Pojedine vladike SPC ponovo pune ovih dana novinske stupce navodima o njihovoj samovolji. Država za sada toleriše što se neki od njh ponašaju kao da su iznad vlasti. Iako se očekuje da na majskom Saboru SPC bude reči o penzionisanju pojedinih samovoljnih i kontroverznih vladika, među kojima su mileševski Filaret, vranjski Pahomije i banatski Nikanor, upitno je koliko će u Crkvi biti snage za promene i podmlađivanje što se očekivalo da će desiti izborom novog patrijarha.
Za razliku od običnih građana pojedine vladike sebi dozvoljavaju da govore da su iznad državnih sudova, može im se da ne plaćaju struju, njihovi domovi liče na palate a ponašaju se svojevoljno i unutar svojih eparhija.
Iako Filaret na grčkom znači ljubitelj vrlina o ovom vladici mileševskim piše se kao rekorderu po broju žalbi upućenih Patrijaršiji na njegovo upravljanje eparhijom.
U Priboju vernici ovih dana prikupljaju potpise kako bi, kažu, zaštitili sveštenike od progona vladike Filareta.
Jedan od vernika koji prikuplja potpise Ljubinko Gačević kaže našoj dopisnici iz Priboja Danici Gudurić da vernici žele da vladika Filaret i sveštenici nađu neko rešenje i navodi da je do sada prikupljeno oko četiri hiljade potpisa.
“Potpisivanje peticije smo organizovali radi zaštite sveštenika koji su izloženi nemilosti vladike Filareta. Vladika je, koliko sam ja upućen, već saopštio ovoj osmorici sveštenika iz Priboja koji su na tapetu da mogu da idu iz eparhije, ali njihova želja nije da idu već da ostanu”, kaže Gačević.
Na pitanje da li je tačno da sveštenici plaćaju taksu vladici od 3.000 dinara pri izlasku iz eparhije Gačević kaže da to ne zna.
Esktremne političke pozicije
Mediji navode i da je Filaret izdao naredbu da crkve i manastiri ne plaćaju struju, zbog čega je, prema tim izvorima, dug dospeo na pet miliona dinara, odnosno na oko 50.000 evra. Isti Filaret je nedavno tražio od zamenika premijera i ministra Ivice Dačić da mu pomogne da ne bude penzionisan.
Filaret je svojim ponašanjem privukao pažnju još osamdesetih godina, pre nego što je postao vladika, kada je palio badnjake u crkvi u zemunskom parku sa političkim porukama i od tada je sve aktivniji dok neočekivano nije postao vladika, kaže sociolog religije Mirko Đorđević.
Ovo nije usamljen slučaj vladike koji nastupa sa ekstremnih političkih pozicija ili čije je ponašanje svojevoljno.
Vladike se u poslednje vreme ne libe ni da se sukobljavaju sa vlastima u pojedinim gradovima, ali ni da svađaju sa političkim partijama oko njihovih stavova. To je najočiglednije bilo na pomenu žrtvama Novosadske racije kada je obezbeđenje SPC u belim mantijama sprečilo zvaničnike Novog Sada i pojedine ambasadore da uđu u prostor predviđen za zvanice a pri tome se na fotografijama vidi pripadnik crkvenog obezbeđenja koji je ispod mantije nosio maskirnu uniformu.
Bez obzira što su Ustavom definisane ingerencije crkve i države pojedine vladike te granice prelaze i mešaju se u pitanja koja nisu u njihovoj nadležnosti.
“To je kod nas sve pomešano i nestabilni su kriterijumi sekularne države. Ovde se sve svodi na personalnu ravan, i dok su gradske i crkvne vlasti u dobrim odnosima onda sve funkcioniše, a kad nije tako onda se i ovakvi događaji korisite za odmeravanje snaga i manipuliciju”, kaže Slobodan Sadžakov, poznavalac crkvenih prilika.
Očekivanja od majskog Sabora
Primer svojevoljnog ponašanja je i vladika Nikanor, koji je sa sveštenicima Banatske eparhije preprečio prolaz sudskim izvršiteljima u jednu zgradu tvrdeći da jedan sporni stan „nikada neće biti ustupljen nikome, osim crkvi“. “Slabiji je Vrhovni sud od Srpske pravoslavne crkve, a i mlađi je”, poručio je tada Nikanor.
