Balunović: Ne mogu da čitam Hegela dok se protestuje na ulicama

"Pitanje je taktike ili strategije kako će se dalje stvari odvijati. Pitanje je ko će preuzeti proteste. Pitanje je da li će kroz proteste uspeti da se artikuliše jedna ideja koja će, ne samo da pomiri opoziciju i vlast ili da ih natera da razgovaraju, već koja će zaista da promeni život u Srbiji", kaže u Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa (RSE) politikolog Filip Balunović, koji analizira uzroke talasa nezadovoljstva na ulicama Srbije, zemalja regiona i Evrope.

"Mislim da će morati da se rodi neka nova ideja ili neće biti dobro", zaključuje sagovornik RSE, koji ne veruje da je promene moguće ostvariti kroz institucije.

RSE: Da li mislite da će se nešto promeniti, kada je u pitanju masovnost protesta, ovoga vikenda, posle onoga, što se dešavalo prethodnog?

Balunović: Vrlo je moguće da hoće. Ovaj upad na RTS (Radio-televizija Srbije) je verovatno radikalizovao čitav val protesta. Mislim da sledeće subote možemo da očekujemo ponovni rast broja ljudi na protestima. Ali, ukoliko se nešto u međuvremenu ne dogodi, opet možemo da očekujemo pad.

Čini mi se da je strategija opozicije, ako je uopšte ima, bila da se nešto napravi, kako bi Vučić (Aleksandar, predsednik Srbije, prim. red.) povukao pogrešan potez. Čini mi se da se u tome donekle uspelo, a tu pre svega mislim na hapšenje đaka i studenata. To zaista šalje lošu sliku i unutra i ka vani. Time što su uhapšeni đaci i studenti, oni koji protestuju, dobili su još jedan novi razlog da "napadnu" Vučića.

Sa druge strane, mislim da im ovo šalje signal da Vučić ipak može da greši,i to može da greši i više nego što bismo očekivali u situacijama kada ga se pritisne.

Protest studenata: 'Mislim, dakle, hapsi me'

RSE: A šta mislite o greškama opozicije? Da li mislite da su realni zahtevi da predsednik države i ostali visoki zvaničnici daju ostavke?

Balunović: Opozicija ima više manevarskog prostora i opozicija može više da greši, nego što može vlast. Ako opozicija pogreši ove nedelje, a sledeće nedelje uradi nešto bolje, onda će za dve nedelje ljudi opet da izađu, zato što ljudi ne izlaze zbog opozicije, čini mi se, ljudi izlaze protiv vlasti. I otuda greške vlasti, čini mi se, mogu skuplje da koštaju vlast, nego što greške opozicije mogu da koštaju opoziciju.

Intervju nedelje: Filip Balunović

RSE: Rekli ste da ljudi ne izlaze zbog opozicije. Međutim, posle ovoga što se dogodilo prošlog vikenda, postavlja se pitanje - da li opozicija preuzima vođstvo, kada je reč o protestima. U Savezu za Srbiju se iskristalizovao novi lider, ekstremni desničar Boško Obradović.

Balunović: Mislim da ljudi i dalje neće izlaziti zbog opozicije, kao opozicije, uprkos tome što su po prvi put opozicioni lideri počeli da govore sa toga kamiona (na čelu protesta se nalazi kamion sa ozvučenjem odakle se obraćaju govornici, prim. red.). Boško Obradović se jeste nametnuo krozdešavanja u subotu i nedelju. Boško Obradović je prvi upao na RTS, on je bio prvi da podmetne svoja leđa pod pendrek kada je krenulo pendrekanje u nedelju, na raskrsnici Kneza Miloša i Kralja Milana, kada nisu hteli da puste kamion sa ozvučenjem. On sa sobom vuče jedan broj ljudi koji pripadaju desnom ideološkom spektru od DSS-a (Demokratska stranka Srbije), do Šešelja (vođa Srpske radikalne stranke, prim. red.).

​RSE: Da li povici policiji ispred RTS-a – "idite na Kosovo" mogu da demotivišu veći broj građana koji ne stoje iza takve poruke?

Balunović: Može, s tim što bih naglasio da niti jedan skup koji je populističkog karaktera, koji nije jasno profilisan kao, na primer, radnički skup, ili studentski skup, vuče sa sobom rizik da razni ljudi viču razne parole. Mislim da nije dobro da se oni, koji se sa time ne slažu, povuku, a da se dozvoli da se ti skupovi pretvore u to da jedan broj najorganizovanijih ljudi koji pripada desnici preuzme protest. Nisu samo oni nezadovoljni, čak šta više, mislim da su oni manjina među nezadovoljnim ljudima. Mislim da je više ljudi, čak i među onima okupljenima na RTS-u, bilo protiv uzvikivanja takvih parola, s time što su ovi, koji su uzvikivali, bili malo bolje organizovani.

