Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar u Intervjuu nedelje RSE ocenjuje da će vladavina prava biti ključni argument opozicije u kampanji, kao što je to za naprednjake Aleksandra Vučića na izborima 2012. godine bila borba protiv korupcije.
U ovoj kampanji će dominirati diskreditacije protivnika i bavljenje biografijama kandidata. Ponovo će, za razliku od prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, biti "vraćene" ideološke teme-EU, odnosi u regionu i Kosovo, reči su Klačara.
RSE: Koliko su kandidati zakinuti ovom kratkom predizbornom kampanjom, s obzirom na to da će ona trajati samo dve-tri nedelje, jer u međuvremenu treba prikupiti potpise?
Klačar: Kampanja će trajati 28 dana, što je apsolutni rekord, ako posmatramo ovih 15 godina. Sasvim sigurno je da to ne odgovara opozicionim kandidatima, jer kada se završe administrativne i organizacione stvari, kandidatima će ostati oko 20 dana, što je kratko vreme, imajući u vidu da se tu ipak radi o kandidatima koji nisu imali priliku da budu prisutni preko nekih državnih funkcija i da vode kampanju na neki drugačiji način.
RSE: Glavno pitanje je hoće li biti drugog izbornog kruga? Da li je toliko sigurno da će Vučić pobediti u prvom krugu, kao što se šalju neke poruke?
Klačar: Suzdržao bih se od takvih procena. On svakako ima veliku prednost u odnosu na ostale kandidate i ima veliki politički kapital koji nosi još od prošlih izbora. Kampanja je pred nama, u njoj možemo da očekujemo sasvim sigurno veoma zanimljivu i dinamičnu borbu. Istraživanja su uvek jedno, a rezultati drugo.
Kada se osvrnemo na iskustva od prošle godine, iz nekih drugih zemalja, vidimo da su se neke projekcije pokazale kao netačne. U svakom slučaju, prvi krug će da bude veoma neizvestan. Suzdržao bih se od komentara da će Aleksandar Vučuić biti siguran pobednik u prvom krugu.
RSE: Da li više kandidata opozicije smanjuju ili povećavaju šansu za drugi izborni krug? O tome ima različitih mišljenja u javnosti. Posebno kad su u pitanju nezavisni kandidati Saša Janković i Vuk Jeremić.
Klačar: Ta činjenica na jedan način smanjuju šanse Aleksandru Vučiću da bude pobednik u prvom krugu, zato što to može da podigne kvotu glasova koja je njemu neophodna da bi pobedio. To znači da on, od svojih 1.800.000 glasova koje ima od prošle godine, u slučaju velike izlaznosti, mora da osvoji veći broj glasova, nego što bi to morao, ukoliko bi bila izlaznost na nivou od prošle godine. To zapravo znači da će on morati da izvede na biralište i neke ljude koji možda nisu glasali za Srpsku naprednu stranku (SNS) prošle godine.
Sa druge strane, malo mu je olakšan posao zato što će opozicija da nastupi sa sedam kanidadata, ako tu računamo i Vojislava Šešelja. Četiri kandidata su sa strane građanske opozicije. To zaista šalje jednu negativnu poruku njihovim biračima. Plašim se da će ti glasovi da se razdele na veći broj kandidata.
Vaš browser nepodržava HTML5
Intervju nedelje: Bojan Klačar
RSE: Koji kandidati ciljaju na isti deo biračkog tela? Ko kome oduzima glasove?
Klačar: U ovom slučaju, četiri kandidata faktički ciljaju na jedno vrlo slično biračko telo, računajući i kandidaturu Nenada Čanka. To je onaj potencijal glasova koji nisu osvojile članice vladajuće koalicije na prošlim izborima. Svi oni na neki način ciljaju na isto telo, iako se radi o bitno različitim kandidatima.
Suštinski, svi ti kandidati imaju različite politike, ali su prinudno u situaciji da moraju da se obraćaju građanskom ili levom delu opozicije. Vuk Jeremić možda ima jednu malo veću prednost u odnosu na ostale kandidate, zato što može da dođe i do nekih glasača koji su bliski desnom centru, s tim što je trenutno veoma velika nepoznanica govoriti o tome koliki je zapravo taj potencijal koji Vuk Jeremić može da ima na desnom polu političkog spektra.
RSE: Koja pitanja će biti presudna za opredeljenje birača?
