Ponudićemo rešenja, a ne samo kritiku – rekao je Dragan Šutanovac odmah po izboru za predsednika Demokratske stranke (DS), koja se od 2012. godine nalazi u opoziciji i još ne uspeva da se konsoliduje.
U Intervjuu nedelje RSE pitali smo ga i kakva bi rešenja ponudio za neke od ključnih problema sa kojima se suočava vlada Aleksandra Vučića od Trepče, referenduma u Republici Srpskoj, balansiranja između Rusije i Evropske unije.
Razgovarali smo i o pitanjima vezanim za njegov izbor za predsednika Demokratske stranke.
"Mislim da je interes građana Srbije i naših članova i naših glasača da nađemo dogovor oko zajedničkog kandidata za predsedničke izbore građanske i proevrooske opozicije", rekao je Šutanovac tvrdeći da ne treba da bude dileme da je spreman po tom pitanju da uradi isto što i Zoran Đinđić 2000. godine kada je za protivkandidata socijalisti Slobodanu Miloševiću na izborima za predsednika SR Jugoslavije podržao Vojislava Koštunicu, lidera Demokratske stranke Srbije.
Na prigovore dela javnosti zbog njegovog izbora na čelo DS-a kaže da je potpuno relaksiran i da bi voleo da ti ljudi koji komentarišu pokažu volju da pomognu.
"Za nas nije najvažnija stvar na svetu MMF ili deficit budžeta. Za nas će životni standard i život čoveka biti u fokusu", poručuje Šutanovac.
RSE: Obećali ste rešenja, umesto samo kritike rada Vlade. Ovih dana premijer kaže da ima puno problema. Jedan od problema je Trepča. Kakvo biste rešenje vi ponudili za Trepču?
Šutanovac: Pitanje Trepče nije dnevni problem i ne može se gledati u okviru ovoga što je nastalo trenutno. Problem sa Trepčom smo sagledavali još pre 2012. godine, u četiri tačke koje je nudila Demokratska stranka i predsednik Demokratske stranke, jedna od osnovnih tema je bila zaštita imovine Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije. Na žalost, nova Vlada to nije shvatila kao ozbiljno i došlo se u situaciju da raspravljamo, ne samo o Trepči, već i o Telekomu.
Ta stvar je teško sada rešiva u situaciji u kojoj je potpisano šta je potpisano, i u kojoj smo se obavezali da ćemo Briselskim sporazumom da postavimo i rampu i carinu i da se konačno prema Trepči odredimo na način na koji se određujemo, a to je da održimo Vladu koja donosi odluke koje nisu obavezujuće ni za jednu stranu.
RSE: Šta je trebalo uraditi?
Šutanovac: Od samog starta je trebalo insistirati u Briselskom sporazumu da bude vrlo precizno i jasno šta je to što pripada Republici Srbiji...
RSE: Mislite da Trepča pripada Srbiji?
Šutanovac: Nebitno je da li ja mislim ili ne mislim. Kada radite ugovor ili sporazum, onda štitite svoje interese i pokušavate da dobijete maksimum. Da li bi to bio maksimum, moguće je da nije, možda je moglo i više da se dobije. To je sada pitanje. U ovom trenutku ne znam, a verujem da ni najveći broj građana Srbije, čak ni političara, ne znaju šta je to što mi tim sporazumom dobijamo sa druge strane.
RSE: Kako biste vi vodili pregovore sa Prištinom? Imam utisak da se ne slažete sa načinom na koji to Vučić radi.
Šutanovac: Ova Vlada je trebalo prvo da sedne, da vidi šta je radila bivša Vlada i bivši predsednik, a tu su svakako tema Kosova i Metohije i pregovori koji su vođeni pre i naši stavovi koje smo imali, i zbog čega ti stavovi nisu bili prihvatljivi ili su bili prihvatljivi. Onda je trebalo na tim temeljima da se gradi nastavak, a ne da se sve to skloni i da se onda pokuša nečim novim, a to novo nas je dovelo, evo sada vidimo, u ćorsokak.