Vladici vranjskim Pahomiju u dugom sudskom postupku izrečena je oslobađajuća presuda za optužbu da je seksualno zlostavljao četvoricu dečaka tek kada je ceo slučaj zastareo. I upravo je tom Pahomiju Eparhija mileševska, kojom rukovodi vladika Filaret dodelila orden Beli anđeo.
"Po našem Ustavu penzioniše se zbog nemoći, slabosti i krivici ili ličnoj želji. To su jedina tri razloga, kanonska i ustavna", rekao je tada patrijarh.
U Srbiji je mnogo politike u crkvi i crkve u politici. Očekivalo se da će se izborom novog patrijarha neke stvari u crkvi promeniti. Zato je s pravom upitno da li je crkva spremna da izvrši podmlađivanje episkopata, ali i zašto država toleriše određena ponašanja crkve.
Mirko Đorđević kaže da sve zavisi od rasporeda snaga:
“Postoji tzv. tvrdo krilo u episkopatu i neke vladike koje su za veća otvaranja i precizniju saradnju sa državom”, kaže Mirko Đorđević.
“Crkva ne dopušta da se bilo ko meša u njene finansijske prilike. Ona rado prima subvencije držav,e ali ne dozovljava da joj neko to kontroliše. Država nema prava da se meša u poslove crkve, ali ne bi ni crkva smela sebi da uzima za pravo da se meša u poslove države pa, ipak ovo poslednje je često prisutno i manifestuje se u tvrdom političkom stavu pojedinih vladika”, navodi Đorđević.
I pored ovakvih primera crkva je uz vojsku insitucija kojoj se najviše veruje. Možda u tome treba tražiti razlog što država izbegava da insistira na ograničavanju uloge crkve onako kako je Ustavom propisano.
Za razliku od običnih građana pojedine vladike sebi dozvoljavaju da govore da su iznad državnih sudova, može im se da ne plaćaju struju, njihovi domovi liče na palate a ponašaju se svojevoljno i unutar svojih eparhija.
Iako Filaret na grčkom znači ljubitelj vrlina o ovom vladici mileševskim piše se kao rekorderu po broju žalbi upućenih Patrijaršiji na njegovo upravljanje eparhijom.
U Priboju vernici ovih dana prikupljaju potpise kako bi, kažu, zaštitili sveštenike od progona vladike Filareta.
Jedan od vernika koji prikuplja potpise Ljubinko Gačević kaže našoj dopisnici iz Priboja Danici Gudurić da vernici žele da vladika Filaret i sveštenici nađu neko rešenje i navodi da je do sada prikupljeno oko četiri hiljade potpisa.
“Potpisivanje peticije smo organizovali radi zaštite sveštenika koji su izloženi nemilosti vladike Filareta. Vladika je, koliko sam ja upućen, već saopštio ovoj osmorici sveštenika iz Priboja koji su na tapetu da mogu da idu iz eparhije, ali njihova želja nije da idu već da ostanu”, kaže Gačević.
Na pitanje da li je tačno da sveštenici plaćaju taksu vladici od 3.000 dinara pri izlasku iz eparhije Gačević kaže da to ne zna.
Esktremne političke pozicije
Mediji navode i da je Filaret izdao naredbu da crkve i manastiri ne plaćaju struju, zbog čega je, prema tim izvorima, dug dospeo na pet miliona dinara, odnosno na oko 50.000 evra. Isti Filaret je nedavno tražio od zamenika premijera i ministra Ivice Dačić da mu pomogne da ne bude penzionisan.
Filaret je svojim ponašanjem privukao pažnju još osamdesetih godina, pre nego što je postao vladika, kada je palio badnjake u crkvi u zemunskom parku sa političkim porukama i od tada je sve aktivniji dok neočekivano nije postao vladika, kaže sociolog religije Mirko Đorđević.