Ulazak demonstranata u RTS

​RSE: Kako Vam se čini činjenica da se javne ličnosti, koje su govorile na protestima nisu, čini mi se, uopšte oglasile od prošle subote?

Balunović: Javne ličnosti imaju važnu funkciju u društvu. Međutim, nakon početnog entuzijazma videli su da ta "igra" baš nije čista, jer politika nije čista igra. Kada uđete u politiku, ne samo da vas napada vlast, ne samo da vas onaj, koji se ne slažu sa vama, demonizuje ili satanizuje, već se to dešava i iznutra. U kampu onih koji su protiv ove vlasti takođe stvari nisu čiste.

'Za' i 'protiv' Vučića na društvenim mrežama

​RSE: Da li Vi možete da predvidite šta će se događati u narednim nedeljama i kuda zapravo sve ovo vodi?

Balunović: Ne mogu da predvidim, zato što nemam uvid šta misle da rade u narednom periodu ni organizatori protesta, ni opozicija. Nemam neki savet za njih, da imam savet, onda bih ga pre uputio nekim svojim prijateljima, nego ovom nužnom zlu, koje danas nazivamo opozicijom.

RSE: Kakvi su legitimni instrumenti na raspolaganju nezadovoljnim građanima? Sociološkinja Vesna Pešić je u programu RSE rekla da bi trebalo insistirati na okruglom stolu vlasti i opozicije, na kome bi se dogovorili izborni uslovi i oslobađanje medija.

Balunović: To su zahtevi koji dolaze iz građanske perspektive, perspektive koja i dalje smatra da bi nezadovoljstvo trebalo kanalisati institucionalno. Čini mi se da prethodnih tridesetak godina nismo uspeli da uspostavimo takve institucije koje bi mogle da kanališu iole veće nezadovoljstvo, a nezadovoljstvo progresivno raste. Voleo bih da je to moguće. Voleo bih da imamo neke političke aktere, sa kojima će nam zapravo biti svejedno ko je na vlasti, koji će praviti neke kozmetičke promene a institucije će raditi ostatak posla. Međutim, to nije situacija kod nas.

Sve da se i uspostave debate između opozicije i vlasti, možda bi se smanjile tenzije u društvu, možda bi opozicija i vlast čak i uspeli da se dogovore, ali ja ne mislim da bi dogovor opozicije i vlasti uticao na kvalitet života građana. Zbog toga metode koje se primenjuju za promenu društvenog, političkog i ekonomskog sistema u ovoj zemlji, na žalost, ne mogu da idu kroz institucije. Otuda imamo i rast nezadovoljstva koje se manifestuje van institucija, na ulici.

Pitanje je taktike ili strategije kako će se dalje stvari odvijati. Pitanje je ko će preuzeti proteste. Pitanje je da li će kroz proteste uspeti da se artikuliše jedna ideja koja će, ne samo da pomiri opoziciju i vlast ili da ih natera da razgovaraju, već koja će zaista da promeni život u Srbiji.

​RSE: Živote će promeniti neka druga vlast, koja dođe na izborima, ako se izborni uslovi promene i ako se promeni medijska situacija u Srbiji.

Balunović: Mislim da to uopšte nisu ključne teme.

RSE: Koje su ključne teme?

Balunović: Ja mislim da su ključne teme socijalne i ekonomske teme. U poslednjih 30 godina bilo je vreme kada su bili malo više fer izbori i bilo je vreme kada je bilo malo više medijskih sloboda. Međutim, nije bilo vreme kada je nezaposlenost bila niska.

RSE: To je stvar političkih programa koji se ostvaruju kada se dođe na vlast.

Balunović: Nema previše manevarskog prostora. Naša politička situacija je takva, da ko god dođe na vlast, ništa se ne menja. U čemu je razlika između ovoga što danas govori Vučić i onoga što je govorio Tadić (Boris, bivši predsednik Srbije, prim. red.), u smislu – mi želimo da privučemo strane, direktne investicije, mi želimo da zaposlimo ljude – i privuče ovoga investitora, privuče onoga investitora... ubedi ljude da je u redu raditi za 20.000 dinara. Onda ubedi ljude da je to najviše što može da se dobije. To nije stvar jedne ili druge vlasti, to je stvar periferne pozicije naše zemlje i to je stvar jedne permisivnosti vladajućih struktura, prema onome kako se spolja odnose prema ovoj zemlji.

RSE: Da li vidite političku opciju koja nosi takav program?

Balunović: Ja je ne vidim, ali se nadam da ona može makar da stupi u neki stadij nastanka, nakon što se svi izređaju koji su mogli da se izređaju na vlasti. Promena vlasti ne znači suštinski boljitak za njihove živote, to nije tako zato što ja tako kažem ili zato što to bilo ko kaže, nego zato što treba da pogledaju svoj život poslednjih trideset godina.