Vaš browser nepodržava HTML5
Intervju nedelje: Dragan Šutanovac
RSE: Sami ste nedavno rekli da je problem DS-a počeo onoga trenutka kada Boris Tadić nije shvatio zahteve nemačke kancelarke Angele Merkel o ukidanju paralelnih institucija na severu Kosova. Aleksandar Vučić je to shvatio, i zahteve Angele Merkel i zahteve Vašingtona i zahteve Brisela.
Šutanovac: Interpretirali ste to na jedan drugačiji način. Postoje dve stvari. Jedna je unutar stranačka a to je skupština stranke 2010. godine, kada tadašnje rukovodstvo nije shvatilo da su neophodne nužne promene i da jedna okoštala, lobistička grupa ljudi, koja je bila u vrhu stranke, mora da se promeni. A međunarodno gledano, to je upravo taj sastanak kada mislim da smo mogli na jedan mnogo efikasniji način da dođemo do boljeg rezultata, odnosno da objasnimo da paralelne institucije nisu stvari koje nužno moraju da budu negativne.
U Srbiji postoji nemačka škola, postoji više bolnica koje su turske, norveške... Zbog čega ne bi mogla na Kosovu da postoji srpska škola ili bolnica, ukoliko to postoji u Srbiji? Tada je došlo do apsolutnog nerazumevanja. Onaj deo pararelnih institucija, koje su stranci insistirali da se ugasi, odnosio se na neke parabezbednosne strukture, koje su postojale na severu Kosova i koje su nanosile zlo i albanskom stanovništvu i srpskom i koje, na kraju krajeva, nisu radile u skladu sa zakonima ni naše države ni međunarodnog prava.
RSE: Premijer Albanije Edi Rama je u četvrtak u Beogradu ponovio da Srbija što pre treba da prizna nezavisnost Kosova. Da li mislite da Srbija treba da prizna Kosovo i da li mislite da će jednom sa tim biti suočena?
Šutanovac: Srbija će sa tim sigurno biti suočena. Da li je vreme za to došlo, mislim da nije. Politika je veština mogućeg, sada to nije moguće i ubeđen sam da to građani Srbije ne bi ni prihvatili. Na kraju krajeva, trenutno nas niko na to i ne obavezuje i ne tera. Ali ćemo u jednom trenutku doći u situaciju da razmislimo da li je to način da nastavimo putem razvijanja zemlje, ili ćemo povući crtu i reći da je to crvena linija preko koje nećemo preći.
Edi Rama u Nišu
RSE: Nedavno ste rekli da Demokratska stranka na Kosovu nije pokazala neophodnu hrabrost. Šta bi po vama danas bila ta hrabrost?
Šutanovac: Ako izanalizirate kolika sredstva smo investirali na Kosovu i Metohiji i na koji način, pokazuje se da je to potpuno pogrešno potrošen novac. Ja sam čak i u Vladi, u kojoj sam bio ministar odbrane, dolazio u sukobe sa tadašnjim ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem, oko trošenje sredstava poreskih obveznika Srbije, koja su trošena na jedan potpuno nelogičan način, da postoje ljudi koji primaju sredstva a ne žive na Kosovu i Metohiji, ili postoje ljudi koji su zaposleni u kosovskim institucijama a primaju sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Sve je to moglo i moralo da se uradi drugačije, da se investicije sprovedu tako da se građanima koji žive na Kosovu i Metohiji obezbedi bolji život i životni standard da mogu da opstanu. Način na koji je to rađeno nije adekvatan i mislim da je to moralo da se radi mnogo, mnogo, mnogo bolje. Ko je za to sve kriv, time se nažalost nisam bavio, ali rezultat je loš.
RSE: Kada sam videla tu vašu izjavu da Demokratska stranka nije imala neophodnu hrabrost na Kosovu, imala sam utisak da govorite o nečemu drugom.
Šutanovac: Ne, govorim i o hrabrosti... Imali smo situaciju da na nekim izborima na Kosovu, 2004. ili 2005. godine pozvali smo građane da izađu na izbore, a onda smo kasnije odbili da ih pozovemo da izađu na izbore, a sada smo doživeli da ih Aleksandar Vučić poziva i da čak imamo predstavnike Srba koji legitimno učestvuju u Vladi Kosova...