Klačar: U ovoj kampanji će dominirati diskreditacija protivnika, kao ključna tema, na žalost, i bavljenje biografijama različitih kandidata. Ne očekujem da ćemo u ovoj kampanji uspeti da dobijemo zaista suštinske odgovore na pitanje koje će to da budu realne političke pozicije predsedničkih kandidata iz dva razloga.
Prvo, procene su očigledno svih izbornih štabova, da je potrebno ovu kampanju polarizovati između kandidata opozicije i kandidata vlasti i da će se profitirati na određenoj vrsti diskreditacije kandidata.
Drugi razlog je što će Aleksandar Vučić da iskoristi poziciju u kojoj se nalazi, a on je premijer Republike Srbije, da, obavljajući i svoju premijersku dužnost, šalje svojim biračima konstantno poruke koje mogu da budu važne za njih i u kojima će on da se predstavi kao osoba koja garantuje političku stabilnost. Realno, u tom pogledu mu i prilike u regionu, pa čak i neke poruke iz međunarodne zajednice, idu u prilog.
Ono što možemo da očekujemo, za razliku od nekih prethodnih izbora, jeste malo veći upliv ideoloških tema i tema iz domena visoke politike (ono što je ostalo u drugom planu na prošlim izborima, kada su dominirale socijalno ekonomske teme) a to je pre svega odnos prema EU, Kosovo, Rusija, region.
To su teme koje će da budu veoma zanimljive za desničarske kandidate. Već vidimo da Vojislav Šešelj svoju kampanju započinje ometanjem Federike Mogerini, koja se nalazi u poseti Beogradu. Očekujem da će se neke teme, koje su bile u drugom planu, kao EU i Kosovo, pojaviti u jednom značajnijem obimu u ovoj kampanji.
'Šešeljevci' skandiraju tokom govora Federike Mogerini u Skupštini Srbije
RSE: Da li to znači da činjenica, da se loše živi, ili da se u najmanju ruku ne živi bolje, neće uticati na opredeljenje birača?
Klačar: Mislim da na ovim izborima to neće biti presudno, a pokušaću da vam objasnim zašto. Imamo malo paradoksalne nalaze u istraživanjima javnog mnjenja. Nama ljudi kažu da žive loše.
RSE: A da će glasati za sadašnju vlast?!
Klačar: Tako je. Mi imamo konstantno tu vrstu dva seta podataka. Kažu nam da živimo loše, ljudi to priznaju. Međutim, kada ih pitate za koju ćete stranku glasati, ili kada ih pitate kako radi Vlada, oko 45% ljudi kažu da Vlada radi dobro, da Vlada radi zadovoljavajuće.
RSE: Kako to objašnjavate?
Klačar: To možemo da objasnimo na jedan način, a to je da ona priča o racionalnom biraču, koja je dugo postojala i u svetskoj praksi i kod nas, da birač racionalno donosi svoju odluku, odmeravajući svoju situaciju, situaciju kod svojih komšija, nije više u igri, imajući u vidu sve ono što se dešava u svetu. Mi danas govorimo o iracionalnom biraču koji ima svoje strepnje, strahove, teskobe i koji prosto svoju odluku ne donosi samo i isključivo na osnovu onoga što mu racionalni momenat govori.
Ako se vratimo na čitavu prethodnu godinu i pogledamo sve izbore koje smo imali u svetu, mislim na SAD, na BREXIT, ili se vratimo na današnji skor Mari Le Pen u Francuskoj, koja je gotovo sigurno pobednik u prvom krugu, mi zapravo sve vreme govorimo o tome da birači svoju odluku ipak donose na osnovu iracionalnog momenta. On u Srbiji, u ovom momentu, po mom dubokom uverenju, glasi - nismo zadovoljni kako živimo, ali nam Aleksandar Vučić i SNS daju više nade da mogu da nam obezbede nešto bolje.
RSE: Ta nada, u koju veruju birači, je zapravo efekat populističke politike?
Klačar: Ona je jednim delom efekat populističke politike, drugim delom fekat je poverenja koji imaju u njega i manjim delom u SNS. Naš poznati sociolog Srećko Mihajlović vrlo često govori da je to poverenje generisano nepoverenjem u nekog drugog. Tako da sklop određenog populizma, koji ima današnja vladajuća koalicija, poverenje u Aleksandra Vučića i ti strahovi i teskobe koje postoje zbog jednog vrlo kompleksnog momenta u kome se čak i Balkan nalazi, zapravo generišu da ljudi glasaju suprotno svom trenutnom socijalnom i ekonomskom statusu.
