Kazna od 27 godina nekadašnjem načelniku Resora javne bezbednosti MUP Srbije i pomoćniku ministra unutrašnjih poslova Vlastimiru Đorđeviću je najviša kazna koju je Haški tribunal izrekao nekom državnom, vojnom ili policijskom zvaničniku iz Srbije za zločine na nad kosovskim Albancima 1999.
Šezdeset dvogodišnji penzionisani general proglašen je krivim za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon Albanaca sa Kosova u prvih šest meseci 1999.
Presudom je utvrđeno da je general Vlastimir Đorđević odgovoran za proterivanje stotina hiljada kosovskih Albanaca, kao i za ubistvo i premeštanje tela najmanje 724 albanskih civila u masovne grobnice u Batajnici, Petrovom Selu kod Kladova i kod jezera Perućac u okolini Bajine Bašte.
Prikrivanje leševa kao dokaza zločina naredio je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, presudio je Tribunal, čijim sudskim većem je predsedavao sudija Kevin Parker.
“Godine 2001. ekshumirani su ostaci 744 lica iz centra SAJ u Batajnici, 61 iz Petrovog sela i 84 iz jezera Perućac. Reč je o ostacima kosovskih Albanaca ubijenih na Kosovu 1999. Optuženi je odigrao vodeću ulogu u nastojanjima MUP-a da se prikriju ova ubistva”, naveo je sudija Parker u obrazloženju presude.
Iako su nakon pada režima Slobodana Miloševića otkrivene masovne grobnice u Srbiji i ekshumirana tela kosovskih Albanaca, a prvi očevici se usudili da posvedoče, danas deset godina kasnije na pitanje ko je Vlastimir Đorđević i za koja je dela optužen, Radovan Borović dobio je prilično porazne odgovore u Beogradu.
U noći između 20. i 21. marta 1999. tri dana pred početak NATO bombardovanja, jedna hladnjača potopljena je u Dunav oko 18 kilometara uzvodno od Tekije. Dve nedelje kasnije hladnjača izranja i policija utvrđuje da je puna leševa.
Tadašnji načelnik resora javne bezbednosti MUP Srbije Vlastimir Đorđević naređuje: “obezbedite lice mesta, zatvorite sve informacije za javnost i izvadite hladnjaču”. Slučaj je proglašen za državnu tajnu.
Živadin Đorđević, profesionalni ronilac koga je policija iz Kladova angažovala u aprilu 1999. za vađenje hladnjače kod Tekije je svojevremno za RSE ispričao da je otkrio mercedes hladnjaču na dubini od 8 do 10 metara.
“Vrata su bila zaključana sa tri katanca i lancem, mi smo to presekli i kada su se vrata otvorila ukazao se jeziv prizor. To su bili leševi. Nakon toga su došli neki ljudi, verovatno iz Državne bezbednosti i rekli da nema nikave priče o tome, da su to Kurdi koji su probali da pređu u Rumuniju, da je reč o švercerskim kanalima, i da su se podavili”, ispričao nam je ronilac Đorđević.
General Đorđević je, po presudi, imao efikasnu kontrolu nad policijskim snagama na Kosovu i znao je za njihova zlodela, kao i da su mnogi pripadnici paravojnih snaga služili u jedinicma policije.
“Optuženi je lično i direktno učestvovao u angažovanju jedne takve jedinice Škorpiona u rezervne snage MUP-a 1999. Ova jedinica je direktno učestovala u otvaranju vatre na 19 žena i dece kosovskih Albanaca u jednom gradu od kojih je njih 14 ubijeno. Jedinica je povučena sa Kosova ali nije usledila nikakva efikasna istraga. Optuženi je znao da nije bilo istrage ali je bez obzira na to dozvolio ponovni razmeštaj pripadnika iste te jedinice na Kosovu”, naveo je sudija.