RSE: Podržavate li to?
Šutanovac: Svakako da podržavam. Mislim da je interes srpskog življa, koji živi na Kosovu i Metohiji, da učestvuje u političkom životu Kosova i Metohije i da utiče na rezultate rada i da utiče na to da se obezbedi bolji životni standard i svaki drugi standard, koji je neophodan u onom delu Kosova i Metohije gde žive većinski Srbi. Ukoliko obstruišete i ne učestvujete, onda ste izopšteni i teško možete doći do svojih prava.
RSE: Kada je reč o regionalnoj politici, da li bi Demokratska stranka, da je bila na vlasti u tom trenutku i da ste vi bili na njenom čelu, podržala referendum u Republici Srpskoj?
Šutanovac: Ja sam se prema tom referendumu odredio vrlo precizno i jasno, smatram da nije bio celishodan. Međutim, da li bi došlo do tog referenduma u naše vreme? Nije došlo. Zbog čega je došlo u međuvremenu? Postavlja se pitanje da li je Beograd podgrevao ambicije vlasti u Republici Srpskoj da dođe do referenduma? I zbog čega je Beograd u poslednjem trenutku povukao kočnice i zaustavio se na tom putu koji su očigledno zagovarali sve vreme? Mora da se vodi jedna...
RSE: Ali, mora se priznati da su odnosi Milorada Dodika bili mnogo bliskiji sa Borisom Tadićem, nego što su danas sa Aleksandrom Vučićem ili Tomislavom Nikolićem?
Šutanovac: Možda, možda gledamo na nekim ličnim osnovama, ali ako pogledamo aktivnosti koje imaju Milorad Dodik i Aleksandar Vučić i ako pogledamo broj zajedničkih sastanaka i snimaka otvaranja, ne znam čega sve, susreta na mostovima i tako dalje, onda se bojim da ste u krivu.
RSE: Milorad Dodik je 2012. učestvovao u izbornoj kampanji Borisa Tadića...
Šutanovac: Jeste, održao je govor.
RSE: Vuk Jeremić (nekadašnji ministar spoljnih poslova Srbije) je učestvovao u izbornoj kampanji u Banjaluci kod Milorada Dodika što govori da, ipak, nije reč samo o ličnim odnosima...
Šutanovac: Podsećam vas da je do nekog vremena stranka Milorada Dodika bila stranka u PES-u, Partiji evropskih socijalista, znači ta stranka je nama sestrinska stranka, što nije sa Srpskom naprednom strankom svakako.
RSE: Da li biste vi danas Miloradu Dodiku, da ste na vlasti, rekli da je njegova adresa Sarajevo, a ne Beograd?
Šutanovac: Vezano za koja pitanja?
RSE: Vezano za sva pitanja. I međunarodni zvaničnici i zvaničnici u regionu se pozivaju na čuvenu izjavu nekadašnjeg hrvatskog predsednika Stjepana Mesića, koji je bosanskim Hrvatima rekao da im je adresa Sarajevo, a ne Zagreb. Još uvek nismo čuli sličnu izjavu iz Beograda.
Šutanovac: Tu stvar možemo da podelimo na više segmenata, zavisno od interesa koji se štite. Da kažem da je bosanskim Srbima adresa Sarajevo, a da nije i Beograd, to bilo pogrešno shvaćeno. Imamo specijalne veze sa Republikom Srpskom. Dejtonskom sporazumom je to odobreno i ne vidim zašto bi Banjaluka imala problem da sarađuje sa Beogradom. Naravmo glavni grad BiH je Sarajevo i tu treba da traže svoja prava i svoje zastupnike, koji i zastupaju Republiku Srpsku.
Dejtonskom sporazumom je to odobreno i ne vidim zašto bi Banjaluka imala problem da sarađuje sa Beogradom: Šutanovac (Na slici: Aleksandar Vučić i Milorad Dodik u Beogradu)
RSE: Upravo se završava još jedna vojna vežba sa Rusijom. Vi ste bili ministar odbrane u Vladi Srbije koju je vodila Demokratska stranka. U kojoj meri bliska vojna saradnja Srbije i Rusije omogućava veći politički upliv Moskve? Koliko to može da oteža evropske integracije Srbije?
