Varhelji pozdravlja uvođenje viza Indiji od Srbije

Oliver Varelji (Varhely), komesar Evorpske unije (EU) za proširenje, pozdravio je odluku Srbije da uvede vize Indiji.

Kako je naznačio u svom tvitu u subotu (10. decembar), odluka na snagu stupa od 1. januara.

"Pozdravljam odluku Srbije da dodatno uskladi viznu politiku sa EU i uvede vize za državljane Inidije od 1. januara 2023.", napisao je Varhelji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije izjavio da će Srbija uskladiti viznu politiku sa Evropskom unijom.

"Više nemamo slobodan vizni režim s Tunisom, koji je trajao od 1962, ni sa Burundijem, uskoro sa još dve zemlje moraćemo da imamo drugačiji vizni režim, isti onakav kakav postoji u Evropskoj uniji", naveo je Vučić 16. novembra, kada je sa Mađarskom i Austrijom potpisao Memorandum o saradnji tri zemlje u zaštiti granica.

Pretpostavlja se da je mislio na Indiju i Kubu.

Odluka o uvođenju viza Indiji, kako je RSE proverio 10. decembra, nije objavljena na sajtu Ministarstva inostranih poslova Srbije.

Pročitajte i ovo: Zvaničnici Srbije, Mađarske i Austrije potpisali memorandum o saradnji na zaštiti granica

Ko je još pozdravio uvođenje viza?

Spremnost Srbije da uskladu viznu politiku za državljane trećih zemalja, prošle sedmice pozdravila je Ilva Johanson (Ylva Johanson).

"Srbija već ima neke promjene u viznoj politici u vezi sa Tunisom i Burundijem i najavila je da će učiniti isto za Indiju, te da će isto postupiti sa ostalim trećim zemljama", kazala je ona.

Da je uslađivanje vizne politike sa Evropskom unijom obavezno za sve države Zapadnog Balkana, nedavno je izjavio Mararitis Schinas (Skinas), potpredsednik Evorpske komisije nadležan za promociju evopskog načina života.

"Nezamislivo je i neprihvatljivo da naši partneri iz Zapadnog Balkana imaju bezvizni aranžman sa trećim zemljama, čiji građani koriste pravne praznine kako bi ušli u teritoriju EU", Skinas pre pet dana.

Pročitajte i ovo: EU zahtijeva da države Zapadnog Balkana uvedu vize za građane trećih zemalja

Zbog problema sa neregularnom migracijom kroz takozvanu "Balkansku rutu" EK je i predložila Akcioni plan saradnje sa Zapadnim Balkanom za rješavanje zajedničkih izazova.

Akcioni plan ima pet ključnih stubova: jačanje upravljanja granicama duž ruta; brže procedure za dobijanje azila i kapacitet podrške za prijem; borba protiv krijumčarenja migranata; unapređenje saradnje u readmisiji i povratku, kao i postizanje usklađenosti vizne politike.