Po prvi put od kada su ušli u pregovore sa Prištinom, srpska vlast našla se na udaru žestokih kritika ne samo iz redova opozicije, nego i poslanika dominantne Demokratske stranke Borisa Tadića.
Reč je uglavnom o poslanicima koji dolaze sa Kosova i koji nisu poverovali šefu pregovaračkog tima Borislavu Stefanoviću koji tvrdi da postignutim dogovorom nisu ugroženi Ustav ni zakoni Srbije.
Takvu ocenu izneo je na skupštinskom Odboru za Kosovo i Metohiju koji je posle više neuspelih pokušaja održan, i to u prisustvu četiri predsednika opština sa severa Kosova. Za to sada i nije bilo preteranog razloga, jer kako su ponavljali članovi Odbora, posao je obavljen, a proces formiranja nezavisnog Kosova je po njima potpomogunut iz Beograda.
Stefanović je naglasio da su postignutim dogovorom izbegnuta najteža rešenja upravo za kosovske Srbe:
“Ne želeći da sačekamo da se takozvani ministar unutrašnjih poslova Kosova Bajram Redžepi i dalje bavi kaubojskom politikom i da otima ljudima tablice i da ih primoravaju da koriste simbole takozvanog nezavisnog Kosova, mi smo napravili rešenje koje je bilo najbolje moguće u tom trenutku.”
“Bavimo se rešavanjem državnih problema a ne filozofiranjem o tome šta bi mogli da uradimo da su druge okolnosti. Mi probleme rešavamo i nastavićemo da ih rešavamo bez obzira na probleme koji ponovo izniču iz onih koje smo rešili do sad.”
Šeg pregovaračkog tima Srbije je dodao da zbog visokih cena osiguranja za vozila koja prelaze Srbija na Kosovo i obratno, Beograd duguje izvinjenje građanima Kosova.
No, poslanik upravo njegove partije i toga Kosova Dragiša Đoković praktično je njega i vlast optužio za manipulaciju te prikrivanje realnog stanja:
“Jako pametno i jako fino spinovali smo priču o graničnim osiguranjima ili kako se već zovu. Tako smo nametnuli narodu muku, nevolju i nesreću. Pa se sada uglavnom svi površno bave temom ukidanja plaćanja, a niko ili malo nas se bavi time što je utvrđena državnost lažne države Kosovo.
Jednostavno imamo sve više Kosova, a sve manje Srbije. Ovo vam priča čovek koji je u sve ovo ušao samo sa jednim ciljem, da živi u svojoj zemlji, na svojoj zemlji”, rekao je Đoković.
Slabo je odjeknuo i Stefanovićev predlog poslanicima da zamisle sebe u ulozi srpskih pregovarača:
“Uvek se zamislite, ako vam nekim čudom građani za to daju priliku ko će vama i šta će vama onda da kaže. Jer svaki štap ima dva kraja...”
Na trenutak su ga prekinuli Šešeljevi radikali uz povike da “prestane da drži političke govore.”
Poslanik te partije Nemanja Šarović je optužio Stefanovića da praktično: “dajete nekakve naznake da će se Srbija u narednom periodu odreći institucija koje čelnici Evropske unije nazivaju paralelnim”.
Paradoksi kosovske politike
Pristanak Beograda na likvidaciju paralelizma vlasti na severu Kosova bilo bi kulminacija politike koja se može označiti i manipulativnom u odnosu na građane problematične zone. Iste one koji su umirivani višegodišnim specijalnim nadohnadama uplaćivanim iz Beograda i podgrevanim uverenjem da od integracije u Kosovo neće biti ništa, ili u najmanju ruku zbunjivanim nedoslednom politikom u odnosu na otpor barikadama.
O paradoksima kosovske politike, to jest samo o onima koji su izbili u prvi plan od
“Jedan od vaših ključnih argumenata, sa kojim se ja slažem, jeste da se mora prihvatiti realnost i da se ne može držati glava u pesku. To smo na različite načine rekli. Ali ste i vi rekli da na Kosovu postoje neki ljudi, neke institucije, da nepriznavanje njih ne znači da će one nestati. A u isto vreme, u istoj rečenici, vi kažete da ste spremni da žrtvujete budućnost i centralne Srbije i Kosova iz razloga vezanih za to što na nekoj pločici ispred neke delegacije stoji nešto što ste vi zamislili ili ne. Znači nije sporno ni to da treba da postoji delegacija, nije sporno da ona učestvuje na istom mestu gde i vi, sporno je šta piše na papiru ispred”, kaže Andrić.
Srpska politika prema Kosovu ispunjena je nedostatkom vizije u odnosu na ono što se želi postići zbog čega su rezultati jadni i smešni, dodao je Andrić:
“To je uloga koju ima čovek koji počini bilo kakav greh, bude osuđen, dođe pred streljački vod, oni repetiraju puške, a vi kažete – eto pa šta bi ti sada uradio. E sad više ne bih ništa. Ali se ne bih našao u takvoj situaciji.”