Šutanovac: Princip vežbanja Vojske Srbije je neophodan. I mi smo u naše vreme imali vežbe sa vojskom Ruske Federacije. Ali interoperabilnost i NATO standard teško da možete da uvežbavate sa pripadnicima Ruske Federacije, već naprotiv morate sa onim jedinicama koje su prisutne u operacijama u kojima je prisutna i Srbija, a to su UN i zemlje EU.
Postoji sada pitanje da li su to vežbe nastale zato što je to interes pripadnika Vojske Srbije ili je to neki politički marketing, koji žele da prikažu ovi koji su danas na vlasti, kako oni imaju izuzetno jake i čvrste odnose sa Rusijom, ali nisam siguran da te vežbe donose kvalitet, koji je neophodan Vojsci Srbije.
Predsednički kandidat: Spreman sam da uradim ono što je Đinđić 2000. godine
RSE: Da pređemo na vaš izbor za predsednika Demokratske stranke i na pitanja u vezi sa tim. Kakve su šanse da se građanska i proevropska opozicija dogovori oko zajedničkog kandidata na predstojećim predsedničkim izborima, ako znamo da će partneri u tim razgovorima biti uglavnom ljudi koji su nekada bili u DS-u pa se razišli, da li sada mogu da se dogovore?
Šutanovac: Mislim da je naša obaveza da pokušamo da nađemo dogovor. DS i ja lično smo potpuno rasterećeni sujete i neke prošlosti. Mislim da je interes građana Srbije i naših članova i naših glasača da nađemo dogovor. Mi smo po tom pitanju potpuno otvoreni...
RSE: Da li ste spremni da uradite ono što je Zoran Đinđić uradio pred izbore 2000. godine za predsednika SR Jugoslavije?
Šutanovac: Nemojte imati dilemu da sam ja učenik upravo Zorana Đinđića i da sam spreman da to uradim, ukoliko nađemo adekvatnog kandidata koji na taj način može da pobedi na ovim izborima. To će biti motiv više. Mislim da postoji više kandidata. Videćemo konačno, ali neophodan je dogovor svih strana.
Postoji još jedna stvar koja je tu jako važna. Mi ne znamo da li će biti izbori za Grad Beograd. Vrlo je moguće da ćemo ovaj režim "napasti" i sa predsedničkih izbora i na gradskim izborima i pokušati da ih oštetimo na način da više ne mogu da vode državu na način na koji to rade.
Nemojte imati dilemu da sam ja učenik upravo Zorana Đinđića i da sam spreman da to uradim: Šutanovac (Na slici: Zoran Đinđić)
RSE: Kako ćete ubediti razočarane pristalice DS-a da ponovo glasaju za stranku, ako je nekima od njih, vaš izbor dodatno razočaranje? Evo citiraću vam neke od komentara: da je to vrhunac političkog autizma, da je time članstvo DS-a pokazalo da nema nikakvog dodira sa građanstvom Srbije, da DS-u predstoji ozbiljno čistilište.
Šutanovac: To su tri komentara. Za mene je glasalo preko 7.000 članova stranke. Pretpostavljam da bi njih 7.000 mogli da vam daju bar 7.000 komentara i da onda čitamo 7.000 komentara...
RSE: Ne govorim o članstvu DS-a, govorim o potencijalnim biračima DS-a.
Šutanovac: Voleo bih da mi kažete ko su ti birači i gde ste to pročitali? Ako ste to čitali na sajtu nekih novina, mogu da vam kažem da postoje ljudi koji su plaćeni da popunjavaju te sajtove tekstovima koji su protiv DS-a.
RSE: Mislite da ne postoje intelektualci, javne ličnosti, koji nisu zadovoljni vašim izborom i koji smatraju da vi niste ono što je bilo potrebno DS-u, da ne predstavljate novo lice, u tom smislu što ste bili u vrhu stranke u vreme kada ju je vodio Boris Tadić, kada je ona napravila mnoge pogrešne poteze zbog kojih je Tadić izgubio vlast?