RSE: A zašto je toliko poverenje u Vučića, kada on nije ništa uradio na poboljšanju materijalnih uslova u kojem ljudi žive? Situacija u regionu je jako loša, sa gotovo svim susedima. Ne može se reći da je rešavao problem Kosova na onaj način, na koji žele njegovi birači. U čemu je tajna?
Klačar: Poverenje je psihološka kategorija. Jedan od odgovora sam već dao. Poverenje u nekoga je najčešće generisano i nepoverenjem u nekog drugog. Očigledno je da smo sada došli u situaciju da je Aleksandar Vučić prepoznat kao osoba koja može neke stvari da uradi, za koje drugi, koji su imali priliku, a objektivno, većina političara jeste imala priliku da nešto uradi, nisu iskoristili.
Drugi moment jeste nešto što je u domenu čiste političke komunikacije. Aleksandar Vučić sve vreme i te kako dobro komunicira sa javnošću. I te kako koristi sve resurse koje ima. To apsolutno ne smemo da zanemarimo kao jedan od važnih razloga njegovog uspeha.
Treća stvar, Aleksandar Vučić je došao na vlast komunicirajući jednu temu koja je bolna za većinu građana, a to je korupcija. Korupcija je nešto što je bio okidač za njegov dolazak na vlast. To je tema koja sve pogađa.
RSE: Ali ni tu nema rezultata.
Klačar: Tu su određeni rezultati, makar u percepciji ljudi, ne u faktima, napravljeni u periodu 2012. i 2013. godine. Oni se i dalje relativno dobro drže, kada je reč o percepciji. Oni već sada padaju, stagnira podrška koju javnost daje borbi protiv korupcije. Ali je već taj efekt u tom momentu napravljen toliki, da je Aleksandar Vučić prešao magičnu granicu od 50% podrške.
RSE: Da li su jasne poruke i platforme sa kojih u izbore idu Vuk Jeremić i Saša Janković?
Klačar: Oni još uvek ne komuniciraju neke svoje ključne političke pozicije oko krupnih pitanja, kao što je EU, Kosovo i tako dalje, ali njihove pozicije su jasne uoči ovih izbora. Oni će pre svega da se profilišu kao borci protiv Aleksandra Vučića i koji su za smenu ovog režima. Mislim da će oni da koriste vladavinu prava kao ključni argument u borbi protiv Aleksandra Vučića. Za njih će vladavina prava da bude ono što je bila borba protiv korupcije za Aleksandra Vučića. Videćemo da li će u tome da uspeju.
Očekujem da će oni u narednim danima da izađu pred birače sa nekim konkretnim programom, ali objektivno govoreći, nadležnosti predsednika republike su relativno male, da bi se nešto od tog socijalno-ekonomskog paketa moglo da reši sa pozicije predsednika republike.
Saša Janković i Vuk Jeremić
RSE: Kome ide u prilog visoka izlaznost - opoziciji ili Vučiću?
Klačar: Visoka izlaznost definitivno ide u prilog opoziciji, makar iz razloga što to podiže lestvicu za pobedu Aleksandra Vučića u prvom krugu. To je sasvim sigurno jedna od dobrih argumentacija koje ima opozicija. Ono što je malo nezgodno, i za opoziciju i za sve nas koji pratimo, jeste to što mi ne možemo nikada sa sigurnošću da znamo ko će biti ti ljudi, tih pet ili 10% koji će da se pojave na biralištima, a mi nismo mogli da ih "uhvatimo" u istraživanjima. Da li će oni glasati za njih ili će možda otići ka nekim drugim opcijama? To je ono što je zaista veoma neizvesno.
RSE: Koliko treba verovati izbornim procenama? Koliko su osnovane optužbe koje se mogu čuti da i neke od agencija za istraživanje javnog mnjenja rade pod političkim uticajem? Da li su podaci, koje objavljuju agencije za istraživanje javnog mnjenja, deo izborne kampanje?
Klačar: Ti podaci su svakako deo izborne kampanje u smislu da su veoma atraktivna tema i da se veoma često pojavljuju u medijima. Skeptičan sam prema tome da postoje na takav način naručena istraživanja, koja isključivo služe samo za spinovanje javnosti. Verujem da najveći broj naših kolega taj posao radi vrlo profesionalno i korektno. Ako uzmete nalaze sa prošlih izbora, tu nije bilo velikih odstupanja.
