Bernard-Henri Lévy: Moramo platiti dug Bosni

Mjesec dana pred izbore za Evropski parlament za koje brojni stručnjaci predviđaju da bi mogli pokazati porast podrške populističkim strankama, francuski filozof i pisac Bernard-Henri Lévy, nalazi se na evropskoj turneji tokom koje pokušava da "pronađe Evropu". Sa svojom predstavom "Looking for Europe" Lévy je krenuo iz Milana početkom marta, a turneju završava u Parizu ili zbog dešavanja oko Brexita, u Britaniji. Sarajevo, za koje Lévy kaže da nosi nasljeđe evropske civilizacije i multietničnosti, jedna je od stanica potrage za Evropom.

"Looking for Europe" je unutarnji monolog intelektualca koji se nalazi u hotelskoj sobi sa 90 minuta tokom kojih treba napisati veoma značajan govor o Evropi. Manifesto kojeg je Lévy napisao početkom januara ove godine a kojeg je potpisalo još 29 pisaca među kojima su Orhan Pamuk, Milan Kundera, Salman Rushdie, Abdulah Sidran, upozorava da se Evropa nalazi u opasnosti i da je sada potrebno boriti se za ideju Evrope prije no što nestane u valovima populizma, jedan je od alata Lévyeve 'borbe' za opstanak Evrope jednakosti i demokratije.

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa Lévy kaže kako je posvetio veliki dio svog života udaljenim krajevima ali da je vatra sada u njegovoj domovini, u Evropi. Lévy koji se i ranije zalagao za ulazak Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju te je čak jednom inicirao i peticiju, kaže da Evropa treba platiti dug BiH ali i da bi ulazak bio obostrano koristan.

RSE: Vaša 'one man' predstava "Looking for Europe", koju ćete izvesti u dvadeset gradova pred Evropske izbore smještena je, na osnovu adaptacije vaših ranijih djela, u hotelsku sobu u Sarajevu. Zašto monolog o sudbini Evrope pišete iz Sarajeva?

Lévy: Zato što su mnoge stvari počele u Sarajevu. Zato što je Sarajevo vjerovatno srce i srž krize sa kojom se Evropa danas suočava. Zato što je način na koji smo izdali Sarajevo vjerovatno jedan od glavnih razloga nelagodnosti koju možemo vidjeti u evropskoj civilizaciji.

Zbog toga je u mojoj predstavi naglasak na francuskom piscu koji se vraća u Sarajevo, 25 godina nakon rata, kako bi napisao govor o Evropi i ne može ga napisati.

RSE: Adaptirate svaku predstavu na osnovu problema sa kojima se suočava zemlja u kojoj igrate. Šta će biti u fokusu u Sarajevu?

Lévy: U Sarajevu će u fokusu biti moji suveniri iz rata, budućnost Sarajeva, njegov ulazak u Evropu, što je skandal da proces ulaska Sarajeva nije još implementiran. Ne kažem da bi Sarajevo sutra trebalo biti u Evropi, ali bi proces je odavno trebao početi. U adaptaciji predstave će biti svi moji prijatelji u Sarajevu, moji umrli i moji živi prijatelji, to će biti put mog srca i duše, koju sam ostavio ugrađenu u duh Sarajeva.

Radnja predstave smještena je u hotelsku sobu u Sarajevu

RSE: U BiH ste bili i tokom rata a i danas dolazite. Mnogi smatraju da su tenzije među zemljama Zapadnog Balkana slične onima prije rata. Koje je vaše mišljenje?

Lévy: Nadam se, i molim se da nismo u pravu, da tenzije sa kojima se suočavamo danas u Sarajevu i na Balkanu ne liče na one koje smo vidjeli 1990. i 1991. godine. Jer to bi značilo povratak pakla, noćne more i zaista ne želim da se nove generacije suoče sa onim sa čime su se suočili njihovi očevi i djedovi. Bilo je tako strašno. I ovo će biti u predstavi 13. maja u Sarajevu.

