Novi detalji u istrazi terorističkog napada koji je 13. novembra šokirao svet.
Nakon što je objavljen identitet Omara Ismaila Mostefaija, osumnjičenog da je učestvovao u napadu, francuska policija saopštila je u nedelju uveče da je identifikovala tela još dvojice napadača samoubica koji su izveli napade u Parizu u petak. Francuski zvaničnici tvrde da tragaju za osumnjičenim koji je moguće uspeo da pobegne nakon terorističkog napada u Parizu. Broj poginulih u terorističkim napadima u Parizu porastao je na 132, pošto je u nedelju još troje povređenih preminulo u bolnicama.
Tužilac je naveo da je reč o dvojici muškaraca starih 20 i 31 godinu koji su izveli napade kod stadiona i u baru u 11. arondismanu, prenosi Rojters. Oni su formalno identifikovani na osnovu otisaka prstiju, naveo je tužilac u saopštenju.
Policija je prethodno objavila fotografiju 26-godišnjeg Abdeslama Salaha, za koga se sumnja da je uspeo da pobegne nakon terorističkog napada.
Mogućnost da je neki od učesnika napada preživeo pojačava i auto koji je policija pronašla u nedelju, a u kojem je bilo nekoliko pušaka marke “kalašnjikov”. Nešto ranije, identifikovan je jedan od napadača koji je u petak uveče izveo teroristički napad u Parizu, prilikom kojeg su poginule 132 osobe.
Sedam napadača – dvojica sa prebivalištem u Belgiji – poginula su tokom napada u petak. Francuski ministar unutrašnjih poslova kaže da je istraga pokazala “da je napadače u inostranstvu pripremala grupa stacionirana u Belgiji”. On je dodao da je grupa “imala pomagače u Francuskoj”.
U predgradju Pariza Montrej u nedelju je pronađen automobil "seat" koji je korišćen za napade na dva restorana u Parizu u petak uveče, sopštila je u nedelju francuska policija. U napuštenom automobilu pronađeno je nekoliko pušaka marke “kalašnjikov”. Veruje se da su ih koristili neki od napadača, kažu izvori iz francuskog pravosuđa, a prenosi BBC. Crni “seat” pronađen je u nedelju u istočnom pariskom predgrađu Montrej, što sugeriše da su neki od napadača uspeli da pobegnu.
Istražni organi tvrde da je sedam napadača – naoružanih kalašnjikovima i opasanih eksplozivom – bilo organizovano u tri tima.
“U ovom trenutku možemo reći da su verovatno postojala tri koordinirana tima terorista koji stoje iza ovog varvarskog čina. Moramo da otkrijemo odakle su došli i kako su se finansirali”, rekao je medijima glavni tužilac Fransoa Molen.
Prvo ime koje se pojavilo u medijima u vezi sa razornim terorističkim napadom u Parizu bio je Omar Ismail Mostefai, 29-godišnjak koji ima kriminalni dosije i poznat je kao pristalica radikalnog islama, prenosi BBC.
Istražitelji su identifikovali Mostefaija na osnovu prsta koji su pronašli u koncernoj dvorani Bataklan, gde su se u petak uveče raznela tri napadača opasana eksplozivom, javlja AFP.
MUP: Osumnjičeni za napad registrovan u Preševu
MUP: Osumnjičeni za napad registrovan u Preševu
Jedan od osumnjičenih terorista, A.A, za koje se interesuju francuske bezbednosne službe, registrovan je na graničnom prelazu Preševo 7. oktobra ove godine gde je formalno zatražio azil, rečeno je u nedelju Tanjugu u MUP-u.
Proverama je utvrđeno da se njegovi podaci poklapaju sa podacima osobe koja je 3. oktobra identifikovana u Grčkoj.
Za tim licem nije bila raspisana Interpolova poternica.
U terorističkom napadu za koji su odgovornost preuzeli militanti “Islamske države” na udaru su bili koncertna dvorana, veliki fudbalski stadion, te restorani i noćni barovi u francuskoj prestonici.
U Francuskoj je proglašena trodnevna žalost, nakon terorističkih napada koji su 13. novembra iz temelja prodrmali Pariz, ali i čitav svet.
Premijer Francuske Manuel Vals istakao je da će njegova zemlja nastaviti sa vazdušnim napadima protiv IS u Siriji, ocenivši da je ova grupa dobro organizovani neprijatelj.
Sitni kriminalac
Policija nastoji da otkrije da li je Mostefai 2014. putovao u Siriju, rekli su AFP-u izvori iz krugova pravosuđa. Njegov otac i brat privedeni su u subotu uveče u policiju, tokom policijske operacije na istoku Francuske.
“To je suludo. Bio sam u Parizu prošle noći i sam. Video sam kakav je haos bio”, rekao je Mostefaijev stariji brat Frans presu, pre nego što je odveden u pritvor.