Ono što nastane kao problem jeste vrlo često interpretacija tih podataka, kako od strane medija, ali i od strane političkih stranaka. Onoga momenta kada vi pustite neke rezultate istraživanja, a neko vam u interpretaciji ne kaže ni vreme, ni uzorak, ni period realizacije, onda vi imate nešto potpuno nekontrolisano u javnom prostoru, što može da se tumači na potpuno različite načine.
RSE: Ovi izbori doneli su jednu vidljivu novinu, to su nestranački kandidati. Da li su njihove šanse umanjene ili uvećane činjenicom da nemaju široku stranačku podršku?
Klačar: Ovde se radi o dvojici dobrih kandidata koji su na neki način, po mom dubokom uverenju, "izvukli" Aleksandra Vučića na crtu. Oni imaju minus kao nestranački kandidati zato što će sasvim sigurno da imaju prilično velike probleme prilikom skupljanja potpisa i prilikom kontrole ovih izbora.
Sa druge strane, oni su u prednosti zato što su birači zasićeni, to su pokazali prošli izbori, onim opcijama koje su tada imali na političkoj ponudi. Ako pogledamo bilo koje istraživanje, vidimo da ti nestranački kandidati imaju faktički duplo veću podršku, nego bilo koja stranka koja ima svoje poslanike. Koje god istraživanje da pogledamo, uočavamo da su Saša Janković i Vuk Jeremić iznad 13 ili 14%, što je duplo više nego što ima prva opoziciona stranka u Narodnoj skupstini.
Ono što je sasvim izvesno i ono što možemo da vidimo iz kandidature gospodina Radulovića (Saša Radulović, Lider pokreta Dosta je bilo) i gospodina Čanka, jeste činjenica da politička scena neće izgledati isto nakon ovih predsedničkih izbora i da su već svi kandidati delimično u parlamentarnim izborima. Mislim da ćemo imati neka dva nova opoziciona lidera nakon ovih izbora i to definitivno više neće biti onakva slika kakvu imamo sada.
RSE: Da li su Čanak i Radulović napravili grešku isticanjem svojih kandidatura?
Klačar: Zavisi iz kojeg ugla gledamo. Ako posmatramo iz ugla šansi koje bi imali Vuk Jeremić i Saša Janković, sasvim sigurno da njihove kandidature umanjuju šansu za njihov dobar izborni rezultat. Mislim da su oni ipak donosili odluku gledajući stranačke interese. To znači da je njima već negde u glavi scenario koji će se dešavati nakon ovih predsedničkih izbora. Oni žele da zaštite stranačke interese i da probaju da zaštite pozicije koje njihove stranke imaju, a ne kandidati u ovom momentu.
Potpuno sam siguran da oni ne mogu da naprave ozbiljan rezultat, ali isto tako su svesni da moraju da probaju da zadrže svoje birače, kako oni ne bi otišli na stranu Vuka Jeremića ili Saše Jankovića.
RSE: Jasno je da se neke stvari podešavaju prema izbornom kalendaru. Već su počeli sa otvaranjem puteva, škola i slično. Verovatno je moguć i dolazak ruskih MIG-ova, baš u oči izbora, krajem marta meseca. Koliko to može zaista da utiče na srpske birače koji, em vole Ruse, em vole oružje?
Klačar: Potpuno ste u pravu. Uvek je datum izbora, koliko god da postoje određeni pravni elementi koji treba da se ispoštuju, odluka koja se prilagođava proceni vladajuće koalicije. Sve te stvari koje ste vi pomenuli, između ostalog i ako dođu ruski avioni u tom momentu, stvari su koje mogu da utiču na birače. Moramo sve to objektivno da sagledavamo.
Potpuno sam siguran da će i dolazak ruskih aviona, ako se poklopi sa periodom predizborne kampanje, da utiče na birače zato što će to oni da dožive kao jednu važnu stvar za državu. Sa druge strane, ruski sentiment u javnom mnjenju u Srbiji nije za zanemariti, to pokazuje većina istraživanja.
RSE: Da li se uopšte može govoriti o fer izbornim u uslovima kada praktično sve elektronske medije sa nacionalnom frekvencijom pod kontrolom drži vlast?
Klačar: Ako uzmemo u obzir čitavu celinu izbornog procesa, tu imamo i ulogu medija, ali ne smemo da zaboravimo i funkcionarske kampanje, nedovoljnu transparentnost izvora finansiranja i svu onu listu problema koju smo imali prošle godine, koji su se dešavali za vreme izbora. Mislim da ne možemo da govorimo o potpunoj ravnopravnosti izbornih učesnika.