Vladika mileševski Filaret
“Pored njegovog slikanja na ratištu Slavonije na bornim kolima sa mitraljezom u rukama, on je poznat i po svojim izjavama da se sprema da ide da poljubi ruku Slobodanu Miloševiću u Hagu. Politički se sam predstavio kao pristalica tvrdog krila radikala i njihove politike i takav je ostao i do danas. Drugi put je zaintrigirao javnost kada je u Mileševskoj eparhiji kanonizovao dvojicu novih svetaca za koje se utvrdilo da su bili sveštena lica koje su osudili partizani u Crnoj Gori, ali su pre toga bili poznati koljači. I danas je Filaret obema nogama u politici”, kaže Đorđević.Ovo nije usamljen slučaj vladike koji nastupa sa ekstremnih političkih pozicija ili čije je ponašanje svojevoljno.
Vladike se u poslednje vreme ne libe ni da se sukobljavaju sa vlastima u pojedinim gradovima, ali ni da svađaju sa političkim partijama oko njihovih stavova. To je najočiglednije bilo na pomenu žrtvama Novosadske racije kada je obezbeđenje SPC u belim mantijama sprečilo zvaničnike Novog Sada i pojedine ambasadore da uđu u prostor predviđen za zvanice a pri tome se na fotografijama vidi pripadnik crkvenog obezbeđenja koji je ispod mantije nosio maskirnu uniformu.
Bez obzira što su Ustavom definisane ingerencije crkve i države pojedine vladike te granice prelaze i mešaju se u pitanja koja nisu u njihovoj nadležnosti.
“To je kod nas sve pomešano i nestabilni su kriterijumi sekularne države. Ovde se sve svodi na personalnu ravan, i dok su gradske i crkvne vlasti u dobrim odnosima onda sve funkcioniše, a kad nije tako onda se i ovakvi događaji korisite za odmeravanje snaga i manipuliciju”, kaže Slobodan Sadžakov, poznavalac crkvenih prilika.
Očekivanja od majskog Sabora
Primer svojevoljnog ponašanja je i vladika Nikanor, koji je sa sveštenicima Banatske eparhije preprečio prolaz sudskim izvršiteljima u jednu zgradu tvrdeći da jedan sporni stan „nikada neće biti ustupljen nikome, osim crkvi“. “Slabiji je Vrhovni sud od Srpske pravoslavne crkve, a i mlađi je”, poručio je tada Nikanor.
Vladici vranjskim Pahomiju u dugom sudskom postupku izrečena je oslobađajuća presuda za optužbu da je seksualno zlostavljao četvoricu dečaka tek kada je ceo slučaj zastareo. I upravo je tom Pahomiju Eparhija mileševska, kojom rukovodi vladika Filaret dodelila orden Beli anđeo.
Vladika Pahomije
Očekuje se da na majskom Saboru SPC bude reči o penzionisanju pojedinih samovoljnih i kontroverznih vladika, među kojima su mileševski Filaret, vranjski Pahomije i banatski Nikanor. To će prvenstveno zavisiti od patrijarha Irineja koji je nedavno za RSE na pitanje da li su najave o penzionisanju pojedinih vladika tačne izbegao direktan odgovor."Po našem Ustavu penzioniše se zbog nemoći, slabosti i krivici ili ličnoj želji. To su jedina tri razloga, kanonska i ustavna", rekao je tada patrijarh.
U Srbiji je mnogo politike u crkvi i crkve u politici. Očekivalo se da će se izborom novog patrijarha neke stvari u crkvi promeniti. Zato je s pravom upitno da li je crkva spremna da izvrši podmlađivanje episkopata, ali i zašto država toleriše određena ponašanja crkve.
Mirko Đorđević kaže da sve zavisi od rasporeda snaga:
“Postoji tzv. tvrdo krilo u episkopatu i neke vladike koje su za veća otvaranja i precizniju saradnju sa državom”, kaže Mirko Đorđević.
“Crkva ne dopušta da se bilo ko meša u njene finansijske prilike. Ona rado prima subvencije držav,e ali ne dozovljava da joj neko to kontroliše. Država nema prava da se meša u poslove crkve, ali ne bi ni crkva smela sebi da uzima za pravo da se meša u poslove države pa, ipak ovo poslednje je često prisutno i manifestuje se u tvrdom političkom stavu pojedinih vladika”, navodi Đorđević.
I pored ovakvih primera crkva je uz vojsku insitucija kojoj se najviše veruje. Možda u tome treba tražiti razlog što država izbegava da insistira na ograničavanju uloge crkve onako kako je Ustavom propisano.