Rast cena voća i povrća u avgustu bio je jedan od najvećih u poslednjih desetak godina, izjavio je 22. septembra generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije (NBS) Savo Jakovljević za javni servis Radio-televizija Srbije (RTS).
Jakovljević je za RTS rekao da je da je inflacija od 4,3 odsto privremena i da se očekuje da ona do kraja sledeće godine bude na nivou na kome je bila i prethodnih osam godina.
„Izlaskom iz pandemije, proizvođači ne mogu u kratkom roku da zadovolje tražnju i taj efekat će takođe biti privremen“, rekao je Jakovljević.
Pročitajte i ovo: Stotine hiljada ljudi u Srbiji na minimalcu: I hleb kupuju na akcijamaNarodna banka Srbije (NBS) obratila se javnosti i saopštenjem, kako bi pojasnila međugodišnju inflaciju koja je u avgustu iznosila 4,3 odsto.
„Inflacija od 4,3 odsto manja je od međugodišnje inflacije u većini zemalja centralne i jugoistočne Evrope koje se nalaze u istom režimu monetarne politike“, navodi se u saopštenju NBS.
„Merena na isti način i istom metodologijom koju primenjuju sve zemlje Evrope, međugodišnja inflacija u avgustu je u Mađarskoj iznosila 4,9 odsto, u Rumuniji 5,3, dok je u Poljskoj dostigla nivo od 5,5 procenata sa tendencijom da dostigne i nivo od 6 odsto prema oceni pojedinih analitičara“, dodaje se u saopštenju.
Kako se navodi, odgovor na pitanje šta građani Srbije imaju od toga što je inflacija u zemlji niža nego u zemljama sa sličnim režimom monetarne politike je jednostavan - njihova primanja su očuvana u većoj meri.
„Zašto se poredimo sa drugim zemljama? Kao prvo da bismo ukazali da je inflacija globalni fenomen i da izlazak iz pandemije sa sobom nosi jednu dimenziju globalnih poremećaja na koje ni najrazvijenije ekonomije ne mogu da utiču“, dodaje se u saopštenju.
Kako se ističe, inflaciji od 4,3 odsto, najviše je doprineo rast cena energenata i cena neprerađene hrane.
„Cene derivata nafte su u avgustu povećane za 17,1 odsto u odnosu na avgust prethodne godine […] Pored derivata nafte, jedna četvrtina avgustovske inflacije posledica je i rasta cena neprerađene hrane i to pre svega cena povrća i cena mesa. Kada je reč o cenama mesa, međugodišnja stopa rasta cena svežeg mesa koju zvanična statistika beleži iznosi 10,1 odsto,“ dodaju u saopštenju kabineta guvenerke Narodne banke.
„Kao što smo u prethodnim saopštenjima isticali predstoji nam nekoliko meseci nešto viših stopa inflacije. Razlozi su globalnog karaktera i na njih već neko vreme ukazujemo“, zaključuju iz NBS.