Informatika ni sledeće školske godine neće biti obavezan predmet u osnovnim školama, odlučio je Nacionalni prosvetni savet Srbije.
Ministarstvo prosvete se snažno zalagalo za ideju da na početku 21. veka, kada je praktično ceo svet kompjuterizovan i digitalno umrežen, informatika bude obavezan predmet za osnovce.
Međutim, prema pisanju pojedinih domaćih medija, pobedio je takozvani konzervativni lobi koji navodno, zarad očuvanja svojih radnih mesta, sprečava čak i nesporno dobre ideje poput ove.
Nacionalni prosvetni savet je odlučio da će učenici od petog do osmog razreda i dalje u obaveznoj nastavi imati predmet Tehničko i informatika, sa dva časa nedeljno, dok će Informatika i računarstvo ostati izborni predmet sa jednim časom nedeljno.
Ministarstvo prosvete nameravalo je da od početka naredne školske godine informatika bude obavezan predmet osnovcima, ali su se protiv toga pobunila pojedina društva nastavnika.
Predsednik Društva pedagoga tehničke kulture Srbije Mitar Mitrović kaže za RSE da se oni ne protive uvođenju informatike kao obaveznog predmeta, već načinu na koji se to radi.
“Društvo pedagoga tehničke kulture Srbije nema ništa protiv informatike. Mi informatiku radimo već 20 godina u svojim programima. Informatika je u okviru tehničkog obrazovanja još od 1994. godine, tako da mi nismo imali ništa protiv, a sa promenama 2007. godine uveli smo određene informatičke standarde u tehničko obrazovanje, kao alatke koje su nama izuzetno značajne i veoma potrebne. Primera radi, uveli smo program za tehničko crtanje, prvo da bismo decu naučili tome, a s druge strane i olakšali uklapanje dece u nove trendove”, kaže Mitrović.
Digitalne učionice van funkcije
Miomirka Saičić, nastavnica Tehničko-informatičkog obrazovanja u beogradskoj Osnovnoj školi Mihailo Petrović Alas, kaže za naš program da su deca u osnovnoj školi digitalno dovoljno pismena, a da Ministarstvo treba da se posveti tehničkom opremanju škola za potrebe informatike.
“Informatike zaista ima sasvim dovoljno u Tehničko-informatičkom obrazovanju. Ono što nedostaje našim školama je tehnička oprema, pre svega računari. Maltene, u školama je prosek možda samo jedna učionica sa maksimalno osam do 10 računara u informatičkom kabinetu koji je često zauzet i stvarno ne možete fizički da postignete da maksimalno koristite taj prostor. Zbog toga mislim da bi Ministarstvo prosvete trebalo da stavi akcenat na tehničko opremanje kabineta Tehničko-informatičkog obrazovanja”, ističe naša sagovornica.
Međutim, prema Mitrovićevim navodima, i digitalne učionice koje su ranije nabavljene u velikom procentu više nisu u funkciji jer je njihovo održavanje skupo, a škole nemaju sopstvene stručnjake za tu vrstu posla.
“Nabavka takozvanih digitalinh učionica, odnosno informatičkih kabineta je bila vrlo diskutabilna, jer one pare koje su date za njih su, po mom mišljenju, a i po mišljenju mnogih kolega koji se bave ovim poslom, praktično bačene. Danas informatički kabineti, odnosno digitalne učionice, kako ih zovemo, u velikom broju ne funkcionišu”, navodi Mitrović.
Ipak, i pored tih primedbi, Ministarstvo prosvete se snažno zalagalo za ideju da na početku 21. veka, kada je praktično ceo svet kompjuterizovan i digitalno umrežen, informatika bude obavezan predmet za osnovce, ali je, prema pisanju pojedinih domaćih medija, pobedio takozvani konzervativni lobi koji navodno, zarad očuvanja svojih radnih mesta, onemogućava čak i nesporno dobre ideje poput ove.
Zbog toga je i ministar prosvete Srđan Verbić na svom tviter nalogu ocenio da je izostavljanje informatike kao obaveznog predmeta za osnovce “žalosno loša odluka”.
Ostaje, međutim, pitanje ko u Srbiji vodi prosvetnu politiku – Ministarstvo prosvete ili nastavnička udruženja, tim pre što je isto ministarstvo imalo znatno čvršći stav prema zahtevima prosvetnih radnika za povećanje plata.
U Ministarstvu prosvete ni ovoga puta nije bilo moguće dobiti odgovor na pitanje zašto je propao pokušaj da informatika postane obavezan predmet.