Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) izneo je ove nedelje oštru kritiku evropske spoljne politike u svetu "radikalne neizvesnosti" dok se nezamislivi događaji "ređaju jedan za drugim".
U godišnjem govoru diplomatama Evropske unije (EU), koji je navodno trebalo da "protrese kuću", Borelj je ukazao na neke od najurgentnijih demokratskih i diplomatskih slabosti Evrope.
On je takođe eksplicitno pohvalio Olivijea Šmita (Olivier Schmitt), profesora u Centru za studije rata Univerziteta Južne Danske (SDU), zbog toga što je kao deo problema identifikovao da Evropa u smislu prosperiteta zavisi od Rusije i Kine, a od SAD za bezbednost, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
U jedinom intervjuu od iznenadne pohvale iz EU, Šmit, koji je između ostalog napisao knjigu "Allies That Count: Juniors Partners In Coalition Warfare", razgovarao je s novinarem RSE-a Endijem Hajlom putem imejla o narušavanju međunarodnog poretka, pretnjama koje dolaze iz Rusije i Kine, kao i pretnjama po demokratiju iz same Evrope.
RSE: U jednoj od svojih najotvorenijih javnih procena stanja u Evropi i svetu, Borelj je 10. oktobra opisao "proces... u kome smo razdvojili izvore našeg prosperiteta od izvora naše bezbednosti" i rekao da ste vi najbolje artikulisali taj trend.
Za one koji nisu upoznati s vašim tekstovima, možete li jednostavno opisati svoje centralne argumente?
Olivije Šmit: To je uglavnom empirijsko zapažanje: ako bih opisao situaciju širokim potezima, evropski prosperitet je od kraja Hladnog rata zasnovan na koristima od američke zaštite, ruske nafte i gasa i trgovine s Kinom.
Tu postoji razlika u odnosu na doba Hladnog rata, kada su SAD i pružale bezbednost i bile glavni trgovinski partner Zapadne Evrope (mada su izvori energije uvek bili raznovrsni).
Razdvajanje izvora bezbednosti i izvora prosperiteta, i razvijanje zavisnosti prosperiteta od aktera s (potencijalno) neprijateljskim političkim agendama, doprinelo je geopolitičkoj ranjivosti Evrope.
Pročitajte i ovo: Paikin: Putin želi dugoročni rat da bi zaoštrio energetsku krizu u EvropiRSE: Da li je kurs o kome govorite doprineo rastu verovatnoće događaja kao što je ruska invazija na Ukrajinu?
Šmit: U određenoj meri. Verujem da je Putin je iz svojih interakcija sa zapadnim liderima shvatio da će kada jednom upotrebi silu, oni požuriti da postignu pogodbu i da je relativno lako uticati na bivše kreatore politike na visokom nivou (kao što su nemački kancelari ili francuski premijeri) preko unosnih pozicija.
Takođe je sigurno verovao da će zavisnost Evrope od ruske nafte i gasa navesti evropske lidere da odustanu od Ukrajinu (on verovatno i dalje veruje da će se to desiti u nekom trenutku ove zime).
To je, naravno, daleko od jedinog objašnjenja invazije Rusije koja je takođe umnogome povezana s njenom neoimperijalnom ideologijom, ali je svakako navelo Putin da veruje da je imao jaku stratešku ruku.
RSE: Da li bi odgovori Zapada na ruski rat u Ukrajini i obnovljeno nastojanje za suprotstavljanje kineskom uticaju mogli da ubrzaju ili na neki drugi način utiču na ono o čemu govorite, na primer da na bilo koji način dovedu do preokreta? Taman kada je posleratni poredak izgledao nepovratno iskrzan, može se tvrditi, evo ovih impulsa za jedinstvo Zapada i, u nedostatku boljeg izraza, zaštite od SAD.