Šutanovac: Ne mislim da je manje možda više ljudi koji su razočarani mojim izborom u odnosu na izbor recimo Zorana Đinđića, kada je on postao predsednik stranke. To je tradicionalno. Imali smo četiri kandidata za predsednika stranke. Ko god da je pobedio, neko bi bio razočaran, ali me to mnogo ne destimuliše. Izašlo je oko 60 posto članova DS-a, koji su revidirani. Od tih 60 posto svi su glasali za mene i moj tim. Potpuno sam relaksiran od bilo kog komentara, a voleo bih da ti ljudi koji komentarišu pokažu svoju energiju i pokažu volju da pomognu, a ne samo da daju komentare.
S druge strane, vrlo sam ponosan na period u kojem sam bio član Vlade Mirka Cvetkovića, baš upravo u vreme koje ste pomenuli. Verovatno sam jedan od retkih ili jedini ministar, koji je u svom resoru ispunio dato obećanje iz 2000. godine, kada smo potpisali sporazum koji se zvao "Dajem reč". Potpisao ga je lično Zoran Đinđić u ime DS-a, to je da se Vojska Srbije profesionalizuje. To sam ja uradio. Od 2012. godine, kada je naša stranka osvojila 22,4 odsto nisam bio na funkciji na kojoj su se donosile odluke u našoj stranci.
Kada danas razgovaramo o tome da se DS vrati na stare staze, a koje su to stare staze? Pa, to su upravo stare staze kada smo osvajali 28 ili 38 posto. To je upravo Vlada u kojoj sam ja sedeo. Pre toga Demokratska stranka nikada nije imala taj procenat. Ako danas želimo da akcentujemo negativne stvari iz vremena kada je Boris Tadić bio predsednik, mislim da ima mnogo više pozitivnih stvari na koje članovi DS-a mogu da budu ponosni, nego tih negativnih. Ne vidim ni jednu drugu stranku kojoj se toliko tih negativnih stvari stavlja na teret, koliko našoj stranci, a mi smo uradili najbolje i najteže stvari za ovu državu u tih 12 godina.
RSE: Ali ste uradili i stvari zbog kojih je Boris Tadić izgubio izbore 2012. godine i zbog kojih DS od tada nije na vlasti i zbog kojih još uvek ne može da se oporavi.
Šutanovac: I Jens Stoltenberg je izgubio izbore u Norveškoj i bio je najbolji premijer u istoriji Norveške i sa najboljim rezultatima. Desi se u politici da izgubite izbore. Nije to krah, niti kraj sveta. Mi želimo da unesemo novu energiju i da konačno ponudimo rešenja za probleme u kojima se građani nalaze.
Svestan sam toga da se najveći broj građana Srbije, kada gleda televiziju i čuje da će poskupeti struja, da će se uvesti akciza, podjednako ljuti na Vučića, kao i mi. Onda se okrenu okolo, ne vide rešenje koje neko nudi, onda čuju da Vučić nudi za dve godine da će biti bolje i onda kažu hajde da se strpimo za dve godine. Mi ćemo upravo nuditi rešenja...
Krajnje vreme da građani pogledaju u svoj frižider
RSE: Šta ćete vi ponuditi običnim glasačima kao stranka socijaldemokratske orijentacije. Planirate da kroz Skupštinu menjate zakone. Međutim, s obzirom na broj poslanika koje imate, koliko će vam to poći za rukom?
Šutanovac: Mi ćemo nuditi rešenja u parlamentu, pa bez obzira koliko imamo poslanika i da li će nam poći za rukom. Želim da i vi i vaše kolege znaju da hoćemo da menjamo Zakon o radu i da želimo da se vama vrati vaš minuli rad kada ste promenili firmu jer ste imali dobar minuli rad i upravo dobili bolji posao.
Želimo da menjamo poreske zakone. Smatramo da je način na koji se danas u Srbiji oporezuju građani i vlasnici kompanija potpuno nesocijaldemokratski, čak i nekorektan, da postoji progresivno oporezivanje zaposlenih, a ne postoji progresivno oporezivanje dobiti. To je za nas potpuno neprihvatljivo.
