"Mislim da se odugovlači sa uvođenjem sankcija Rusiji kako bi se našao pravi trenutak da se sa tom merom izađe pred javno mnenje", kaže za RSE nekadašnji ambasador Srbije u SAD Ivan Vujačić.

On ocenjuje da Srbija zbog toga već plaća određenu cenu pred međunarodnim partnerima.

"Ignorisanje odluka ne idu u prilog Srbiji jer će se suočiti potencijalno sa negativnim stavom u vezi njenog ponašanja koje nije u skladu sa spoljnom politikom EU", napominje sagovornik RSE.

Pročitajte i ovo: Zapad pojačava sankcije Rusiji, sve oči uprte u Srbiju

Vujačić, koji je i predsednik foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, smatra da bi Zapad stvorio neki mehanizam kako bi se pomoglo saniranje eventualne materijale štete ukoliko dođe do nekakvih poteza sa ruske strane koji bi se ticali cene energenata.

Srbija u potpunosti zavisi od ruskog gasa i jedina je evropska zemlja, uz Belorusiju, koja nije uvela sankcije Rusiji zbog njene invazije na susednu Ukrajinu.

Srbija je u Ujedinjenim nacijama podržala rezoluciju o osudi ruske agresije na Ukrajinu, zatim rezoluciju kojom se od Rusije zahteva momentalni prekid rata u Ukrajini i na kraju i isključivanje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava (UNHRC).
Međutim, zvaničnici u Beogradu kažu da neće podržati odluke koje se tiču uvođenja sankcija Rusiji zbog zaštite "vitalnih političkih i ekonomskih interesa".

RSE: Koliko je za SAD važno da Srbija uvede sankcije Rusiji?

Vujačić: Mislim da je za Sjedinjene Države to važno zato što su počele da igraju mnogo veću ulogu u Evropi nego što je to bilo u periodu do ukrajinskog rata. Očigledno prave jedinstven front prema Rusiji u vezi ovog konflikta i u tom kompleksu jedinstva traži se jedinstveno postavljanje u vezi nekog tipa sankcija Ruskoj federaciji. Tako da jeste to Sjedinjenim Američkim Država važno.

Pročitajte i ovo: Američki senatori pozivali predsednika Srbije da uvede sankcije Rusiji

Tačno je da mi nismo članica ni NATO-a ni Evropske unije, ali se očekuje od strane Evropljana da se prilagodimo brže, nego što se to ranije govorilo, spoljnoj politici EU. A jedan bitan element spoljne politike EU trenutno je uvođenje sankcija Rusiji. Zato je to bitno i za EU.

RSE: S obzirom da Srbija zavisi energetski od Rusije, na koju vrstu pomoći Zapada bi mogla da računa ako uvede sankcije Rusiji, a Moskva preduzme neke kontramere prema Beogradu?

Vujačić: Ne radi se samo o Srbiji, ima dosta zemalja, recimo baltičke države, druge neke zemlje na severu, Nemačka 40 posto zavisi od uvoza energenata iz Rusije. Nije Srbija jedina zemlja koja isključivo zavisi od ruskog gasa.

Tako da pretpostavljam da će se stvoriti neki mehanizam na Zapadu, a i od strane SAD, da se na neki način pomogne saniranje eventualne materijale štete ukoliko dođe do nekakvih poteza sa ruske strane koji bi se ticali cene energenata, gasa i svega toga.

Ali, kao što vidite, Evropljani i dalje uvoze gas iz Rusije i to po visokim cenama jer su zbog krize cene porasle. Tako da će dozvola uvoza ruskog gasa trajati. Ono što Evropa sad uvodi je zabrana uvoza nafte. To je malo komplikovaniji slučaj kad je u pitanju Srbija, ali kao što smo videli, EU je dozvolila preko JANAF-a (jadranskog naftovoda) da nafta stiže i u Srbiju.

Pročitajte i ovo: Srbija u pregovorima sa EU kako bi izbegla nestašicu nafte

RSE: Šta za Srbiju znači odugovlačenje da donese ovu odluku, govorilo se da se čeka da prođu izbori, ali te odluke i dalje nema?

Vujačić: Imajući u vidi kakvo je stvoreno javno mnenje, koliko je ono prorusko, imajući u vidu da se sastavlja nova vlada pod malo drugačijim okolnostima nego što je to bilo posle prošlih izbora koje je bojkotovala opozicija, mislim da se odugovlači kako bi se našao pravi trenutak da se sa tom merom izađe pred javno mnjenje bez obzira na negacije.

Znači da se izađe u javnost sa nekim tipom možda simboličkih sankcija koje bi se uvele Rusiji jer mislim da nije održivo na duži, pa ni srednji rok, da Srbija to ne učini.

RSE: Da li to odugovlačenje može da znači da Srbija plati neku cenu pred međunarodnim partnerima?

Vujačić: Srbija već plaća određenu cenu pred međunarodnim partnerima. Kad kažemo međunarodnim partnerima treba da mislimo i na druge male države kao što su baltičke, kao Poljska koja nije mala država, koje su izuzetno iziritirane stavom, na primer, Mađarske prema tim sankcijama, koja je članica EU. Ostala Evropa je isto iziritirana mađarskim odnosom prema tome.

A neke od tih zemalja, naročito baltičke države, gledaju na Srbiju kao na jedan tip ruskog satelita.

Te zemlje će uticati na otvaranje klastera (u pregovorima Srbije o pridruživanju EU), na dalji bilo kakav korak Srbije ka EU, tako da ignorisanje odluka ne idu u prilog Srbiji jer će se suočiti potencijalno sa negativnim stavom u vezi njenog ponašanja koje nije u skladu sa spoljnom politikom EU.