​RSE: Kada podvučemo crtu ispod svega ovoga što ste rekli, koji su naredni koraci koji vode boljem životu, kako Vi kažete?

Balunović: Mislim da u zahtevima treba biti makar za dva nivoa radikalniji od onoga što zaista mislite da je realno da se ostvari u društvu. Jako je teško razmišljati o modelima, kao što su naprimer socijalna država, blagostanje. Kako bi super bilo da nezaposleni dobijaju 300 – 400 eura! Super bi bilo da porodilje mogu da dobijaju nadoknadu! Super bi bilo da ne postoji siromaštvo u zemlji! Međutim, sa druge strane, razmišljate kako mi to da ostvarimo, kako da se to ostvari u Srbiji nakon raspada Jugoslavije, ili u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini ili u bilo kojoj drugoj zemlji.

Nisam pesimističan po prirodi, ali mislim da u ovoj konstalaciji odnosa, to nije moguće. Nije moguće na periferiji uspostaviti državu blagostanja. Država blagostanja je koncept za centar kapitalističkog sistema. Taj model može da funkcioniše u Nemačkoj, može da funkcioniše u skandinavskim zemljama. Nije slučajno da se na periferiji događaju socijalističke revolucije, zato što taj model ne može da funkcioniše na periferiji. Periferija je određena da se iz nje izvlači profit.

Filip Balunović u beogradskom studiju RSE, mart 2019.

​RSE: Stvari se komplikuju. Van institucija se izlazi sve češće. I u Crnoj Gori, i u BiH, čak i u Hrvatskoj, koja je deo Evropske unije (EU). Srbija je možda u haosu. Da li su ta kretanja deo izliva nezadovoljstva u Evropi? Vidimo šta se događa u Francuskoj, Španiji, Grčkoj i tako dalje.

Balunović: I jeste i nije. Model socijalne države je karakterističan za Zapad. Isto tako su, primera radi, jaki sindikati karakteristični za zapadne zemlje. Tamo je jaka tradicija jedne, ne samo neposlušnosti, već i agresije i nasilja, ispoljavanja besa onih koji su najniže na socijalnoj lestvici. Tako je unazad 200 godina i više.

Otuda mi je presmešno kada se o nekim događajima ovde govori kao o nekim činovima vaninsitucionalnih nasilja. Bio sam na mnogim protestima izvan ove zemlje. To je uvek na ivici haosa. Nije uvek na ivici haosa zbog toga što su ljudi divljaci, nego zbog toga što ljudi imaju političku svest.

Zbog toga mislim da apsolutno ne treba obraćati pažnju na spinove koje slušamo od strane vlasti. Opseg legitimnih političkih borbi mnogo je širi, pogotovo ako se uzme u obzir socijalna i ekonomska slika u ovome društvu, nego što taj opseg koristi i vlast i opozicija.

RSE: Da li govorite o tome da je realnija budućnost građanska neposlušnost, nego što je vraćanje u institucije i dijalog u okviru institucija?

Balunović: Mislim da jeste. Ako posmatramo konceptualno, liberalne institucije služe tome da balansiraju između različitih tendencija u društvu. Ima u literaturi izraz, "kada balansirate brod". Kada brod nagne na levo, vi malo povučete na desno. Kada brod nagne na desno, vi povučete na levo. To su liberalne institucije i one tako drže neki centralni kurs.

U ovoj zemlji, centralni kurs pravi siromaštvo. U ovoj zemlji, centralni kurs ne dozvoljava onima, koji su na dnu socijalne lestvice, da bilo šta urade što će značajnije njihov život da unapredi. Zbog toga mislim da su dobre metode, poput štrajkova, okupacija određenih prostora-fabrika, univerziteta... Takvi vidovi građanske neposlušnosti zaista remete trendove i tokove koji su svakodnevica u ovoj zemlji.

RSE: Ali ko će da uobliči političke zahteve, tu energiju koja se javlja, evo i u Srbiji sada, ko bi to mogao da uradi?

Balunović: Tog aktera, nažalost, i dalje čekamo. Postoje neke marginalne i međusobno podeljene leve opcije, kao što su lokalne inicijative u gradovima Niš, Kraljevo, Beograd....

​RSE: Mislite da je to budućnost?

Balunović: Mislim da je to jedina budućnost, ukoliko mislimo da živimo život koji neće ličiti na ono što nam se dešavalo u prethodnih 30 godina. Nemoguće je sa današnjim političkim elitama bilo šta supstancijalnije promeniti. Možda dobijemo malo medijske slobode ovamo, možda dobijemo "Utisak nedelje" (kultna TV debatna emisija koja je ukinuta i koja s vraća na male ekrane ovih dana, prim. red.) nazad, možda dobijemo neki debatni prostor u javnosti. Za vreme DS-a (Demokratska stranka), imali smo i debatne emisije, imali smo sve i svašta, pa smo opet govorili, pre svega, o stranim direktnim investicijama, a opet su ljudi radili za mizerne plate.