Šmit: Verujem da bi rat u Ukrajini i postepeno priznavanje da trgovina s Kinom nije benigna i da ima geopolitičke posledice mogli da promene ovaj proces. Ali je on stvorio duboko ukorenjene poslovne interese koji će se tome odupirati koliko god mogu.
Pročitajte i ovo: Nadmetanje SAD i Rusije za uticaj u AfriciRSE: Borelj je upozorio da "sve više i više, ostatak sveta nije spreman da sledi naš model". Zadržimo se u Evropi, da li postoje regioni u kojima se to očigledno dešava – na primer, Mađarskoj pod premijerom Viktorom Orbanom?
Ili gde su efekti ublaženi manjim stepenom integracije u zapadne strukture, da počnemo, recimo, s Balkanom ili Kavkazom? Da li su ti regioni pod jednakim rizikom od efekata onoga o čemu govorite?
Šmit: Mađarska je jasan slučaj zemlje koja se protivi EU na ideološkim osnovama (i koja pravi kompromise s Rusijom i Kinom), dok je više nego srećna što ima koristi od evropskog novca za finansiranje svog kronističkog sistema.
Pročitajte i ovo: Da li pritisak EU na Mađarsku počinje da deluje?Grupa Evropske narodne partije desnog centra u Evropskom parlamentu, a posebno nemački konzervativci vrlo rado tolerišu takvo ponašanje jer je koristilo nemačkoj industriji. To je jasan primer poslovnog interesa koji prenebreguje bezbednosne interese, u ovom slučaju liberalne osnove evropskog poretka.
Generalno, tenzija između bezbednosti i prosperiteta je intenzivirana procesom globalizacije, pa je mnoge zemlje doživljavaju u različitim stepenima.
RSE: Koja je velika opasnost ako se ovo "razdvajanje" nastavi, za Zapad i za svet?
Upozorili ste u svom članku "The Recomposition of Alliances in the 21st Century" na "eroziju" mogućnosti za savezništva i "interakciju i arbitrarnost kod političkih lidera između bezbednosti i autonomije".
Prema vašim očekivanjima, kakva će se međunarodna arhitektura pojaviti u 21. veku?
Šmit: Najveća opasnost je očigledno u tome što ovo razdvajanje daje spoljnim, i potencijalno neprijateljskim, akterima mnogo mogućnosti da oblikuju i utiču na bezbednost i politički život evropskih zemalja.
Omogućava im da njihove interese promovišu određeni lobiji, pruža im mogućnosti za ekonomsku prinudu, itd.
Sve u svemu, postoji potreba da se usklade način razmišljanja poslovne zajednice i stručnjaka za bezbednost: ove dve zajednice su previše udaljene jedna od druge.
RSE: Rusija je ove nedelje vlasnika Fejsbuka (Facebook) Metu proglasila "ekstremističkom" organizacijom, dok je Ilon Mask (Elon Musk) izneo kontroverzan stav o ratu u Ukrajini i sporu Kine i Tajvana.
Uticaj Mete je očigledan, a Mask je vizionar ali s jasnim poslovnim interesima. Kakvu ulogu biznis i industrija imaju u vašoj jednačini, da li premošćavaju ili povećavaju "razdvajanje" o kojem govorite?
Pročitajte i ovo: 'Mirovni plan' Elona Muska osuđuje Ukrajina, odobrava RusijaŠmit: Očigledno povećavaju razdvajanje. Biznis je, razumljivo, vođen profitom: iz njegove perspektive, politika je ta koja uvek staje na put.
Ali politički lideri imaju odgovornost da uravnoteže potrebe prosperiteta i potrebe bezbednosti za svoje političke zajednice: ponekad obuzdavanjem poslovnih interesa kada je to neophodno.
RSE: Da li ste znali da je Borelj toliko upoznat s vašim radom i da je planirao da ga eksplicitno citira ambasadorima EU, i šta se time može postići?
Šmit: Apsolutno nisam imao pojma, pošto nisam bio u kontaktu s Boreljom ili njegovim timom, ali sam svakako polaskan.