Zato novinar i publicista Fahri Musliju kaže za RSE da je Đorđević, uz policijskog generala Sretena Lukića, najodgovorniji za zločine za Kosovu.
“Počevši od organizacije zločina, ubistava, silovanja, egzekucija. Oni su vodili te elitne jedinice srpske policije koji su na Kosovu vršili teror nad albanskim civilima pre svega, mada je izgovor bio da oni jure pripadnike OVK. Vlastimir Đorđevć je bio inicijator i kreator tzv. asanacije terena, znači čišćenja terena od leševa i zbog toga su oni izmislili tzv. prebacivanje leševa Albanaca sa Kosova po tim masovnim grobnicama u Srbiji. Po nekim procenama u Srbiji i pored toga što je otkriveno dosta tih grobnica i dan danas se nalaze neke grobnice”, kaže Musliu i podseća da je Đorđević poznat i po tome što je naredio da se iz zatvora u Prokuplju izvuku braća Bitići, američki držvljani albanskog porekla koji su potom ubijeni.
U Srbiji je odmah nakon otkrivanja masovne grobnice u Batajnici i ekshumcije leševa ta priča zatvorena. Sonja Biserko, predsednica Helsinsškog odbora za ljudska prava prisećajući se tog vremena kaže da je otkrivanje grobnica nažalost bilo samo u funkciji hapšenje Miloševića.
“Sva ta tela su ekshumirana i poslata natrag na Kosovo ali skoro da je izostala medijska priča o kontekstu u kome se to dešavalo. Apsolutno je čitav kosovski problem stavljen pod tepih tako što se nastavila propaganda protiv Kosova. U međuvremenu je izašao na videlo i izveštaj Dika Martija i stiče se utisak da je taj izveštaj pokrio sva zlodela koja su činjena s druge strane”, objašnjava Biserko.
Suđenje Vlastimiru Đorđević je trajalo godinu i po dana. On se izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.
Po istoj optužnici, sud u Hagu je u februaru prošle godine na 22 godine zatvora nepravosnažno osudio bivšeg potpredsednika Vlade SRJ Nikolu Šainovića, generala Vojske Jugoslavije Nebojšu Pavkovića i policijskog generala Sretena Lukića dok je Milan Milutinović, koji je 1999. bio predsednik Srbije, pravosnažno oslobodjen.
Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić i načelnik štaba korpusa VJ u Prištini Vladimir Lazarević na po 15 godina.
Šezdeset dvogodišnji penzionisani general proglašen je krivim za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon Albanaca sa Kosova u prvih šest meseci 1999.
Presudom je utvrđeno da je general Vlastimir Đorđević odgovoran za proterivanje stotina hiljada kosovskih Albanaca, kao i za ubistvo i premeštanje tela najmanje 724 albanskih civila u masovne grobnice u Batajnici, Petrovom Selu kod Kladova i kod jezera Perućac u okolini Bajine Bašte.
Prikrivanje leševa kao dokaza zločina naredio je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, presudio je Tribunal, čijim sudskim većem je predsedavao sudija Kevin Parker.
“Godine 2001. ekshumirani su ostaci 744 lica iz centra SAJ u Batajnici, 61 iz Petrovog sela i 84 iz jezera Perućac. Reč je o ostacima kosovskih Albanaca ubijenih na Kosovu 1999. Optuženi je odigrao vodeću ulogu u nastojanjima MUP-a da se prikriju ova ubistva”, naveo je sudija Parker u obrazloženju presude.
Iako su nakon pada režima Slobodana Miloševića otkrivene masovne grobnice u Srbiji i ekshumirana tela kosovskih Albanaca, a prvi očevici se usudili da posvedoče, danas deset godina kasnije na pitanje ko je Vlastimir Đorđević i za koja je dela optužen, Radovan Borović dobio je prilično porazne odgovore u Beogradu.