RSE: Vi ste mlad čovek, pa pretpostavljam da možete da govorite i u ime mladih. Gde su mladi danas? Da li oni vide, kao jedinu svoju opciju, odlazak iz zemlje?

Balunović: Čini mi se da vide, pogotovo oni koji jednom odu. I ja sam otišao. Ja sam na radu u inostranstvu. Ne mogu da kažem da nemam volje da se vratim. Mislim da imam i nekakvu odgovornost, ne samo prema svojima najbližima, već i prema ovome društvu u kojem sam odrastao.

• Više o problemima mladih na Balkanu u rubrici 'Glasom mladih'

RSE: A kako vidite svoj život, ako odlučite da se vratite?

Balunović: Trenutno je to još u procesu "poslagivanja". Ne mogu da vidim jasno svoj život, kao što ne može ni jedna mlada osoba da vidi jasno svoj život u ova prekarna vremena, kada ne možete da razmišljate ni o kakvom sigurnom stalnom poslu, kada ne možete da razmišljate ni o kakvoj socijalnoj i ekonomskoj sigurnosti koja bi vam omogućila da se bavite onim što vas ispunjava, onim što najviše doprinosi boljitku vašega društva.

Najviše bih zapravo voleo da radim u Akademiji ono za šta sam se školovao, kada bih mogao da predajem na univerzitetu, kada bih mogao da čitam i da pišem, da me apsolutno ne zanima šta radi Aleksandar Vučić, šta radi Boško Obradović, šta radi ovaj ili onaj.

RSE: Da li biste tako mogli da živite negde vani?

Balunović: Ne. I vani se dešavaju borbe. U Italiji sam koja ima profašističku vladu. Ako sam u Firenci i ako se dogodi ubistvo migranta, ne mogu da sedim u sobi i da čitam Hegela (Georg Vilhelm Fridrih, nemački filozof, prim. red.). Pogotovo ne mogu to da radim ako prijatelji, ljudi kojima ste okruženi, izađu na ulice i pokušavaju da promene društvo.

Nemam neke specijalne sentimente prema Srbiji zbog Srbije. Imam specijalne sentimente prema ljudima kojima nije dobro u životu i koji su skrajnuti. Nevažno je da li je to Beograd, Zrenjanin, Firenca, Sarajevo, Zagreb, Visoko ili Padova. Verovatno sam ovde malo više involviran, pa me zbog toga to malo više dira. Međutim, ako provedete godinu dana na nekom mestu, videćete da se isti tip nepravdi, ili manje-više isti tip nepravdi, prožima čitavim svetom.

​RSE: Da li Vas brinu sledeći izbori za evropske institucije, s obzirom na to da jača desnica u Evropi?

Balunović: Iskreno, to je trend koji je uspostavljen i koji zapravo traje već neko vreme. Mislili smo da možda može da bude kraj nacionalistima sa Le Pen (Marin, liderka francuske krajnje desnice, prim. red.) u Francuskoj. Desnicu smo dobili i u srednjoj Evropi, Mađarska, možda Poljska i tako dalje.

Međutim, desne snage su počele da se javljaju u zemljama u kojima baš ne bismo voleli da se jave, kao što je na primer Nemačka. Sada raste uticaj Alternative za Nemačku. Ovih dana i ovih meseci imamo najnoviji trend, a to je rast ekstremno desne stranke u Španiji, odnosno u Andaluziji. Ta stranka se naziva Vox. To se dešava prvi put u Andaluziji od pada Franka na ovamo, Andaluziji koja je bila leglo socijalističkih opcija. Danas isti taj Vox dolazi upravo iz Andaluzije i pliva na pitanjima migranata i onoga što je tipično za španski kontekst a to je pitanje Katalonije. Dešava se balansiranje,odgovor na katalonski nacionalizam jačanjem španskog nacionalizma.

U svakoj zemlji su specifične okolnosti i nekako se sve poklopilo. Vrlo je plodno tle za rast ksenofobične, ekstremne desnice. Kao i u prethodnim periodima istorije, ne mislim da liberalni establišment može sa time da se obračuna.

​RSE: A ko može, kada ni levica nema odgovor?

Balunović: To je jako dobro pitanje. Ako se istorija ponavlja, u smislu da nakon velike ekonomske krize raste profašistička ekstremna desnica, onda se istorija ne ponavlja u smislu toga da nema levog odgovora na rast neofašističkih snaga. Mislim da će morati da se rodi ili neće biti dobro.