Imamo plan da se napravi Fond za razvoj agrara, u kome će poljoprivrednici dobijati beskamatne kredite. Isto tako imamo plan za razvoj građevinske industrije, u kome će oni, koji izgrađuju socijalne stanove, imati mogućnost da dobiju beskamatne kredite, pa će ti socijalni stanovi biti jeftiniji.
Dragan Šutanovac u Intervjuu nedelje RSE
Imamo planove po masi zakona, gde ćemo ih ponuditi konkretno, a onda sam siguran da će vremenom doći podrška građana koji trenutno vape za rešenjima a ne samo za onim "ua Vučiću" jer sam siguran da i oni u svoja četiri zida viču "ua Vučiću", ali čekaju rešenja.
RSE: Da pomenemo još jednu grešku DS-a, barem ste je vi...
Šutanovac: Imate li vi išta pozitivno za DS da pomenete?
RSE: To ste vi ocenili kao grešku – isključenje Vuka Jeremića iz stranke. Da li ćete pozvati Vuka Jeremića da se vrati u DS?
Šutanovac: Nije tema Vuk Jeremić i isključenje. Ta odluka je bila katastrofalna. Odluka po kojoj se mi odričemo ljudi koji su vodili ministarstva i koji su zaslužni za 22 i nešto posto zato što je nekome palo na pamet da je to malo. Onda je tu bila sablja. I ja sam tu bio podjednako ugrožen ali pošto organizacija, ja sam ponikao u organizaciji na drugačiji način nego Vuk Jeremić, to nije dozvolila,onda mene nisu izbacili.
Nemam razumevanja za situaciju u kojoj se ta odluka donosi na nekom centralnom nivou, a nikome nije palo na pamet da na lokalnim nivoima kaže evo izgubili smo vlast na lokalu, pa hajmo svi odbornici da izađete iz Skupštine, pa da uđu neki novi.
RSE: Da li ćete pozvati Vuka Jeremića da se vrati u DS?
Šutanovac: Njemu su vrata otvorena, kao i ostalim ljudima koji su izbačeni. Ukoliko žele da se vrate, ne bih mogao da ih sprečavam, niti bih želeo da ih sprečavam. To je nepravda a samim tim i ja sam odgovoran.
RSE: Da rezimiramo, zašto bi neko danas glasao za DS?
Šutanovac: Mislim da je krajnje vreme da građani pogledaju u svoj frižider i da se podsete da li su živeli bolje pre 2012. ili danas? Oni koji su radili u sistemu u kojem sam ja rukovodio, a sa kojim komuniciram svakodnevno, glasaće za DS iz mnogo razloga – smanjene plate, lošiji životni standard, smanjene dnevnice, prekovremeni rad se ne plaća. Konkretne životne stvari. Za druge ljude ćemo ponuditi rešenja.
Pokušaćemo da animiramo i sindikate ali ne tako što ćemo mi ići kod sindikata i reći da imamo rešenje, nego ćemo ga nuditi u parlamentu, a onda očekujemo da se priključi i oni. Kada budemo insistirali na tome da se napravi jedna pravna i fer raspodela dobra koji se ostvaruje u kompanijama i kada to bude jasno i zaposlenima, onda će se i oni sami javiti.
Mislim da u Srbiji ima dovoljno novca i to mogu da dokumentujem matematički, ali nije raspoređen adekvatno. To je neverovatno da neki ljudi danas rade za minimalac u kompanijama koje ostvaruju ogromnu dobit. Mi ćemo ponuditi poreska rešenja po kojima ćemo stimulisati poslodavce da daju veću platu ili destimulisati one koji daju manju platu.
Imaćemo rešenja, ja se barem nadam, za većinu problema u kojima se građani nalaze a tražićemo i za one probleme koje možda danas i ne vidimo. Ako smo mi davali 12.000 dinara po hektaru obradive površine pre četiri godine, ne vidim zašto to ne može i dalje da se daje.
Za nas nije najvažnija stvar na svetu MMF ili deficit budžeta. Za nas će životni standard i život čoveka biti u fokusu.