francuz, De Gasperi kao Italijan. Njihove zemlje bile su u ratu stotinama godina unazad i mnogo je krvi bilo proliveno u tim ratovima. Tim velikim ljudima trebalo je samo pet godina da izađu iz onoga što se zbivalo i pet godina pre, i deset godina pre i sto godina ranije. Ti njihovi dogovori, stavljanje pod kontrolu čelika i uglja kako bi se onemogućila proizvodnja oružja, urodili su vizijom prospreriteta i budućnosti.
Za razliku od njih, mi na teritoriji bivše Jugoslavije, 25 godina posle rata, još uvek nismo zatvorili to poglavlje; naprotiv, ono se uvek ponovo otvara. Ako tako nastavi da se čini, teško će se doći do mogućnosti za saradnju u budućnosti. To smo videli i prilikom poslednjih presuda Haškog tribunala: politika je to ponovo vadila i izvrtala i pravila teren za sukobe u regionu.
Pratim dijalog između Srbije i Kosova, ima tu poslednjih godina i nekog napretka. U tom dijalogu treba naći formulu koja će biti prihvatljiva i za građane koji žive na Kosovu i za one u Srbiji i koja će omogućiti da zajedno živimo unutar Evropske unije.
U dijalogu treba naći formulu koja će biti prihvatljiva i za građane koji žive na Kosovu i za one u Srbiji, smatra Bogovič
RSE: Da li je realno ono što je predsednik Evorpske komisije Žan-Klod Junker nedavno najavio: da Srbija i Crna Gora do 2025. postanu članice Evropske unije? Da li je taj rok, s obzirom na dinamiku otvaranja poglavlja kad je reč o Srbiji, previše optimističan ili previše pesimističan?
Bogovič: Ne može nikako biti previše optimističan jer to je još osam godina, a, primera radi, Sloveniji je trebalo samo šest godina za članstvo, od momenta kada je započela pristupne pregovore. Sigurno je moguće da se kroz brži tempo otvaranja poglavlja i ispunjavanjem neophodnih reformi to ostvari i pre tog roka. Dakle, zavisi kako će Srbija odraditi te zadatke i obaveze, a, s druge strane, treba reći da je neko vreme pre Brexita i pre migrantskog talasa proširenje bilo manje na agendi Evropske unije nego što je danas.
Dakle, ponovo je došao momenat kada u Evropskoj uniji postoji klima da zatvori rupu na području Balkana koji je na mapi Evrope, ali, na kraju dana, opet odlučuju sve zemlje-članice. Kada je Slovenija bila primljena 2004. godine, u talasu u kome je 10 zemalja Istočne i srednje Evrope ušlo u EU, politički gledano, situacija je bila optimalnija nego što je danas, ali, kao što rekoh, Brexit i migrantski talas vratili su proširenje EU na dnevni red i sad svi zajedno treba da radimo da ostanemo na tom pravcu.
RSE: Opozicija u Srbiji u poslednje vreme često kritikuje Evropsku uniju, prigovarajući joj da gleda kroz prste predsedniku Aleksandru Vučiću kad je reč o njegovim autoritarnim metodama i pritiscima na medije, zato što ga Brisel tretira kao čuvara stabilnosti u regionu. Kakav je vaš odgovor – stoje li te kritike ili ne?
Bogovič: U poslednjih nekoliko godina u Srbiji je po mom mišljenju bilo i previše izbora, ali je činjenica da su Vučić i njegova stranka dobili od građana mandat da vode Srbiju. Dakle, prvi sagovornici Evropske unije su oni koji su izabrani na legitimnim izborima u Srbiji – to su Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić. Pored toga, svi znamo da je od ovih 17 miliona ljudi na Zapadnom Balkanu koji su van Evropske unije Srbija najznačajnija zemlja i svima je u interesu – kako vama u regionu, tako i Uniji – da se održi stabilnost u regionu i da napreduje reformski program. U tom delu se može priznati i prethodnoj i Vučićevoj administraciji da se ide tim reformskim putem.
Na drugoj strani, te primedbe i kritike opozicije koje se tiču vladavine prava i slobode medija sadržane su i u izveštajima Evropske komisije, što ukazuje na to da niko u EU ne podržava da Vučić ide putem nekakvih autokratskih režima, sa kojima i u Evropskoj uniji imamo iskustva, koji nemaju nikakve veze sa sistemom parlamentarnih demokratija u Evropi. Dakle, optužbe opozicije pratim i vidim da su ozbiljne, mnoge od njih su i opravdane, ali, kao što sam rekao, Vučić je legitimno izabran i sa njim Evropska unija mora i treba da razgovara.
"Ono što sam registrovao u Srbiji, a što nije baš uobičajeno, jesu međusobna prepucavanja i svađe novinara", kaže Bogovič
RSE: Nakon što je „Medijametar“u Evropskom parlamentu nedavno predstavio kvartalni izveštaj o pisanju štampanih medija u Srbiji, vi ste ocenili da u Srbiji ima dovoljno medijskog prostora za kritikovanje kako vlasti, tako i opozicije, da su medijske objave senzacionalističke i tabloidne i da im je cilj diskreditacija druge strane, da se može pratiti pravi rat između medija, a da nedostaju objektivni tekstovi i pravo istraživačko novinarstvo. Te ocene naišle su ovde na žestoku kritiku mnogih medijskih poslenika, od kojih su neki tu videli i Vučićeve prste. Da li i dalje ostajete pri svojim ocenama?
Bogovič: Objasniću šta se dešavalo u Evropskom parlamentu. "Medijametar" je po pozivu predstavio svoj izveštaj o štampanim medijima u Srbiji. Ljudi su, ja mislim, sasvim objektivno predstavili situaciju Nakon toga je bila debata i na kraju su moje izrečene ocene postale nekakvi zaključci svega toga. Moja izjava išla je u pravcu da u medijima postoje kritike i vlasti i opozicije. Ono što su istakli istraživači "Medijametra" je i to da velikoj meri mediji naginju jednoj ili drugoj strani. To se u medijima i vidi. Takođe je primetno da je u medijima preovladavao pozitivan odnos prema Rusiji.
Na drugoj strani, nemamo informacije o vlasništvu tih medija i njihovom finansiranju. A to da su u mojim ocenama nekakvi Vučićevi prsti – to nikako ne mogu da prihvatim. Spreman sam da primim svakog, pa i prilikom predstojeće posete Srbiji voleo bih da porazgovaram i sa onima koji su izneli takve ocene.
Kad uporedite medije u Srbiji sa onima u Sloveniji, videli biste da postoje isti problemi. Glavni štampani mediji – dva glavna dnevna lista – zna se da su u rukama tajkuna; poznato je, dakle, da su tu interesi vlasnika ispred interesa javnosti i profesionalnog medijskog prostora. To nije problem samo u Sloveniji i Srbiji, to je problem u čitavom svetu. Svuda imate te fake news, laže vesti jer za ozbiljno, profesionalno, novinarstvo gotovo da više i nema mesta.
Ono što sam registrovao u Srbiji, a što nije baš uobičajeno, jesu međusobna prepucavanja i svađe novinara. Pošto i sam redovno pratim srpske medije, moram reći da se to stvarno zbiva. Sve u svemu, mislim da je to bio jedan objektivan izveštaj, ali nemam nikakav problem da razgovaram sledeći put sa onima koji su ga kritikovali. A u sklopu predstojeće posete Srbiji, promenjen je plan, pa sam spreman posle zvaničnog dela posete da se sretnem sa novinarima, pa možemo otvoreno da porazgovaramo.