Nova Vlada – stari ekonomski problemi koji su Srbiju doveli na ivicu finansijskog kolapsa. To je najveći izazov kabineta budućeg premijera Aleksandra Vučića koji je nedavno najavio radikalni raskid sa sistemom, čiji godišnji troškovi prema njegovoj računici iznose čak 1,4 milijarde evra. Imaju li međutim buduće vlasti kapaciteta za to i kako stručnjaci vide njene planove o uštedama?.
Radikalne uštede u budžetu, oštri rezovi u javnom sektoru gde prema poslednjim podacima radi skoro 800 000 ljudi, u troškovima i broju zaposlenih čije plate poreske obveznike u Srbiji koštaju više desetina milona evra, ali i oporezivanje državnih funkcionera – neke su od najavljenih mera, koje će pod vođstvom Aleksandra Vučića nova Vlada preduzeti kako bi izvukla državu iz teške ekonomske situacije. Za detalje ćemo ipak morati da sačekamo Vučićev premijerski ekspoze, kada će javnosti obelodaniti konkretne planove.
„Uzmite samo Sartid. Bio je tamo US Steel. Ako postoji neka firma koja se razume u crnu metalurgiju i zna sve što treba znati o tom sektoru, onda je to ta firma. Koja je zaključila da je za nju dobro da napusti Smederevo. Nakon toga su se naši dosetili da potpale onu jednu visoku peć. Nisam siguran da i druga nije potpaljena, nadam se da nije. Eto još jedan prilično drastičan primer kako se mnogo toga radi zato što je politički isplativo, a daleko je od toga da bude ekonomski racionalno.“, smatra Madžar.
Reformski procesi, najavljivani za mandata prošle Vlade nisu sprovedeni – pa tako nisu usvojeni ni novi Zakon o radu, niti oni koji se tiču privatizacije i stečaja. Predlozi tih rešenja, uoči vanrednih izbora izazvali su burnu reakciju radnika i njihove proteste, zbog čega su ubrzo povučeni iz skupštinske procedure. Pompezno najavljivane reforme ostavljene su za postizborno vreme. Od toga međutim, profesor ekonomije Miodrag Zec nema velikih očekivanja. Smatra da Srbija tek sada sa velikim zakašnjenjem ulazi u proces tranzicije, kada se uočavaju mnoga otvorena pitanja:
Teg koji dodatno otežava situaciju je stanje u korporativnom sektoru u Srbiji, koje istraživač bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov poistovećuje sa bankrotstvom. Dodatno povećanje poreza i smanjenje plata odrazilo bi se pak i na smanjenje javne potrošnje – što bi u konačnom zbiru povećalo i javni dug, smatra ovaj ekonomista. Ipak, gorući problem za koji se ne nazire rešenje je to što polovinu nezaposlenih kojih ima oko 20 odsto čine mladi, upozorava Gligorov:
Nova Vlada, bi prema najavama iz Srpske napredne stranke, trebalo da bude formirana do 27. aprila, kada će njen mandatar Vučić javnosi predstaviti i njen ekononski program.
Radikalne uštede u budžetu, oštri rezovi u javnom sektoru gde prema poslednjim podacima radi skoro 800 000 ljudi, u troškovima i broju zaposlenih čije plate poreske obveznike u Srbiji koštaju više desetina milona evra, ali i oporezivanje državnih funkcionera – neke su od najavljenih mera, koje će pod vođstvom Aleksandra Vučića nova Vlada preduzeti kako bi izvukla državu iz teške ekonomske situacije. Za detalje ćemo ipak morati da sačekamo Vučićev premijerski ekspoze, kada će javnosti obelodaniti konkretne planove.
Ljubomir Madzar, profesor Ekonomskog fakulteta
Sigurno je međutim da će za postizanje bilo kakvih rezultata biti potrebno osloboditi ekonomiju upliva politike. U suprotnom, objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta Ljubomir Madžar, nastavlja se sa praksom koja nema nikakvu opravdanu računicu. Poput slučaja Železare u Smederevu, koju je posle povlačenja US Steela, država od te kompanije ne tako davno otkupila za 1 dolar, podseća Madžar.„Uzmite samo Sartid. Bio je tamo US Steel. Ako postoji neka firma koja se razume u crnu metalurgiju i zna sve što treba znati o tom sektoru, onda je to ta firma. Koja je zaključila da je za nju dobro da napusti Smederevo. Nakon toga su se naši dosetili da potpale onu jednu visoku peć. Nisam siguran da i druga nije potpaljena, nadam se da nije. Eto još jedan prilično drastičan primer kako se mnogo toga radi zato što je politički isplativo, a daleko je od toga da bude ekonomski racionalno.“, smatra Madžar.
Reformski procesi, najavljivani za mandata prošle Vlade nisu sprovedeni – pa tako nisu usvojeni ni novi Zakon o radu, niti oni koji se tiču privatizacije i stečaja. Predlozi tih rešenja, uoči vanrednih izbora izazvali su burnu reakciju radnika i njihove proteste, zbog čega su ubrzo povučeni iz skupštinske procedure. Pompezno najavljivane reforme ostavljene su za postizborno vreme. Od toga međutim, profesor ekonomije Miodrag Zec nema velikih očekivanja. Smatra da Srbija tek sada sa velikim zakašnjenjem ulazi u proces tranzicije, kada se uočavaju mnoga otvorena pitanja:
Miodrag Zec, profesor ekonomije
„Da se raspala država, da ne valja, da je skupa i nefunkcionalna. Da ne valja Zakon o radu. To su neka otvorena pitanja, međutim mi za njih nemamo nikakvih rešenja. Evo, prvo država. Nije država apstrakcija, to je izabrani socijalni model. Ovde ne postoji odgovor na pitanje da li hoćete liberalnu državu ili socijademokratsku. Sad predsednik buduće Vlade kaže, hoćemo funkcionalnu državu. To je opšta stvar. Mi programa nikakvog nemamo. Hoćete novi Zakon o radu? Anglosaksonski, američki, skandinavski, nemački, mediteranski? Liberalni kada se plaća porez, a socijalni kada se lečiš...“, pita se Miodrag Zec.Teg koji dodatno otežava situaciju je stanje u korporativnom sektoru u Srbiji, koje istraživač bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov poistovećuje sa bankrotstvom. Dodatno povećanje poreza i smanjenje plata odrazilo bi se pak i na smanjenje javne potrošnje – što bi u konačnom zbiru povećalo i javni dug, smatra ovaj ekonomista. Ipak, gorući problem za koji se ne nazire rešenje je to što polovinu nezaposlenih kojih ima oko 20 odsto čine mladi, upozorava Gligorov:
Vladimir Gligorov
„Ako imate stopu nezaposlenosti ljudi do 30 godina koja je 50 odsto, to znači da svaki drugi do 30-te godine nađe zaposlenje. To prosto nije održivo. Nema nikakvog opravdanja za postojanje takvog društva i takvog privrednog sistema. Imate 50 odsto šanse da se zaposlite dok imate 30 godina, to je prosto neshvatljivo. To se ne može rešiti tako što će se bilo šta demagoški pričati. To je nešto što je neophodno rešavati stisnutih zuba, bar 10 godina.", uveren je Gligorov.Nova Vlada, bi prema najavama iz Srpske napredne stranke, trebalo da bude formirana do 27. aprila, kada će njen mandatar Vučić javnosi predstaviti i njen ekononski program.