Mostefai je rođen 1985. u siromašnom pariskom predgrađu Kurkuron. Redovno je išao u džamiju u blizini grada Šartr, piše AFP. Poznat je francuskoj policiji kao sitni kriminalac, ali nikada nije bio u zatvoru. Prema navodima službi bezbednosti, okrenuo se radikalnom islamu 2010, ali nikada nije bio pod antiterorističkom istragom.
Mostefaijev brat kazao je da nije bio u kontaktu sa njima nekoliko godina zbog porodičnih razmirica, ali ga je, kako kaže, iznenadilo kada je čuo da se njegov brat okrenuo radikalizmu.
Sirijski pasoš koji je pronađen u blizini beživotnog tela jednog od napadača kod stadiona, korišćen je za put od grčkih ostrva prošlog meseca, rekli su zvaničnici Grčke.
Francuski predsednik Fransoa Oland proglasio je vanredno stanje nakon najtežih napada u Francuskoj od okončanja Drugog svetskog rata. Ovo je takođe najsmrtonosniji teroristički akt u Evropi od napada u Madridu 2004.
“Islamska država” je u subotu saopštila da je “osam braće opasanih eksplozivom i sa puškama u rukama” izvelo napade na “pažljivo izabrane” mete, te da je to odgovor na učešće Francuske u vazdušne napade na militante IS u Siriji i Iraku.
Pre toga je francuski predsednik Oland izjavio da je njegova zemlja “napadnuta na kukavički sraman i nasilan način”.
“Zbog toga će Francuska biti nemilosrdna u odgovoru prema IS militantima”, rekao je Oland. On se zakleo da će “upotrebiti sva sredstva u okvirima zakona… na svakom borbenom polju ovde i u inostranstvu, zajedno sa našim saveznicima”.
U međuvremenu, na društvenim mrežama pojavio se snimak početka napada u koncertnoj dvorani Bataklan. Snimak je objavio čovek koji je prisustvovao koncertu američkog benda, na snimku se vidi nastup benda koji naprasno prekida paljba.
Napad u dvorani Bataklan
Područje oko Ajfelovog tornja evakuisano je u subotu uveče zbog, kako su kasnije saopštili francuski zvaničnici, lažne uzbune kod hotela Pulman u blizini ove turističke atrakcije, koja je, podsećamo, nakon terorističkih napada, zatvorena za posetioce. Evakuacija i u Moskvi. Oko 1.000 ljudi izvedeno je iz hotela "Kosmos", posle lažne dojave da je u njemu postavljena bomba. Na Tajms skveru u Njujorku, francuskim konzulatima i sportskim stadionima povećana je bezbednost, a američke vlasti navele da su pojačane i policijske patrole iz predostrožnosti.
U Briselu će u petak, 20. novembra, biti održan vanredni sastanak ministara unutrašnjih poslova i pravde zemalja članica EU , saopšteno je u nedelju iz Luksemburga koji trenutno predsedava EU.
"Posle tragičnih dogadjaja u Parizu, savet Pravda i unutrašnja pitanja posvećen je tome da Evropa odgovori i osigura primenu mera o kojima će prethodno biti odlučeno", naveo je u saopštenju luksemburški ministar unutrašnje bezbedosti Etjen Šnejder.
On je dodao da je Evropa sada ujedinjena u podršci Francuskoj.
Povređeno četvoro državljana Srbije
Državljanka Srbije pronađena i teško povređena
Ljiljana Pavlović (40), supruga Aca Pavlovića, za kojom se tragalo, takođe je povređena u napadu kod stadiona u Parizu, čime se broj povređenih državljana Srbije porastao na pet. Oba pacijenta su hospitalizovana i u teškom su stanju, javlja RTS.
Dopisniku RTS-a je u porodici Pavlović rečeno da im je javljeno da je Ljiljana pronađena u bolnici Sen Petrijen u Parizu i da je u teškom stanju.
Aca Pavlović koji je, kako prenose mediji, rođen u Parizu, sa suprugom Ljiljanom prodavao je navijačke rekvizite u okolini stadiona. Kako je u subotu saopšteno iz Ambasade Srbije u Parizu, četvoro srpskih državljana povređeno je u napadima, a ambasador Rajko Ristić u nedelju kaže da strahuje da bi taj broj mogao da poraste.
Informacije o još tri državljanina Srbije povređenih u terorističkom napadu se proveravaju.
Inače, sve više evropskih zemalja pojačava mere bezbednosti i na granicama i u gradovima. Srbija je bezbednosno stabilna, ali će država podići nivo obaveštajne i bezbednosne gotovosti svih službi bezbednosti, izjavio je ministar policije Nebojša Stefanović nakon sednice Biroa za Koordinaciju službi bezbednosti u subotu.
Dodao je da nema potrebe da se menja politika prema izbeglicama i da Vlada "neće dozvoliti nikakvu antimuslimansku kampanju".
Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker izjavio je u nedelju da nema potrebe za preispitivanje politike Evropske unije prema izbeglicama nakon terorističkih napada u Parizu, u kojima je poginulo 129 ljudi, a za koje je odgovornost preuzela Islamska država.
