Jedan od najboljih vaterpolista svih vremena, Igor Milanović, za RSE kaže da je vaterpolo Srbije na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru ispisao blistavu istoriju, ali da je za nastavak uspeha ovog sporta najvažnije sistemsko ulaganje u klubove.
Ovaj dvostruki olimpijski šampion, strelac čuvenog gola 1986. za svetsku titulu Jugoslavije i član vaterpolo Kuće slavnih, ističe da je osvajanje zlata u Brazilu veliki trijumf.
"To je bila fantastična demonstracija kvaliteta koji je, uz želju i jedinstvo da se osvoji sve u tom sportu, dao rezultat. Pokazali su da su najjači kada je najbitnije i zaista je ova medalja velika za sve, prvo za igrače i stručni štab koji su je čekali toliko dugo, pa onda i za sve nas koji smo u vaterpolu", ocenjuje Milanović.
Zlatno odličje u Riju kruna je u nizu vaterpolo reprezentacije Srbije, jer je nakon evropske i svetske titule, osvojena i prva olimpijska od raspada Jugoslavije. Takvu sportsku dominaciju, kaže Igor Milanović koji je danas trener turskog Galatasaraja, sa aspekta struke nije teško objasniti.
"Ovakvi uspesi ne mogu se ostvariti bez izuzetne generacije vaterpolista. To su zaista fantastični igrači. Na svakoj poziciji u timu Srbija ima jednog od najboljih igrača na svetu, ili najboljeg na svetu, a sigurno da je ključ uspeha i struka", navodi naš sagovornik i dodaje:
"Selektor Dejan Savić ima dovoljno iskustva, i očigledno je uspeo da pokupi znanje od svojih prethodnika – da možda na najbolji način sagleda i evocira sve to od velikog Vlahe Orlića, Nikole Stamenića i Ratka Rudića. Siguran sam da je on sve to lepo uobličio i prilagodio 21. veku na jedan predivan način."
To je lepša strana srpskog vaterpola, ali se igrom slučaja u danima slavlja otvorila i ona dugo znana, ali u javnosti manje prisutna - da briga o vaterpolu nije ni prići njegovim uspesima, da nema sistemskog ulaganja države, da domaća liga skoro da i ne postoji, da se klubovi gase...
Najvažnije je da se reši finansiranje klubova, navodi Milanović, u sportu koji je toliko doneo Srbiji.
"To nisu cifre kojima se remeti bilo šta. Jednom klubu Prve B lige puno bi značila pomoć od samo nekoliko hiljada evra. Treba omogućiti da klubovi treniraju besplatno i da mogu da angažuju igrače, da mogu nešto da plate, da daju stipendije ili hranarine. Znači, nekakav poluprofesionalni status ali kroz sistemsko rešenje. U klubove dolaze deca da bi postali igrači koji idu u reprezentaciju. Odakle bi inače državni tim crpeo igrače", reči su Milanovića.
On konstatuje da vlasti Srbije moraju reći da je vaterpolo jedan od sportova koji predstavljaju nacionalni interes države.
"Bolju promociju od uspeha naših sportista i vaterpolista ova država nema. Ali osećam zabrinutost u vaterpolu zato što i sam poznajem igrače koji bi trebalo da naslede ovu zlatnu generaciju, a toliko malo je potrebno da bi se rešilo pitanje klupskog vaterpola", ocenjuje on.
Iako država poslednjih godina više daje na sport, uglavnom kroz nacionalne nagrade i penzije, upravo vaterpolo klubovi ostali su na margini jer, kako to često biva, najbolji rade, ćute i trpe.
Igor Milanović, legenda trofejnog beogradskog Partizana, kao trener je sa tim klubom 2011. u Rimu protiv bogatog i moćnog Pro Reka posle 35 godina ponovo postao šampion Evrope, a da igrači pre toga šest meseci nisu primili platu.
Recept za stabilnu vaterpolo scenu, podseća Milanović, postoji i u najbližem komšiluku.
"Mađarska je odredila pet sportova koje će maksimalno da stimuliše. Među njima je i vaterpolo. Zato što u tim sportovima najčešće osvajaju medalje, pa se tako i država najbolje promoviše. Onda je i za nas vrlo jednostavno. Vaterpolo u Srbiji treba proglasiti sportom od nacionalnog interesa i dati klubovima da podele nekih, ne znam, milion evra. Kada bi se to razdelilo na dvadesetak klubova, sve bi zaživelo. Država i sponzori bi mogli to da obezbede kroz jasan finansijski sistem, i to je to", tvrdi Igor Milanović.
Činjenica je i da su među četiri najbolje u vrhu vaterpola na Olimpijskim igrama u Riju bile tri države proistekle iz SFRJ – Srbija, Hrvatska i Crna Gora. Jaka struka jugoslovenske škole vaterpola, talenat i velika posvećenost, zaključuje Igor Milanović, esencija su vaterpolo vladavine zemalja sa Balkana.
"Sa druge strane, ne može to dugo da traje ukoliko se na ovim prostorima nešto ne preduzme, zato što klupski sport grca. Sa malo sredstava mogu da se naprave i dobri klubovi, i dobra liga, i neko takmičenje iz kog kontinuirano mogu da nastaju i vrhunski igrači", kaže sagovornik RSE.