Objektivno govoreći, postoji jedan razlog zašto ne može da bude do kraja ravnopravna kampanja. Moć koju ima SNS i Aleksandar Vučić su toliko velike, i u javnom mnjenju i u realnoj političkoj moći koju imaju, da se ta disproporcija prosto prenosi na sve druge aktere. Ono što je možda ključna stvar u ovoj kampanji jeste vreme koliko će ona trajati, koja na neki način, ujedno sa prestankom rada Narodne skupštine, sužava mogućnosti koje može da ima opozicija.
RSE: Kako vi gledate na odluku da se Skupština praktično raspusti do kraja predsedničkih izbora?
Klačar: Gledam je kao odluku u kojoj je predsednica Narodne skupštine više vodila računa o političkom ili stranačkom aspektu, nego o interesu građana. Ne smemo da zaboravimo, odmah smo svi u javnosti počeli da razgovaramo o tome kako je to loše za opoziciju. Mislim da je suštinski to u drugom planu, da je ključna stvar da jedina institucija, u kojoj sede izabrani predstavnici građana, a to je Narodna skupština, neće raditi, a da mi nemamo za to nikakav pravni ili realni kriterijum. Čak iako zanemarimo tu činjenicu, ta odluka je možda mogla da prođe bez velikih posledica jer se i u prošlosti dešavalo nešto slično.
Meni je možda tu još diskutabilnije obrazloženje koje je išlo u pravcu da će zapravo opozicija da zloupotrebi Narodnu skupštinu. U Narodnoj skupštini je mnogo više poslanika vladajuće koalicije. Uvek sam za stav koji treba da promoviše činjenicu da u Narodnoj skupštini treba da se čuje politička pozicija svakog od kandidata opozicije, svake od stranaka. Čak i ako se nekada pređe neka granica pristojnosti, postoji način da se to sankcioniše putem poslovnika.
Predizborna Srbija
RSE: Izjavili ste da su prošlogodišnji parlamentarni izbori, što se tiče uslova, dva koraka nazad. Da li će ovi biti još dva koraka nazad?
Klačar: Mislim da neće, ali ne zato što se nešto bitno promenilo ili zato što je neko odlučio da promeni neke stvari u odnosu na prošle izbore, nego zato što imamo predsedničke izbore koji se lakše organizuju, lakše se broje. Imamo predsedničke izbore koji nisu spojeni ni sa jednim izborima. U Srbiji, kada spojite izbore na više nivoa, dobijete jedan potpuni haos na biračkim mestima.
Očekujem da se jedan deo problema od prošle godine ponovi, ali verujem da nećemo imati sličnu situaciju kao na parlamentarnim izborima, samo zbog činjenice što se radi o jednom jednostavnijem izbornom procesu, koji je mnogo lakši za organizaciju, i jednom izbornom procesu koji je predvidljiv. Svi smo znali da će izbori za predsednika republike da budu na proleće ove godine.
RSE: CeSID je, po mišljenju mnogih iz opozicionog tabora i nevladinog sektora, na prošlogodišnjim izborima izgubio kredibilitet zbog poznate izborne noći, brojanja glasova, plasiranja izbornih rezultata i tako dalje. Kakvu pouku ste izvukli i šta ćete promeniti, kada su u pitanju ovogodišnji izbori?
Klačar: CeSID naklon svakih izbora trpi dosta kritike jer se bavimo takvom vrstom poslova.
RSE: Ali nikada kao prošle godine. Čak je bila ocena da je CESID, kao nezavisna institucija, preminuo 2016. godine.
Klačar: Pošto mi sada ovde razgovaramo, a i pratili ste sve prilike od poslednjih izbora, jasno je da nismo umrli. Bilo je i težih situacija za nas. U nekim periodima su naši ljudi bili hapšeni i u Srbiji i u Crnoj Gori. Bilo je mnogo gorih situacija za nas.
Naša poruka jeste da sve kritike, za koje mislimo da su realno argumentovane i dobronamerne, mi usvojimo. Ne možemo mnogo toga promeniti, jer je naš uzorak, naša ključna stvar koju smo radili, bila i te kako dobra i kvalitetna. I dalje je sve javno dostupno kod nas na sajtu.
Ove godine ćemo se truditi da budemo u potpunosti uživo, kada je reč o objavljivan ju rezultata, da od prvog momenta prvog uključenja pa do kraja, birači, odnosno građani, imaju veoma jasnu sliku šta je to što mi radimo, kako pristižu podaci i kakvi su ti podaci.