Negotinska biblioteka za RSE: Neće biti promocije knjige Šljivančanina

Narodna biblioteka "Dositej Novaković" u Negotinu, gradu u istočnoj Srbiji, neće ustupiti svoj javni prostor za promociju knjige osuđenog ratnog zločinca Veselina Šljivančanina, planiranu za četvrtak (9. septembar).

Prethodno je nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava, zatražila od te biblioteke da ne ustupi javni prostor za promociju knjige Šljivačanina, najavljenu za 9. septembar.

"Naš odgovor je – ne, u našem prostoru neće biti predstavljene pomenute knjige", ovim rečima je Milorad Grbović, direktor Narodne biblioteke "Dositej Novaković" u Negotinu, odgovorio na upit Radija Slobodna Evropa (RSE).

Inicijativa mladih za ljudska prava je u saopštenju 8. septembra navela i da zahteva od Evropske narodne partije (EPP) da se izjasni da li podržava to što vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) u Srbiji u svom članstvu i dalje ima osuđenog ratnog zločinca.

Kako navodi Inicijativa, u Srbiji još uvek nema zakonskih prepreka da osuđeni ratni zločinci koriste javne ustanove tako što negiraju svoje zločine kroz predstavljanje knjiga, nastupe na izborima ili televizijskim emisijama, kao i državnim svečanostima, jer je vladajuća većina 2016. godine izuzela poštovanje presuda Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ/ ICTY) i Međunarodnog suda pravde (MSK/ ICJ) iz člana 387. Krivičnog zakonika, koji, pored ostalog, sankcioniše negiranje i relativizaciju ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida.

Šljivančanin, kao i svaki drugi građanin, podseća YIHR, ima građansko pravo da promoviše svoje knjige u privatnim prostorima i o svom trošku, ali ukoliko to radi u javnoj ustanovi i sa državnom podrškom - onda je jasno da je reč o glorifikaciji osuđenog ratnog zločinca, koji je i dalje član vladajuće, Srpske napredne stranke.

Iako je promocija osuđenih ratnih zločinaca, kao i skrivanje optuženih za ratne zločine, normalizovano od strane izvršne, zakonodavne i sudske vlasti u Srbiji, ne smemo kao društvo pristati na zamenu teza u kojoj su ratni zločinci tragične ličnosti, a žrtve zločina kolateralna šteta burnih istorijskih perioda, navodi u saopštenju Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji, upozorava Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji.

Šljivančanin – iz Haga na javne tribine

Veselin Šljivančanin, koji je kao oficir nekadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA) osuđen pred Haškim tribunalom na deset godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja mučenja hrvatskih zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara 1991. godine, po povratku u Srbiju govorio je na više javnih tribina, a neke od njih organizovala je vladajuća SNS.

Vukovar: Trideset godina traganja za sinom

Kako je Radio Slobodna Evropa ranije izvestio, jedna od tribina održana je januara 2017. godine u mestu Beška, u Vojvodini. Aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava su te večeri na kratko prekinuli događaj, uz transparent sa porukom "Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama".

U incidentu je fizički napadnuto nekoliko nevladinih aktivistkinja i aktivista, a sud je oktobra 2018. osudio osam članova Inicijative mladih na novčanu kaznu od 50.000 dinara (oko 400 evra) zbog remećenja javnog reda i mira.

SNS je za prekid tribine optužio "grupu huligana" koja je "brutalno uznemirila učesnike tribune".

Šljivančanin je marta 2020. govorio i na tribini "Vukovar nije jedna priča" u Novom Sadu.

Događaju su prisustvovali malobrojni građani i pripadnici ultradesničarske stranke Srpska desnica, koju vodi Miša Vacić, nekadašnji lider desničarskog pokreta Naši 1389.

Veličanje u Hagu osuđenih ratnih zločinaca u Srbiji ne završava se Šljivančaninom.

Haški osuđenik Lazarević – počasni građanin niške opštine

Osuđenik za retne zločine Vladimir Lazarević proglašen za počasnog građanina jedne od opština u Nišu, gradu na jugu Srbije.

Njemu je pre mesec dana uručeno to najveće priznanje niške opštine Pantelej.

Proglašen je počasnim građaninom jer je "ceo život posvetio odbrani boja zastave Srbije", kako je tada za RSE izjavila predsednica te opštine Nataša Stanković.

Nekadašnji komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije Vladimir Lazarević osuđen je pred Haškim tribunalom na 14 godina zatvora zbog ratnih zločina nad albanskim civilima na Kosovu.

Pročitajte više

Most: Koliko je ratnih zločinaca našlo utočište u Srbiji? Posle priznanja Lazareviću Brisel podseća Beograd da prestane sa veličanjem zločinaca

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik podsetio je tim povodom u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) 5. Avgusta da njegov poslednji izveštaj o napretku Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, objavljen u martu, poziva na priznavanje i sprovođenje presuda za ratne zločine, te prestanak veličanja ratnih zločinaca.

Podrška Mladiću i negiranje genocida

Uoči i nakon izricanja pravosnažne presude Ratku Mladiću, bivšem generalu Vojske Republike Srpske, koji je osuđen na doživotnu robiju za genocid i ratne zločine u BiH, pojedini parlamentarci vladajuće stranke su mu pružili podršku.

Poslanik SNS-a Vladimir Đukanović je na društvenim mrežama u junu ocenio da je presuda "generalova pobeda", te da će "večno ognjište velikog generala biti u srcima njegovog naroda".

Đukanović je dve godine ranije čestitao, kako se izrazio "srpskom narodu dan oslobođenja Srebrenice".

Zvaničnici Srbije odbijaju da priznaju da su srpske snage jula 1995. godine izvršile genocid na bošnjačkim stanovništvom u enklavi Srebrenica, i tom prilikom ubile više od 8.000 mahom muškaraca i mladića.

Za vlast u Srbiji reč je o "užasnom zločinu", kako je to predsednik Aleksandar Vučić formulisao na izlaganju u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) 8. juna.

Osuđeni ratni zločinac Šešelj ostao poslanik

I predsednik desničarske Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj, uprkos tome što je osuđeni ratni zločinac, ostao je poslanik u Skupštini Srbije sve dok njegova stranka na parlamentarnim izborima 2020. godine nije uspela da pređe cenzus.

To je predstavljalo kršenje Zakona o izboru narodnih poslanika koji kaže da poslaniku prestaje mandat ukoliko je, između ostalog, osuđen na kaznu zatvora dužu od šest meseci.

• Posledice odbijanja Srbije da izruči radikale Hagu

Šešelj je u Hagu 2018. godine osuđen na deset godina za podsticanje progona, deportacije i prisilno raseljavanje, prisilno premeštanje Hrvata u vojvođanskom mestu Hrtkovci.

Nakon izricanja presude, za RSE je izjavio da je "ponosan na sve zločine" koji su mu, kako se izrazio, "pripisani", te dodao da bi ih i ponovio.

Hrtkovci posle Šešelja