Ugravirao sam u glavi svaku sliku, svako lice, svaku suzu, svaku kap krvi ovog krvavog rata u Bosni i Hercegovini, ove agresije, pokušaja genocida, ovog masakra. Molim vas, tražimo od bilo koga, Boga ili koga god, da učini da se ovo nikada više ne ponovi.

RSE: Kako se desilo da je nacionalistička retorika i dalje prisutna svih ovih godina nakon rata?

Lévy: Znam. I moja predstava je urađena na takav način da pokušava smiriti nacionalističku retoriku. Jer nacionalistička retorika je kao kuga, ona je kao bolest, kao zaraza. Mora se apsolutno smiriti. I moja skromna uloga u Sarajevu, moja skromna lična uloga bi bila da pokušam reći mojim prijateljima u Bosni da moraju odustati od nacionalizma.

RSE: No, da li vidite da bi se to moglo dogoditi?

Lévy: Mislim da je Sarajevo naslijedilo takvu veličinu, postoji naslijeđe prave evropske civilizacije, postoji takvo naslijeđe multietničnosti, multikulture, pravog kozmopolitizma, da je moguće udaljiti se od nacionalizma.

RSE: U Budimpešti ste se sreli sa Viktorom Orbanom, u Ateni sa Ciprasom. Da li ćete se sresti sa nekim od bosanskohercegovačkih lidera?

Lévy: A ovdje ću vidjeti gospodina Babiša, premijera Češke Republike. Da, generalno, ja sam umjetnik, dolazim da izvedem predstavu koju sam napisao. U Sarajevu ću takođe govoriti o Ivi Andriću, ne samo politici, već i o kulturi, civilizaciji i slično. Ali, političari, šefovi država, da, sretan sam da se sastanem sa njima kada pitaju, kada me pozovu rado se odazovem. Čak i Orbanu. Ne dijelim njegove ideje, ali kada me pozvao, naravno rekao sam da. Babiš isto. Veoma ću oštar biti prema njemu u pozorištu. Pozvao me sa se sastanemo prije toga, rekao sam u redu, zašto ne. Ne mislim da će to promijeniti ijedan zarez, ijedan detalj, riječ u mom tekstu, ali sam spreman da se sastanemo.

U Sarajevu, naravno, imao sam bliske veze sa Alijom Izetbegovićem i njegovim sinom Bakirom Izetbegovićem, koji je takođe moj prijatelj. Znam da sada postoji novo vodstvo, ali Bošnjaci su za mene blok. Svi su mi dragi i za mene, svi oni, nekadašnje rukovodstvo, aktuelno rukovodstvo, svi su nasljednici tog momenta veličine, otpora i duha Sarajeva prije 25 godina.

RSE: Šta mislite o Bakiru Izetbegovići kao lideru, bivšem članu Predsjedništva BiH?

Lévy: Teško mi je da vam to kažem jer mi je prijatelj. Znao sam ga kada je bio dječak. Upoznao sam ga pod vatrom, pod granatama 1992. ili ’93. godine. Bio je sa nama, njegovim ocem, sa mnom, u Parizu, kada sam obavezao Francoisa Mitterranda da se sastane sa Alijom Izetbegovićem, tako da smo prošli mnogo toga, Bakir i ja. Išli smo kod pape Pavla II sa njegovim ocem, uradili smo najbolje što smo mogli tih ratnih godina da pomognemo, da omogućimo sve što je trebalo i što bi bilo korisno tih dana. Zajedno, kao dva prsta jedne ruke. Tako da je za mene on prijatelj, ima autoritet, karizmu, staložen je, dobar je lider. Sada možda postoje neke polemike u Bosni i Hercegovini, ja ne živim u državi ali ja sam prijatelj te države, što nije isto. Ja ne glasam u BiH.

'Looking for Europe' predstava bit će održana u Sarajevu 13. maja

RSE: Ali ste počasni građanin Sarajeva.