U noći između 20. i 21. marta 1999. tri dana pred početak NATO bombardovanja, jedna hladnjača potopljena je u Dunav oko 18 kilometara uzvodno od Tekije. Dve nedelje kasnije hladnjača izranja i policija utvrđuje da je puna leševa.
Tadašnji načelnik resora javne bezbednosti MUP Srbije Vlastimir Đorđević naređuje: “obezbedite lice mesta, zatvorite sve informacije za javnost i izvadite hladnjaču”. Slučaj je proglašen za državnu tajnu.
Živadin Đorđević, profesionalni ronilac koga je policija iz Kladova angažovala u aprilu 1999. za vađenje hladnjače kod Tekije je svojevremno za RSE ispričao da je otkrio mercedes hladnjaču na dubini od 8 do 10 metara.
“Vrata su bila zaključana sa tri katanca i lancem, mi smo to presekli i kada su se vrata otvorila ukazao se jeziv prizor. To su bili leševi. Nakon toga su došli neki ljudi, verovatno iz Državne bezbednosti i rekli da nema nikave priče o tome, da su to Kurdi koji su probali da pređu u Rumuniju, da je reč o švercerskim kanalima, i da su se podavili”, ispričao nam je ronilac Đorđević.
General Đorđević je, po presudi, imao efikasnu kontrolu nad policijskim snagama na Kosovu i znao je za njihova zlodela, kao i da su mnogi pripadnici paravojnih snaga služili u jedinicma policije.
“Optuženi je lično i direktno učestvovao u angažovanju jedne takve jedinice Škorpiona u rezervne snage MUP-a 1999. Ova jedinica je direktno učestovala u otvaranju vatre na 19 žena i dece kosovskih Albanaca u jednom gradu od kojih je njih 14 ubijeno. Jedinica je povučena sa Kosova ali nije usledila nikakva efikasna istraga. Optuženi je znao da nije bilo istrage ali je bez obzira na to dozvolio ponovni razmeštaj pripadnika iste te jedinice na Kosovu”, naveo je sudija.
Zato novinar i publicista Fahri Musliju kaže za RSE da je Đorđević, uz policijskog generala Sretena Lukića, najodgovorniji za zločine za Kosovu.
“Počevši od organizacije zločina, ubistava, silovanja, egzekucija. Oni su vodili te elitne jedinice srpske policije koji su na Kosovu vršili teror nad albanskim civilima pre svega, mada je izgovor bio da o
"Po nekim procenama u Srbiji i pored toga što je otkriveno dosta tih grobnica i dan danas se nalaze neke grobnice”, kaže Fahri Musliu.
U Srbiji je odmah nakon otkrivanja masovne grobnice u Batajnici i ekshumcije leševa ta priča zatvorena. Sonja Biserko, predsednica Helsinsškog odbora za ljudska prava prisećajući se tog vremena kaže da je otkrivanje grobnica nažalost bilo samo u funkciji hapšenje Miloševića.
“Sva ta tela su ekshumirana i poslata natrag na Kosovo ali skoro da je izostala medijska priča o kontekstu u kome se to dešavalo. Apsolutno je čitav kosovski problem stavljen pod tepih tako što se nastavila propaganda protiv Kosova. U međuvremenu je izašao na videlo i izveštaj Dika Martija i stiče se utisak da je taj izveštaj pokrio sva zlodela koja su činjena s druge strane”, objašnjava Biserko.
Suđenje Vlastimiru Đorđević je trajalo godinu i po dana. On se izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.
Po istoj optužnici, sud u Hagu je u februaru prošle godine na 22 godine zatvora nepravosnažno osudio bivšeg potpredsednika Vlade SRJ Nikolu Šainovića, generala Vojske Jugoslavije Nebojšu Pavkovića i policijskog generala Sretena Lukića dok je Milan Milutinović, koji je 1999. bio predsednik Srbije, pravosnažno oslobodjen.
Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić i načelnik štaba korpusa VJ u Prištini Vladimir Lazarević na po 15 godina.