Direktor Instituta za politička istraživanja i razvoj KIPRED, Ilir Deda, kaže da je trenutno cilj EU kada je upitanju dijalog Beograda i Prištine da se okonča većina pitanja vezanih za sever Kosova.
Prema njegovim rečima, treba se pronaći konačno rešenje za uklanjanje srpskih struktura bezbednosti, za funkcionalizaciju kosovskog suda na severu, kao i za ovlašćenja asocijacije srpskih opština.
„Vidimo da je sada glavna tema sever Kosova ali uzimajući u obzir ono što smo videli proteklih dana u Prištini i Beogradu, ne izgleda da će se postići sporazum o tome kako bi izgledao i kako bi se reintegrisao taj deo Kosova u okviru pravnog i ustavnog sistema naše države“, kaže Deda.
On dodaje da se EU žuri da se u martu postigne sporazum o severu, ali i o energetici i telekomunikacijama, kako bi se u aprilu donela odluka za jun, a koja se tiče datuma za početak pregovora Srbije sa EU, ali i sa Kosovom kada je u pitanju Sporazum za stabilizaciju i pridruživanje.
„S obzirom da imamo jako malo vremena, svi će biti pod neverovatnim pritiskom da prihvate kakvo god rešenje, samo kako bi se reklo da je rešenje postignuto“, ocenjuje Deda.
Na Kosovu su se prošle nedelje čule sve jače poruke da se mora braniti Ustav Kosova i Ahtisarijev plan kada su u pitanju sever Kosova i ovlašćenja asocijacije srpskih opština.
Deda navodi da se Ustavom dopuštaju dva načina saradnje, preko asocijacije, koja može uključiti treninge, izgradnju kapaciteta i koordinaciju takvih poslova, i putem saradnje između opština, kojom se mogu izgraditi međusobna partnerstva, a kako bi se pružile određene usluge iz njihovih ovlašćenja. Ta dva načina se međutim ne mogu mešati.
Deda takođe navodi da Priština nije bila dovoljno jasna oko uloge asocijacije, s obzirom da se ne zna da li se radi o asocijaciji opština na severu ili na prostoru celog Kosova, ili da li će asocijacija imati status ili će biti NVO, kao što je najavio kosovski premijer.
„U tom slučaju, postavljaju se pitanja zašto Beograd i Priština moraju da vode razgovore u Briselu o nevladinoj organizaciji, zatim, zašto se traži pomoć SAD da ta NVO nema izvršna ovlašćenja, i zašto za tu NVO važi zakon o lokalnoj samoupravi, a ne zakon o NVO? Jedna NVO ne može imati svoju opštinsku skupštinu, ne može imati zvaničnike koji će se baviti infrastrukturom, bezbednošću, kulturom ili sl. Što znači, da se radi o jakim izvršnim vlastima ili izvršnoj moći koja se ne može upravljati budžetom za razvoj opština, već budžetom koji će se izdvajati od carinskih prihoda, centralnog kosovskog budžeta i od Republike Srbije. “
On dodaje da Ustavom i zakonima Kosova, asocijacija ima ovlašćenja za treninge, izgradnju kapaciteta i politika na lokalnom nivou, a sve mimo toga bi dovelo do stvaranja trećeg nivoa vlasti na Kosovu.
Deda zaključuje da je sever Kosova talac srpskih struktura i teritorijalnih pretenzija Srbije prema Kosovu, kao i njene želje za podelom Kosova.
„Bez obzira da li bi se ta podela desila odmah ili u fazama, podelu u fazama bi pomogla asocijacija opština sa izvršnim ovlašćenjima. Tako da se pritisak treba izvršiti na Beograd kako bi uklonio paralelne strukture. A ako govorimo o severu, svima treba biti jasno da na toj teritoriji od 1000 kilometra kvadratnih živi 35 hiljada stanovnika. Integracija tog dela sa tako malom populacijom ne bi trebalo da bude izazov ni za koga. Potrebna je izgradnja poverenja sa lokalnom populacijom, koja ne veruje institucijama u Prištini, a uz pomoć međunarodne zajednice, postepeno bi trebalo doći do promene realnosti na severu, i do priključenja Srba sa severa u našu državu“, zaključio je Deda.
