Iako Srbija ima solidna zakonska rešenja o intelektualnoj svojini, ona najčešće funkcionišu samo na papiru, dok se u svakodnevnom životu autorska prava uglavnom ne poštuju, tvrde poznavaoci ove oblasti.
Pitanje intelektualne svojine i autorskih prava trebalo bi uskoro da dođe na dnevni red u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, s obzirom na to da će 20. juna biti otvorena dva nova poglavlja, među kojima je i ono pod brojem sedam koje reguliše ovu oblast.
Srbija je pripremila izmene Zakona o autorskom i srodonim pravima kao i druga zakonska rešenja usklađena sa direktivama Evropske unije, a ta legislativa biće usvojena nakon što se zvanično formira nova vlada, kaže za Radio Slobodna Evropa Vladimir Marić, šef pregovaračke grupe o poglavlju 7 i v.d. direktora Zavoda za intelektualnu svojinu.
„Jedna od značajnih promena je ona koja se odnosi na prava glumaca. U ovom trenutku u Zakonu o autorskom i srodnim pravima glumci su jedina kategorija interpretatora koji nema pravo na naknadu od emitovanja i reemitovanja filmskih dela, dok drugi interpretatori – pevači, instrumentalisti i slično – imaju to pravo.
U tom smislu ćemo promeniti zakon da se i tim ljudima dodeli ono što je ranije dodeljeno drugim interpretatorima“, objašnjava Marić i dodaje da su postojeća zakonska rešenja o autorskim pravima dobra, ali da je neophodno uskladiti ih sa evropskim propisima.
Ni posle uvođenja Zakona o zaštiti intelektualne svojine ništa se nije promenilo: Goran Marković
Iskustva autora koji žive i stvaraju u Srbiji su, međutim, drugačija.
„Ni posle uvođenja Zakona o zaštiti intelektualne svojine ništa se nije promenilo. Na primer, ja sam vodio jedan dug sudski proces povodom povrede mojih intelektualnih i autorskih prava. Dobio sam taj proces koji me je koštao grdno i na kraju nisam mogao da naplatim ni jedan jedini dinar, makar sudskih troškova. Znači, čak i ako to postoji na papiru, ne postoji u praksi“, kaže poznati filmski reditelj Goran Marković, koji je kao član autorskog tima filma „Turneja“ 2008. prijavio policiji krađu svog dela. Kopija filma je dospela na internet u trenutku dok se „Turneja“ prikazivala u bioskopima.
Da problem sa piraterijom u Srbiji postoji mišljenja je i Vladimir Marić. Iako kaže da su tržišna inspekcija i carina tokom 2016. godine imale dobre rezultate u borbi protiv piraterije, Marić dodaje da su građani uglavnom ravnodušni prema kršenju prava intelektualne svojine.
„Ako na ovom svetu nigde nema besplatnog ručka, ne bi trebalo da ga bude ni u intelektualnoj svojini. U suštini intelektualne svojine je jedna duboko moralna poruka da ljudi koji žive od kreativnog rada – pisci, kompozitori, IT stručnjaci... – imaju pravo da žive od svog rada na isti način na koji živi i svaki drugi radnik. I da se nikome ne dozvoli da prisvaja rezultate njegovog rada“, smatra Marić.
Nisu, međutim, samo piratska izdanja problem za autore. Neretko ni udruženja koja bi trebalo da zastupaju njihove interese ne rade svoj posao. Godinama unazad deo muzičara se žalio na rad Sokoja – Organizacije muzičkih autora Srbije – čiji je zadatak, između ostalog, da prikuplja nakandu za izvođenje muzičkih dela i raspoređuje honorare autorima.
Nisu samo piratska izdanja problem za autore
„SOKOJ funkcioniše tako što vam jednom godišnje paušalno pošalje neku sumu novca koju si kao zaradio za prethodnu godinu. Zamislite da vi primate svoju platu tako što vam jednom godišnje poslodavac kaže: ’Moja procena je da si za ovu godinu zaradio X.’ I to vam da“, rekao je Jovan Matić, muzičar i osnivač Del Arno Benda, na nedavno održanoj tribini pod nazivom „Primena autorskih i srodnih prava u Srbiji“.
Ni sami autori do skoro nisu bili dovoljno upoznati o svojim pravima, što je olakšavalo posao onima koji žele da profitiraju na njihovom radu. Međutim, pojava interneta donela je promene, rekao je na tribini Mioljub Krsmanović, vlasnik izdavačke kompanije Metropolis i član Organizacije proizvođača fonograma Srbije.
„Kada su se autori i interpretatori osvestili? Kada ujutro ustanu, otvore YouTube i vide da imaju milion, dva ili pet miliona pregleda, a nula dinara u džepu. I onda kažu: ’Čekaj, mene neko ovde vara.’ I onda nasumice dolaze prvo kod diskografa i traže pare. Suština je u transparentnosti rada organizacije. Izvođač mora da zna tačno koliko puta i gde je emitovano njegovo delo.“
Zaštita intelektualne svojina značajna je ne samo za autore, nego i za ekonomiju jedne zemlje. To ilustruje podatak prošlogodišnjeg istraživanja koje su sproveli Zavod za intelektualnu svojinu i Svetska organizacija za zaštitu intelektualne svojine, da učešće industrija zasnovanih na autorskom i srodnim pravima iznosi oko 4,61 posto u ukupnom bruto društvenom proizvodu Srbije.