Lévy: Ali biti počasni građanin...Francois Mitterand koji je prije mene dobio počasno državljanstvo, postoji slika toga, rekao je ljudima koji su mu to dali, pazite, sada mogu glasati. I bilo je u nekom prijetećem tonu: „Sada mogu glasati“. Ja nikada to neću reći. Ja ne mogu glasati. Ja sam počasni građanin. To je jedna od najvećih počasti koje sam dobio u životu. Važnija mi je od priznanja u mojoj državi, ali ne glasam. Ne učestvujem. Nisam dio vaše građanske izborne debate.

RSE: Ali vaš intelektualni doprinos izgradnji Bosne i Hercegovine, Balkana, je isto značajan. Glasanje je jedno ali i to je nešto.

Lévy: ​Vidjet ćete u mojoj predstavi, postoji mnogo toga o Bosni danas, o nacionalizmu, o vrsti islama koji je utjelovljen, koji se još utjelovljuje i koji mora biti utjelovljen i oličen u budućnosti Sarajeva. Bit će mnogo stvari o tome.​

RSE: U svijetlu trenutne retorike Evropske unije prema kojoj proširenje više nije baš u fokusu, da li vidite prostor za Bosnu u takvoj Evropi?

Lévy: Moramo se boriti za to. To je jedna od glavnih tema predstave. Detaljno objašnjavam u predstavi, u tekstu, zašto je dobro za Bosnu, ali zašto je dobro i za Evropu i zašto je to dug. Dvije stvari. Imamo dug, moramo platiti naš dug Bosni, platiti ga na način da organizujemo da Bosna uđe u klub. Iako nije u eurozoni itd. Ni Češka nije u eurozoni. Ali kažem i to da bi bio blagoslov za Evropu da ima Bosnu. Blagoslov za nas, ne samo za Bošnjake. Ovo je u predstavi. Dođite u Narodno pozorište u Sarajevu, 13. maja i imat ćete sve argumente i sve detalje. ​

'Nacionalistička retorika je kao kuga, ona je kao bolest, kao zaraza', ističe Lévy

RSE: U manifestu kojeg ste napisali o opasnostima nacionalizma, populizma u Evropi, kojeg je zajedno sa vama potpisalo 30 intelektualaca koji se nazivaju Evropskim patriotama, kažete da je Evropa u opasnosti. Kako je Evropa došla u tu poziciju?

Lévy: Ne znam. Ono što vam mogu reći je da sam to uradio. Skupio sam 30 pisaca, koji su među najboljima u Evropi, među kojima je i Bošnjak, Abdulah Sidran. Za mene je veliki ponos da mi se 29 pisaca pridružilo i potpisalo ovaj manifest. Za mene je to kamen temeljac, ovaj manifest, tu je i objavljen je širom svijeta, u Americi, Južnoj Americi, Evropi naravno. Sada ljudi moraju da se odrede u vezi manifesta. Kada vidim Orbana, Babiša, ili Ciprasa u Grčkoj, ili Macrona u mojoj državi, prvo pošaljem manifest. To je moj putokaz. Ne moj, putokaz svih nas 30. Na neki način je utjelovljenje kulture u Evropi. Ovih 30 pisaca, zajedno u jednoj košari, to je kultura Evrope.

​RSE: No, da li to može nešto promijeniti?

Lévy: Nadam se, ali to nije pitanje. Kada vidim ljude koji su u tako tragičnoj situaciji, kao što smo mi, pet do dvanaest, pravo pitanje je nije hoće li to promijeniti, već da to morate uraditi. Svi moraju uraditi ono što mogu. Nakon toga, bit će rezultat ili neće, to je važno pitanje, ali na drugom mjestu. Na prvom je – kada možete uraditi nešto, morate to uraditi. Posvetio sam toliko vremena svog života udaljenim zemljama, bio sam ratni reporter u sred Afrike, išao sam u Bangladeš, na Šri Lanku, toliko mnogo mjesta. Sada, osjećam da je vatra u mojoj domovini, u Evropi. Pitanje nije hoću li ostvariti uticaj ili ne, pitanje je da uradim sve što mogu u ovom trenutku svog života.

RSE: Pretpostavljam da je "Looking for Europe" vaš doprinos pred Evropske izbore?

