Piše: Jasmina Pašić, Insajder
Bebi trafiking ili trgovina bebama postoji kao globalni problem, ako pogledamo vesti iz različitih delova sveta, koje svedoče o krađi beba iz porodilišta. Da li se ovakav kriminal događao i u srpskim bolnicama? Roditelji koji tragaju za bebama koje su nestale iz porodilišta uvereni su da je u pitanju bebi mafija koja stoji iza nestanka njihove dece.
Nijedan slučaj nestanka beba iz porodilišta u Srbiji, do sada nema sudski epilog. Niko ni zbog čega do danas nije osuđen. HiIjade stranica dokumenata koje svedoče o najgrubljim greškama u zavođenju statusa beba koje su navodno umrle posle rođenja ili su bile mrtvorođene, a koje su godinama prikupljali roditelji koji sumnjaju da su im deca oteta, leže po njihovim privatnim fijokama. Većina slučajeva je zastarela.
Predsednik Udruženja nestalih beba Srbije Vladimir Čičarević uveren je da je u Srbiji bilo krađe novorođenčadi ali da se država ograđuje od tog problema. On je i ranije u nekoliko navrata u raznim medijima i na tribinama tvrdio da su neki roditelji našli svoju decu, i da je i on prisustvovao nekim susretima.
U razgovoru za "Insajder bez ograničenja" izjavio je da je prisustvovao jednom susretu u Beogradu, ali da niko o tome neće da govori javno, tako da ova tema za sada ostaje u domenu nečega što je nemoguće proveriti. Činjenica je da su po medijima objavljivane i priče o tome da su neki roditelji bili ubeđeni da su pronašli svoju decu, ali da je kasnija DNK analiza pokazala da nisu bili u pravu.
"To su ljudi koji imaju preko 40 godina i svoje živote, svoje porodice. Mi smo pokušali da ih nagovorimo da govore javno. Pa, jako bi bilo ružno da neko dođe nekome i kaže, 'pa, čekaj, ja sam čuo da je tebe neko ukrao'. To su ljudi koji su nađeni u Srbiji, roditelji tih ljudi su platili Centru za socijalni rad određenu sumu novca da preko reda, tj. sada i odmah dobiju novorođenče", tvrdi Čičarević.
On je u razgovoru istakao da je bio svedok jednog takvog susreta, da je bilo potresno i da ne bi više nikada voleo da prisustvuje takvim scenama.
"To se desilo ispred 'Mekdonaldsa' na Slaviji, susret da kažem majke i tog njenog sina", rekao je predsednik Uruženja nestalih beba Srbije dodajući da je DNK analiza urađena bez znanja i saglasnosti osobe za koju su mislili da je kao beba ukradena u porodilištu. Više detalja o ovom susretu nije bio spreman da iznese u javnost.
Pravnici iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Yucom) koji sarađuju sa Beogradskom grupom roditelja kažu da je predlogom novog Zakona o sudbini nestalih beba predviđeno da je moguće uraditi DNK analizu ukoliko se dođe do lica za koje se smatra da je nestalo iz porodilišta.
"Ali sada se tu postavlja pitanje što neki od te dece kako ih mi zovemo, sada imaju 20 ili 30 godina i mogu da odbiju DNK analizu i nikakav zakon ih ne može naterati da na to. To je onda situacija kada sve ukazuje na to da je određeno lice vaše dete, ali vi to ne možete da i do kraja dokažete", ističe Ana Janković Jovanović iz Yucom-a.
Prof. dr Snežana Rakić, direktorka Ginekološko-akušerske klinike Narodni front, ističe da su administrativne greške svakako pravljenje tokom 70-tih i 80-tih godina prošlog veka, te da je to stvorilo brojne probleme kod roditelja.
"Taj admistrativni put od bolnice do pogebnog preduzeća nije bio jasan. Ta deca nisu imala krštenicu, nisu imala JMBG i onda taj deo u celom tom putu ostaje nejasan", kaže dr Rakić objašnjavajući da su često klinike, u pomenutom periodu, same kremirale leševe beba.
Porodilište
Kao problem ističe i to što ranijih godina, "tu mislim na 70-e i 80-e" nisu postojale jedinice za intenzivnu neonatalnu negu uz porodilišta i bebe su bile transportovane u druge ustanove, te je "zbog različitosti administracije došlo do administrativnih propusta".
"Greške se ne mogu dogoditi danas zato što postoje tačno određene procedure kako se postupa ukoliko dođe do smrtnog ishoda ili kada se beba rodi", ističe direktorka Narodnog fronta.
Zbog velikog broja onih koji smatraju da su im deca nestala u porodilištu i zato što je dokumentacija koju su dobili takva da oni ne mogu utvrditi njihov status, kao i zbog ozbiljnosti optužbi koje su iznete, državni organi morali bi da odgovore na pitanje – da li su bebe otete ili su u pitanju greške.
Podsetimo, roditelji od 2002. godine, kada su počeli zvanično da istupaju, pokušavaju da nateraju državne organe da sprovedu istrage i pokrenu postupke protiv počinilaca. Osnovna kočnica je bila zastarelost. Ali i u slučajevima gde zastarelost nije nastupila nema pesuda.
Novim zakonom o sudbini nestalih beba bila bi posle dugog niza godina prekinuta praksa ćutnja države na apele roditelja. Ali pošto je ovo jedinstven slučaj, ne postoji primer na koji bi se Srbija mogla ugledati u smislu postojanja dobre prakse. Tako da sve ostaje u domenu nade da će nadležne institucije konačno imati volje i sluha za rešavanje pitanja nestalih beba.
U udruženjima roditelja i dalje sumnjaju da će im predlog novog Zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece, za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji, zaista pomoći da saznaju pravu istinu o sudbini tih beba.
Predlog ovog Zakona, kako je ranije najavljeno, trebalo bi uskoro da se nađe pred poslanicima u Skupštini Srbije.