Prema njegovim rečima, treba se pronaći konačno rešenje za uklanjanje srpskih struktura bezbednosti, za funkcionalizaciju kosovskog suda na severu, kao i za ovlašćenja asocijacije srpskih opština.
„Vidimo da je sada glavna tema sever Kosova ali uzimajući u obzir ono što smo videli proteklih dana u Prištini i Beogradu, ne izgleda da će se postići sporazum o tome kako bi izgledao i kako bi se reintegrisao taj deo Kosova u okviru pravnog i ustavnog sistema naše države“, kaže Deda.
On dodaje da se EU žuri da se u martu postigne sporazum o severu, ali i o energetici i telekomunikacijama, kako bi se u aprilu donela odluka za jun, a koja se tiče datuma za početak pregovora Srbije sa EU, ali i sa Kosovom kada je u pitanju Sporazum za stabilizaciju i pridruživanje.
„S obzirom da imamo jako malo vremena, svi će biti pod neverovatnim pritiskom da prihvate kakvo god rešenje, samo kako bi se reklo da je rešenje postignuto“, ocenjuje Deda.
Na Kosovu su se prošle nedelje čule sve jače poruke da se mora braniti Ustav Kosova i Ahtisarijev plan kada su u pitanju sever Kosova i ovlašćenja asocijacije srpskih opština.
Deda navodi da se Ustavom dopuštaju dva načina saradnje, preko asocijacije, koja može uključiti treninge, izgradnju kapaciteta i koordinaciju takvih poslova, i putem saradnje između opština, kojom se mogu izgraditi međusobna partnerstva, a kako bi se pružile određene usluge iz njihovih ovlašćenja. Ta dva načina se međutim ne mogu mešati.
Deda takođe navodi da Priština nije bila dovoljno jasna oko uloge asocijacije, s obzirom da se ne zna da li se radi o asocijaciji opština na severu ili na prostoru celog Kosova, ili da li će asocijacija imati status ili će biti NVO, kao što je najavio kosovski premijer.
„U tom slučaju, postavljaju se pitanja zašto Beograd i Priština moraju da vode razgovore u Briselu o nevladinoj organizaciji, zatim, zašto se traži pomoć SAD da ta NVO nema izvršna ovlašćenja, i zašto za tu NVO važi zakon o lokalnoj samoupravi, a ne zakon o NVO? Jedna NVO ne može imati svoju opštinsku skupštinu, ne može imati zvaničnike koji će se baviti infrastrukturom, bezbednošću, kulturom ili sl. Što znači, da se radi o jakim izvršnim vlastima ili izvršnoj moći koja se ne može upravljati budžetom za razvoj opština, već budžetom koji će se izdvajati od carinskih prihoda, centralnog kosovskog budžeta i od Republike Srbije. “
On dodaje da Ustavom i zakonima Kosova, asocijacija ima ovlašćenja za treninge, izgradnju kapaciteta i politika na lokalnom nivou, a sve mimo toga bi dovelo do stvaranja trećeg nivoa vlasti na Kosovu.
Deda zaključuje da je sever Kosova talac srpskih struktura i teritorijalnih pretenzija Srbije prema Kosovu, kao i njene želje za podelom Kosova.
„Bez obzira da li bi se ta podela desila odmah ili u fazama, podelu u fazama bi pomogla asocijacija opština sa izvršnim ovlašćenjima. Tako da se pritisak treba izvršiti na Beograd kako bi uklonio paralelne strukture. A ako govorimo o severu, svima treba biti jasno da na toj teritoriji od 1000 kilometra kvadratnih živi 35 hiljada stanovnika. Integracija tog dela sa tako malom populacijom ne bi trebalo da bude izazov ni za koga. Potrebna je izgradnja poverenja sa lokalnom populacijom, koja ne veruje institucijama u Prištini, a uz pomoć međunarodne zajednice, postepeno bi trebalo doći do promene realnosti na severu, i do priključenja Srba sa severa u našu državu“, zaključio je Deda.