Lévy: "Looking for Europe" je moj doprinos, moja kampanja, ako izuzmemo to da nisam kandidat, to je slobodna kampanja, bez neke lične ambicije i ličnog cilja, to je stvarna kampanja, vjerujte mi. Vidjet ćete u Sarajevu. Idem od grada do grada sa svom svojom snagom, dušom, mladošću koja je ostala u meni, idem sa svim tim i sve stavim na sto. Radim najbolje što mogu.

RSE: Predstava je isto interaktivna, ljudi imaju priliku da postavljaju pitanja koja vi uključujete u predstavu. O čemu brine evropska publika?

Lévy: Brinu se da ne razumiju šta je to Evropa promijenila u njihovim životima. To je glavna briga. Kažu: "OK, Evropa je sjajna ideja, ali šta se time mijenja?". Ja pokušam da to odgovorim u predstavi.

RSE: Šta mislite da li će, sada gotovo izvjestan izlazak Britanije iz Evropske unije, ozbiljno naštetiti ideji i konstrukciji Evrope?

Lévy: Prvo, nisam sto posto uvjeren da će izaći, još uvijek ne. Drugo, naravno da će to biti udarac za Evropu, ali neće biti smrtni.

RSE: Zbog čega mislite da neće izaći?

Lévy: Jer još možete imati dramatičan udar, možete imati drugi referendum, sačekajmo da vidimo. Možda završim svoju turneju, usput, vidjeli ste u saopćenju da je završavam u Parizu 21. maja, možda je završim u Londonu 22. maja. Razmišljam o tome.

RSE: Prošle godine ste također radili adaptaciju vaše predstave u Last Exit Before Brexit. Šta se tu desilo?

Lévy: Doprinijelo je debati, doprinijelo je da se da oružje onima koji se nisu predali ovom glupom Brexitu. Kreiralo je veliku diskusiju širom zemlje.

RSE: Upozoravate da ako se ne borimo protiv populizma, da će ideja Evrope polako nestati. Šta bi, prema vašem mišljenju bio duh novog otpora kojeg manifesto poziva?

Lévy: Otpornost nacionalizmu, otpornost protiv etničke čistoće, otpornost na fanatizam, ponovno oživljavanje ljudskih vrijednosti, u skladu sa kojima je osnovana Evropa, otpornost u smislu koji je formulisan u knjigama trideset potpisnika manifesta.

RSE: Šta mislite šta će se desiti sa Evropskim izborima?

Lévy: Prije tri mjeseca rekao bih vam da postoji veliki rizik od populista ili često, ekstremne desnice, ili ponekad fašista, da dobiju većinu u Parlamentu. Tri mjeseca kasnije, nisam tako siguran. Vidio sam neke znakove slabosti ovih populista. Vidjet ćemo.​

​RSE: Koje su to slabosti?

Lévy: Manje su sigurni u sebe. Iznenadio me Viktor Orban, naprimjer. Viktor Orban nije tako čvrst. Oprezan je i boji se katoličke crkve, Vatikana, jer je teško da se pretvara da je čuvar kršćanstva, protiv muslimanskih migranata, a da ga pri tome svaki dana papa osuđuje, nije lako to raditi. To je velika briga za njega. Možda će morati malo da se povuče zbog pritiska Vatikana. Takođe se boji svojih mogućih drugova, liberalne desnice u Evropi. To je prijetnja, već je suspendovan, ali nije isključen. Ako bi bio isključen iz grupe desnih liberala, za njega bi to bila katastrofa. Ovi ljudi nisu, koliko god to neko mislilo, na vrhuncu moći. Nisam siguran da jesu. Ako mi, demokrate sa lijeve i desne strane, svejedno, ako uradimo ono što možemo, oni se mogu povući.

RSE: Šta je moguće uraditi kako bi evropske ideje o jednakosti, solidarnosti, demokratiji pobijedile nad nacionalizmom?

Lévy: Promijeniti obrazac Europe, učiniti ga više političkim i društvenijim. Evropa koju ja branim je Evropa koja može dati neke konkretne odgovore za one kojima treba najviše, za one u Evropi koji su najsiromašniji. Evropa ne radi dovoljno i može učiniti više.