"Oni koji su organizovali, koji su počinili napade, isti su ljudi od kojih izbeglice beže, a ne suprotno. Tako da nema potrebe za sveobuhvatno preispitivanje evropske politike prema izbeglicama", rekao je Junker pred samit vodećih svetskih ekonomija (G20) u Antaliji, u Turskoj, preneo je AFP.
Visoki zvaničnici Poljske i Slovačke kritikovali su plan EU za preraspodelu izbeglica nakon terorističkih napada u Francuskoj, ističući da nasilje samo pojačava bojazni Evropljana kada je reč o prijemu muslimanskih izbeglica.
"Ne treba da mešamo različite kategorije ljudi koji dolaze u Evropu. Onaj ko je odgovoran za napade u Parizu... on je kriminalac, a ne izbeglica i ne tražilac azila", kazao je Junker na konferenciji za novinare na marginama samita G20 u turskom letovalištu Belek.
Lažna uzbuna i panika na pariskom trgu
Lažna uzbuna i panika na pariskom trgu
Među nekoliko stotina ljudi, koji su se u nedelju uveče okupili na Trgu Republika u centru Pariza da bi odali poštu žrtavama napada, nastala je panika kada se nekom učinilo da je čuo pucnje.
Okupljeni su počeli da beže i trg je veoma brzo ostao pust. Pozivajući se na francusku policiju, panika je nastala pošto su se najverovatnije čule petarde.
Reporter N1 u Parizu javlja da je zavladala panika pošto je jedan muškarac iz kola u pokretu povikao "Alahu Akbar".
Junkeru je ubrzo odgovorio češki premijer Bohuslav Sobotka koji je u nedelju izjavio da je razočaran rečima šefa Evropske komisije.
"Kada smo uvodili šengen, bilo je kritika da ugrožavamo vlastitu bezbednost. Rekli smo tada štitićemo je na spoljašnjim granicama, a vidite sada kako ta zaštita izgleda. Ako ne obnovimo bezbednost na spoljašnjim šengenskim granicama, države članice će to morati da rešavaju same", izjavio je Sobotka češkom javnom TV servisu ČT1.
Češki premijer optužio je Evropsku uniju da u izbegličkoj krizi nije vodila dovoljno računa o bezbednosti samih Evropljana.
"Mi smo od početka naglašavali aspekt bezbednosti i kritikovali su nas, ali mi smo bili u pravu. Moramo da uklopimo i pomoć ljudima u nevolji koji beže od rata i našu bezbednost", rekao je Sobotka.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun upozorio je u nedelju međunarodnu zajednicu da bi njen odgovor na smrtonosne napade u Parizu trebalo da bude snažan, ali da mora da ostane u okviru vladavine prava.
"U ovom trenutku, kada su povećane tenzije, protivim se akcijama koje bi samo produžile ciklus mržnje i nasilja", izjavio je generalni sekretar UN na konferenciji za novinare u Antaliji, gde se održava samit G20.
Lideri svih država članica EU poručili su da su ujedinjeni u borbi protiv terorizma i najavili da će u ponedeljak širom Unije biti održan minit ćutanja u pomen žrtvama. 13. novembar od sada u zemljama EU biti obeležavan kao dan žalosti. U celom svetu održani su skupovi podrške žrtvama, a neke od najznačajnijih građevina u subotu uveče su osvetljene bojama francuske zastave.
Građani i u nedelju dolaze do Ambasade Francuske u Beogradu, gde pale sveće i ostavljaju cveće ispred ulaza, odajući poštu žrtvama napada u Parizu. Ispred Francuske ambasade otvorena je i Knjiga žalosti, u koju građani mogu da se upišu.
U nju se u nedelju upisao i predsednik Srbije Tomislav Nikolić koji je poručio da napadi u toj zemlji nisu samo francuska, već i svetska tragedija.
"Francuski narod nije usamljen u svom bolu za nevinim životima. Srpski narod i svi građani Srbije oplakuju nevino stradale, neka im je laka zemlja. Uvek možete da računate na svaku vrstu naše pomoći kako bi ovo zlo nestalo", napisao je Nikolić.
Građani Beograda odaju poštu žrtvama terorističkog napada
Na međunarodnom sastanku u Beču, koji je protekao u senci terorističkih napada u Parizu, postignut je dogovor da se do januara naredne godine pokrenu pregovori između sirijske vlade i opozicije, a da se u roku od 18 meseci formira tranziciona vlada.
"Prošli smo kroz nekoliko takozvanih pregovora koji nisu bili pregovori, jer Asad nije imao nameru da pregovara u tom trenutku. Sada nam je preko partnera rečeno da je spreman da bude ozbiljan, da pošalje delegaciju i da se obaveže u istinskim pregovorima u okviru Ženevske tranzicije", rekao je američki državni sekretar Džon Keri.
Šef diplomatije Rusije Sergej Lavrov rekao je da postoji rastući konsenzus između svetskih sila o zajedničkoj borbi protiv Islamske države.