Piše: Irena Stević, Insajder
Tokom pregovora o prodaji Naftne industrije Srbije ruskom Gaspromnjeftu, ruska strana nije uslišila zahtev tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, da cena bude viša.
U intervjuu za Insajder bez ograničenja, projekat koji zajednički realizuje produkcija Insajder i Radio Slobodna Evropa, to navodi sam Boris Tadić. On je godinama odbijao da odgovori na pitanja novinara Insajdera o prodaji NIS-a. Međutim, sada je, kako kaže, pristao zbog zaključaka koji su iznete u serijalu Insajdera, a zbog kojih je po njemu javnost Srbije stekla pogrešnu sliku.
Rusija i Srbija početkom 2008. godine potpisale su u Moskvi Sporazum o saradnji naftne i gasne privrede koji predviđa izgradnju magistralnog gasovoda Južni tok kroz Srbiju, dok su se predstavnici države zauzvrat obavezali da prodaju većinskog udela u NIS i skladište gasa Banatski dvor bez tendera u direktnim ruskom Gazpromu.
Rusija i Srbija početkom 2008. godine potpisale su u Moskvi Sporazum koji predviđa izgradnju magistralnog gasovoda Južni tok kroz Srbiju
Rusija se, međutim, ni na jedan način u sporazumu nije obavezala da će zaista izgraditi Južni tok. Posle odluke ruske strane da od toga odustane eventualna revizija naftno-gasnog sporazuma zavisi od dobre volje ruske strane. Predstavnici Srbije za sada tu reviziju nisu ni tražili.
Tadić kaže da je ceo Sporazum inicirala ruska strana, a prihvatila pre svega Demokratska stranka Srbije, čiji je tadašnji lider Vojislav Koštunica 2007. godine bio srpski premijer.
Iako su Vladu Srbije zajedno činili Koštuničin DSS i Tadićev DS, Tadić tvrdi da predstavnici DS-a nisu učestvovali u pregovorima koji su doveli do Sporazuma koji je potpisan u januaru 2008. između dva kruga predsedničkih izbora. On kaže da da je tražio veću cenu za 51 odsto akcija NIS-a posle potpisivanja Sporazuma, ali da ruska strana na to nije pristala.
„Molim vas nemojte da stvarate utisak u javnosti da sam ja pregovorao oko čitavog tog sporazuma niti je bila moja ustavna niti moja pravna nadležnost da tako nešto radim. Tačno je da sam, kada je sve to bilo na papiru dogovoreno, tražio da cena bude veća. Ruska strana nije uslišila taj moj zahtev. To nije uradio ni predsednik Rusije, ni premijer Rusije, a ni njihov izaslanik u čitavom tom procesu“, navodi Tadić za Insajder bez ograničenja.
On međutim kaže da i su argumenti ruske strane bili logični jer je zbog svetske ekonomske krize pala vrednost naftnih kompanija u celom svetu.
Prema istraživanju Insajdera, Srbija je zajedno sa NIS-om prepustila stranoj kompaniji pravo na eksploataciju prirodnih rezervi nafte i gasa na 30 godina, koje su u tom trenutku, prema istraživanju Insajdera, vredele najmanje 7 milijardi evra. Srbija nema velike prirodne rezerve, ali je činjenica da se svaka zemlja trudi da ih sačuva za buduće generacije i za neku moguću energetsku krizu u slučaju obustave uvoza.
Tadić smatra da su rezerve koje je imala Srbija male da bi uopšte mogla da se osloni na njih. Na pitanje zbog čega je Srbija prodala NIS ispod onoga što su bile zvanične procene NIS-a, navodi da Srbija kao mala zemlja, bez velikih rezervi, nije bila u dobroj pregovaračkoj poziciji u odnosu na Rusiju.
„Pregovarač sa druge strane je sila, ernergetska i politička sila koja je bila neuporedivo jača. Rusija koja ima svoju snagu koju ne možemo sada indetifikovati, a sa druge strane Srbija, sa sedam i po miliona stanovnika, zemlja koja nije ni u NATO-u, niti u EU. Naša pozicija je bila kud i kamo dosta slabija“, dodaje Tadić.
Na pitanje zašto Srbija nije insistirala na tome da se Rusija na neki način obaveže da će sigurno izgraditi Južni tok, a da se u suprotnom može revidirati sporazum, Tadić ponavlja da on nije učestvovao aktivno u pregovorima.
Srbija se Sporazumom obavezala da ruskom Gaspromnjeftu bez tendera u direktnim pregovorima proda 51 odsto akcija NIS-a po ceni od 400 miliona evra
„To je dobra dobra primedba. Međutim, koliko ide na moju dušu ja to prihvatam, koliko ide na dušu drugih, to morate njih da pitate, one koji su sprovodili pregovore“, kaže Tadić dodajući da je pregovore svom snagom, na predlog ruske strane 2007. godine prihvatio deo kabineta Vojislava Koštunice.
Srbija se Sporazumom obavezala da ruskom Gaspromnjeftu bez tendera u direktnim pregovorima proda 51 odsto akcija NIS-a po ceni od 400 miliona evra uz obavezu ruske strane da investira 500 miliona. Ispostaviće se da je to kredit koji je NIS uzeo od Gasproma, sa obavezom vraćanja do 2023. godine iz dobiti NIS-a.
Nisku cenu za NIS predstavnici vlasti pravdali su budućom zaradom od Južnog toka. Istovremeno ni na jedan način nisu obavezali rusku stranu da će Južni tok biti završen.
Za Sporazum su u septembru 2008. godine u Skupštini Srbije glasali poslanici Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke, Srpskog pokreta obnove, članovi današnje Srpske napredne stranke i Ujedinjenih regiona Srbije.
Protiv su bili poslanici Liberalno demokratske partije, Saveza vojvođanskih Mađara i Lige socijaldemokrata Vojvodine.