Vodeći političari u Srbiji, a najpre predsednik države Aleksandar Vučić, dolazak švedske kompanije IKEA-e prikazali su kao nacionalni i lični uspeh čime su priču o renomiranom proizvođaču nameštaja i kućne opreme predstavili kao događaj od nemerljive važnosti za prosperitet građana.
"Dolazak IKEA-e u Srbiju vrlo je značajan jer se radi o normalnom tržišnom procesu. Ali to ne može biti razlog da neko ko je na čelu vladajuće partije smatra da je odlučujući faktor u vezi sa svim što se dešava u ovoj zemlji. Problematično je što prvi čovek u državi tako kapitalizuje svoj uticaj. To je, na neki način, politizacija svega što se dešava u Srbiji", rekao je za Radio Slobodna Evropa sociolog Ratko Božović povodom nekoliko intervjua i autorskog teksta u kojima je predsednik Srbije govorio o otvaranju robne kuće IKEA u Bubanj Potoku, delu Beograda.
Ideje i pokušaji da IKEA dođe u Srbiju datiraju iz vremena prethodne vlasti, Demokratske stranke, ali su zbog raznoraznih prepreka tek sada realizovane.
Švedski gigant se posle više od 25 godina na velika vrata vratio u Srbiju prodajnim objektom na 34.000 kvadratnih metara u koji je investirano 70 miliona evra.
Oko 300 građana čekalo je otvaranje u 10 sati, a činilo se da je intenzivna priča vlasti o tom projektu delovala na neke kupce.
Beograđanka Ljiljana Jončić bila je jedna od prvih na blagajni.
"Kupila sam plišanog medu, samo to. Oduševljena sam IKEA-om. Za to moramo da zahvalimo gospodinu Vučiću. Da nije bilo njega ne bi imali ovu lepotu. Pa 12 godina su nam pričali oni prethodni, pa ništa ne dobismo. A evo, sada se svakog dana otvara po nešto", kaže Jončić.
Ljiljana Savić, koja živi u Švedskoj, pravo odatle došla je u beogradsku IKEA-u.
"Nadala sam se da ću videti svog predsednika, ali je izgleda otišao pre nego što smo došli. IKEA nameštaj imamo mi u inostranstvu. Imaju dobru robu, jedino je malo teže sastaviti je", navodi Savić.
Barem u ovoj anketu, očigledan je uspeh državnog vrha u nameri da dolazak IKEA-e i otvaranje njene prve robne kuće dopiše na listu svojih uspeha.
Otvaranju njene prve robne kuće u Srbiji, zajedno sa ministarima trgovine, spoljnih poslova i rukovodstvom švedske kompanije, prisustvovao je predsednik Srbije.
"Ponosan sam što smo malim delom i mi učestvovali u svemu ovom velikom. Uživao sam prolazeći kroz IKEA-ine salone. Hvalili su se cenom sladoleda od 60 dinara, ali ja sam zapazio hotdog od 50 dinara jer mi Srbi volimo da jedemo meso. Video sam dobre stvari i za decu i za odrasle", rekao je Aleksandar Vučić, nakon što je sa rukovodstvom IKEA-e zasadio belu brezu, simbol snage i prosperiteta, koja je deo tradicije u objektima te kompanije.
IKEA na neki način već dugo ima kultni status u Srbiji. U potrazi za njenim proizvodima mnogi su putovali u inostranstvo i dovijali se na razne načine ne bi li u svom domu imali neki komad skandinavskog simbola uspeha, koji nudi funkcionalne i moderno dizajnirane stvari.
Svaka ovdašnja vlast trudila se da upravo ona bude ta za čijeg mandata će doći IKEA, a to se konačno i dogodilo posle više od decenije neostvarenih najava i neuspelih pokušaja.
Tu činjenicu Vučić je lično apostorofirao u članku koji je uoči otvaranja napisao o IKEA-i.
"Zašto je važna IKEA? Zbog investicija u Srbiju i zbog novih radnih mesta, ali i zbog toga da je nema tamo gde nema želje da se razmišlja i radi na nov, drugačiji način", objasnio je šef države.
Ekonomista Milan Kovačević, koji je devedesetih bio konsultant IKEA-i kada je pokušala da dođe u Srbiju, kaže da je dobro što je ta kompanija konačno stigla, ali da je očekivao više od Vučićevih impresija.
"Na žalost, mi smo sada počeli nešto što je možda najkiselije a to je da će naši ljudi, umesto da kupuju neki domaći nameštaj, kupovati od IKEA-e. Bilo bi dobro da je Vučić dao neke ideje kako će on i država doprineti da naša industrija u većoj meri prodaje IKEA-i", rekao je Kovačević.
Niže cene
Menadžment IKEA-e naveo je da će ovdašnjim potrošačima ponuditi kompletan asortiman "demokratskog dizajna" od 9.500 artikala. Za sada su među njima, kako su zabeležili mediji, samo dva proizvoda iz srpskih fabrika – oklagija i daska za sečenje mesa.
Da li će domaći proizvođači moći više uveliko zavisi od pomoći države i smanjenja nameta, a šta će u IKEA-i moći da pazare građani Srbije zavisi od standarda. Za sada to nije mnogo, što se videlo i na otvaranju robne kuće u Bubanj Potoku gde su prvi bili radoznalci i penzioneri koji su uglavnom pazarili poneku sitnicu.
Neki su poželeli da se bar besplatno počaste brendiranim žutim IKEA kesama koje su im podeljene na ulazu. Ali su ih uglavnom do kasa donosili prazne i na kraju, po skandinavskom standardu, morali da ih vrate na izlazu.
Na pitanje Radija Slobodna Evropa da li IKEA u Srbiji može da bude malo jeftinija, Stefan Vanoverbeke, generalni direktor IKEA-e za jugoistočnu Evropu, odgovara: "Pre svega, kada ulazimo na neko tržište, pa i sada u Srbiju, najniže moguće cene su naša polazna tačka. Takođe, prilikom njihovog određivanja razmatramo šta je to posebno važno za naše mušterije iz Srbije. Kupovna moć u Srbiji raste, ali je i dalje veoma niska. Ukoliko uporedimo cene nasih prozvoda na drugim tržištima, sa ponosom mogu da kažem da su IKEA-ine cene ovde u proseku niže".
IKEA-u u Beogradu je u prva dva sata nakon svečanog otvaranja posetilo oko 4.000 ljudi, saopšteno je iz te kompanije. IKEA u Bubanj Potoku zapošljava 416 radnika, a planirano je otvaranje još dva objekta ove švedske firme u Srbiji, u Novom Beogradu i Nišu.