U Beogradu su uvereni da će nakon Surinama i Gvineje Bisao (za koju Priština još nije dobila zvaničnu potvrdu) biti još država koje će povući odluku o priznanju Kosova. Tako nešto je nagovestio šef srpske diplomatije Ivica Dačić tokom svoje posete Argentini.
Međutim, može li to lobiranje da se ispreči na putu evropskih integracija Srbije s obzirom da Brisel insistira na normalizaciji odnosa Beograda sa Prištinom?
„Ako neko misli da će nas ucenjivati članstvom u EU, što je mimo svih standarda i pravila EU, onda se grdno prevario u tome“, kaže za Radio Slobodna Evropa Milovan Drecun, šef skupštinskog Odbora za Kosovo i poslanik Srpske napredne stranke, partije predsednika države Aleksandra Vučića.
„Dakle, jasno i glasno smo rekli više puta i uvek ćemo to ponavljati, da Srbija neće da se odrekne dela svoje teritorije, odnosno ovako samoproglašene države, ali smo spremni za razgovor i dogovor sa Albancima da konačno rešimo dogovorno taj kosmetski problem. Ako neko pokušava jednostrano da nam nametne rešenja mi to nećemo da prihvatamo i borićemo se da zaštitimo svoj interes“, kaže Drecun navodeći da otud aktivnosti srpske diplomatije na smanjenju broja država koje su priznale Kosovo.
Ivica Dačić koji je pre dva dana izjavio da ga je premijer Gvineje Bisao obavestio da je ta zemlja povukla odluku o priznanju Kosova kaže da je to samo pokazatelj da su to sve šarene laže.
„I taj spisak od 114 zemalja koje su priznale Kosovo, videćete na kraju da će to spasti na ispod 100 zemalja“, poručio je šef diplomatije Ivica Dačić iz Buenos Ajresa u izjavi Tanjugu.
Ivica Dačić sa premijerom Gvineje Bisao
„Ne znam ko danas veruje Ivici Dačiću za bilo šta što kaže, ne samo o Kosovu i Metohiji nego uopšte“, najpre kaže Goran Bogdanović, bivši ministar za Kosovo u Vladi Srbije i zamenik šefa skupštinskog Odbora za Kosovo, inače poslanik opozicione Socijaldemokratske stranke na čijem je čelu nekadašnji predsednik države Boris Tadić.
On smatra da ovakav stav srpske diplomatije može da se odrazi na približavanje Srbije EU, ali i na diplomatske odnose sa nekim zemljama koje su važne za stabilnost na Zapadnom Balkanu.
„To što su dve zemlje, ako su, povukle priznanje nezavisnosti Kosova može da se kaže da je neki uspeh, ali tu imamo mač sa dve oštrice. Sa jedne strane, velike sile (SAD, EU) i danas intenzivno lobiraju da zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije to učine. A s druge strane, naravno da ta borba treba da ide u nekom pravcu ali u saradnji sa zemljama od kojih, na žalost, mi još uvek zavisimo“, smatra Bogdanović.
Aleksandar Vučić je nakon posete Briselu 15. novembra preneo javnosti da EU neće dozvoliti da Srbija postane punopravna članica Unije bez pravno obavezujućeg dokumenta na kraju procesa normalizacije odnosa sa Prištinom. Objasnio je da EU očekuje normalizaciju stanja, kako god da se to tumači.
Takođe je nedavno priznao da međunarodni predstavnici svakodnevno insistiraju da Beograd mora da poštuje integritet Kosova, na šta im on odgovora da Srbija ima Ustav kojim nije priznala nezavisnost Kosova.
Vaš browser nepodržava HTML5
Šta je to Surinam?
Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, napominje da se ulazi u novu fazu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine kada obe strane pokušavaju da zauzmu određenu vrstu pozicija pred nastavak razgovora.
Ona kaže da prištinska strana pokušava da izbegne implementaciju dogovorene Zajednice srpskih opština na isti način na koji pokušava da izbegne ratifikaciju demarkacije granice sa Crnom Gorom, a da Srbija pokušava da pokaže da se nijedno od otvorenih pitanja ne može rešiti bez aktivnog učešća Beograda.
„Beograd pokušava da zadrži određenu vrstu aduta u svojim rukama, naročito u vezi sa članstvom (Kosova) u međunarodnim organizacijama jer ukoliko neka tema bude iskliznula pre zaokruženog dogovora onda se postavlja pitanje oko čega se i na koji način pregovara“, kaže Joksimović napominjući da ključne zemlje koje su bile među prvima koje su priznale nezavisnost Kosova od takve politike neće odustati.
Broj zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova, smatra naša sagovornica, bitan je u onim organizacijama i telima gde se većinski donose odluke. Osim toga, kaže Joksimović, značajan je i u pogledu simbolike i igre živaca.
„Bitno je da su ključne zemlje EU priznale nezavisnost, da partneri, kao što je Nemačka, očekuju da se proces normalizacije odvija nesmetano, kao i sam Brisel. Bitno je i da pet zemalja EU nije priznalo nezavisnost Kosova zbog čega ne treba očekivati ni da će se u krajnjem ishodu zahtevati od Srbije da prizna nezavisnost Kosova, ali sa druge strane to Brisel ne ometa da nesmetano komunicira sa kosovskom stranom u pravcu procesa pregovora u vezi sa daljom integracijom Kosova“, smatra Joksimović.
U Srbiji je u toku unutrašnji dijalog o Kosovu, koji je inicirao predsednik države, da se, kako je Aleksandar Vučić rekao, „oslobodimo naših mitova, kao i laži da je sve na Kosovu naše, ali i laži da tamo nema ništa naše.“ Pitanje je samo koliko će se od tih mitova odmaći.