Prelaskom pravosudnih vlasti u ruke kosovskih institucija stvoreni su uslovi za gonjenje odgovornih za počinjene ratne zločine, naveo je u intervjuu za "Insajder bez ograničenja", projekt koji realizuju produkcija Insajder i Radio Slobodna Evropa, predsednik Kosova Hašim Tači.
Upitan da li oseća i ličnu odgovornost, pošto je pre predsedničke obavljao premijersku funkciju, a da značajni rezultati u gonjenju odgovornih za ratne zločine nisu postignuti, Tači odgovara:
“Sada je izvršna vlast prešla u ruke kosovskih institucija, dok je ranije, tokom moja dva mandata na mestu premijera, ceo pravosudni sistem bio u nadležnosti međunarodne zajednice. Stoga se na tome radi sada, kada sam ja predsednik, jer sada lokalne institucije imaju izvršnu vlast.”
U ovom izdanju “Insajdera bez ograničenja” govorimo o zločinima počinjenim tokom rata na Kosovu nad novinarima za koje do danas niko nije odgovarao, nijedna istraga nije okončana, niti su počinioci identifikovani.
Odati počast i poštovanje tim novinarima koji su izgubili živote za vreme ili nakon perioda rata: Hašim Tači
“Razumem da je vaše pitanje neposredno usmereno na sudbinu novinara i smatram da je potrebno da na tome svi radimo. Civilno društvo, mediji, građani, institucije, tužilaštva i pravosudni sistem. Da se utvrdi i rasvetli istina i da počinioci tih zločina izađu pred lice pravde, ali naravno, i da se oda počast i poštovanje tim novinarima koji su izgubili živote za vreme rata ili nakon perioda rata, bilo na Kosovu, bilo i drugde u region”, podvlači Tači.
Insajder bez ograničenja: To i jeste pitanje zašto do danas ne znamo šta se dogodilo, kakva je bila sudbina tih ljudi?
Tači: Po mom mišljenju međunarodna zajednica je to donekle zanemarila - ukoliko je reč o Kosovu. Pre svega su međunarodni organi sa izvršnim mandatom na Kosovu, i UNMIK i EULEX, donekle zanemarili to pitanje. Drugo, nedostajala je hrabrost i spremnost da se snažnije i neposrednije pristupi rasvetljavanju istine. I ono što želim da kažem jeste da takav zločin ne zastareva. On nema vremenski ograničen status. Uveren sam da će istina izaći na videlo i da će počinioci zločina dobiti zasluženu osudu. Pre ili kasnije.
Kada je reč o zločinima počinjenim nad predstavnicima sedme sile na Kosovu, dok se o srpskim novinarima govori kao žrtvama ratnih zločina, o albanskim se govori kao o žrtvama političkih čistki. Zajedničko jednima i drugima je da su radili u medijima, bili novinari i da ni jedan slučaj nije rasvetljen.
Prva otmica srpskih novinara koji ni danas nisu pronađeni dogodila se 21. avgusta 1998. godine. Tada su oteti Đuro Slavuj i Ranko Perenić. Posle njih do 2000. godine nestalo je još petoro zaposlenih u medijima. Njihova sudbina je do danas nepoznata.
Ploča u znak sećanja na nestale novinare Đuru Salaja i Ranka Perenića
Prvi albanski novinar koji je ubijen bio je Enver Maljoku, urednik Kosovskog informativnog centra. On je ubijen ispred svog stana u januaru 1999. godine. Do 2005. godine ubijeno je još četvoro albanskih novinara, među kojima i Džemailj Mustafa. Oni su bili bliski partiji nekadašnjeg predsednika Kosova Ibrahima Rugove, zbog čega se veruje da su ubistva politička. Ubice nikada nisu pronađene.
Društvo novinara Kosova i Metohije najavljuje inicijativu za formiranje komisije koja bi se bavila istraživanje nestanaka i ubistava novinara. Predsednik Kosova Hašim Tači smatra da bi svim ovim slučajevima trebalo da se bavi kosovsko pravosuđe, ali najavljuje podršku i osnivanju jedne takve komisije.
“Smatram da sve što vodi ka otkrivanju istine mi treba da učinimo, da se angažujemo i da se žrtvujemo zarad otkrivanja istine. Samo istina može da ublaži bol članova porodica, kao i društva u celini”, kaže Tači.
Nada za istragu ovih zločina svakako će biti i novi Specijalni sud za zločine počinjene od strane pripadnika Oslobodilačke Vojske Kosova. Prve optužnice očekuju se do sredine 2017. godine.
“Jednostavno svi prebacuju odgovornost jednih na druge. Počev od KFOR-a, UNMIK-a, EULEXA-a, pa do domaćeg pravosuđa i drugih struktura. Mislim na kosovsku policiju. Svih ovih godina oni jedni na druge prebacuju odgovornost i mi nikako da uđemo u trag da li se neko uopšte bavi tim slučajevima”, kaže Budimir Ničić, predsednik Društva novinara Kosova i Metohije.
Njegov kolega predsednik Asocijacije novinara Kosova Škeljzim Hisenaj slaže se sa ocenom da se tim slučajevima niko nije bavio.
“Znamo da je tu bila međunarodna administracija koja je imala odgovornost da istraži naročito te slučajeve počinjenih zločina. Naravno, nije se pokazala efikasnom”, rekao nam je Hisenaj.
Obojica predsednika udruženja smatraju da o ubijenim novinarima ne bi smelo da se govori ni na osnovu etničke ili političke opredeljenosti.