Nastavak pregovora
Između ostalog, Stefanović je najavio da će pregovori biti nastavljeni posle Nove godine, ali samo ukoliko Priština ne odustane od negiranja Rezolucije 1244, te demantovao da u srpskoj državnoj plitici ima iskakanja izvan onoga što je ranije najavljivano kao okvir iz koga se neće izlaziti:
“Da li je to zato što smo mi mnogo čvrsti i pametni? Ne. Nego je to zato što drugačije ne mogu da se reše ovi problemi. Da postoji drugi način siguran sam da biste dali neki konkretan predlog. Osim predloga koji glasi – nemojte ništa da diramo, rešiće se samo kada ojačamo mi ili neka treća sila u svetu. To je potpuno nerealno. I to će dovesti do egzodusa Srba sa Kosova. A to moramo sprečiti.”
Potegnut je tako i najveći od svih strahova koji je možda i politički podstican među severnokosovskim Srbima, kako od starne opozicije tako i na strani vlasti. Skoro pa istovremeno sunarodnicima na Kosovu upućena je poruka da bez obzira na njihove strahove ubuduće teško da će biti pošteđeni kontrole koja je proteklih godina iz države pritisnute krizom izostajala. Šefica poslaničkog kluba demokrata Nada Kolundžija:
“Postavljam pitanje da li Vlada i nadležni organi ispituju koliko Srbiju košta unovčeni patriotizam već poslednjih dvadeset godina? Dakle, koliko Srbiju koštaju oni političari koji na Kosovu zarađuju pare? Koliko Srbiju koštaju oni koji tvrdeći da iz patriotskih razloga brane Kosovo i Metohiju zarađuju za svoj lični interes?”
Beograd koji je do sada takve proces mirno posmatrao, možda i podsticao, u finalu Vlade koja je puni četvrtu godinu svog rada, sada pokazuje zube. Po prvim reakcijama moglo bi se zaključiti da se sunarodnici sa severa, bez obzira na partijski dres osećaju izdanim. Načelnik kosovsko – mitrovačkog okruga Radenko Nedeljković, ipak izbegava takvu direktnu konstatiaciju:
“Termin izdaja. Mislim da je to jedan težak termin koji treba obrazložiti. Možemo reći da ovi dogovori koji su do sada postignuti nisi u korist, već na štetu, Srba i ostalih nealbanaca.”
Nedeljković je takođe Tadićev demokrata. Mogao bi u tome biti razlog objašnjenja koje je naveo a koji donekle jedan drugog isključuju. A mogao bi to biti i model po kom će vodeća stranka izaći ili pokušati da izađe iz složenog kosovskog momenta u koji je zapala u nezgodonom trenutku, pred same izbore.
Reč je uglavnom o poslanicima koji dolaze sa Kosova i koji nisu poverovali šefu pregovaračkog tima Borislavu Stefanoviću koji tvrdi da postignutim dogovorom nisu ugroženi Ustav ni zakoni Srbije.
Takvu ocenu izneo je na skupštinskom Odboru za Kosovo i Metohiju koji je posle više neuspelih pokušaja održan, i to u prisustvu četiri predsednika opština sa severa Kosova. Za to sada i nije bilo preteranog razloga, jer kako su ponavljali članovi Odbora, posao je obavljen, a proces formiranja nezavisnog Kosova je po njima potpomogunut iz Beograda.
Stefanović je naglasio da su postignutim dogovorom izbegnuta najteža rešenja upravo za kosovske Srbe:
“Ne želeći da sačekamo da se takozvani ministar unutrašnjih poslova Kosova Bajram Redžepi i dalje bavi kaubojskom politikom i da otima ljudima tablice i da ih primoravaju da koriste simbole takozvanog nezavisnog Kosova, mi smo napravili rešenje koje je bilo najbolje moguće u tom trenutku.”
Borislav Stefanović
Nakon ove konstatacije date u stilu tipičnom za srpski vladajući stav, Stefanović je ovako poentirao:“Bavimo se rešavanjem državnih problema a ne filozofiranjem o tome šta bi mogli da uradimo da su druge okolnosti. Mi probleme rešavamo i nastavićemo da ih rešavamo bez obzira na probleme koji ponovo izniču iz onih koje smo rešili do sad.”
Šeg pregovaračkog tima Srbije je dodao da zbog visokih cena osiguranja za vozila koja prelaze Srbija na Kosovo i obratno, Beograd duguje izvinjenje građanima Kosova.
No, poslanik upravo njegove partije i toga Kosova Dragiša Đoković praktično je njega i vlast optužio za manipulaciju te prikrivanje realnog stanja:
“Jako pametno i jako fino spinovali smo priču o graničnim osiguranjima ili kako se već zovu. Tako smo nametnuli narodu muku, nevolju i nesreću. Pa se sada uglavnom svi površno bave temom ukidanja plaćanja, a niko ili malo nas se bavi time što je utvrđena državnost lažne države Kosovo.
Poslanik Dragiša Đoković poručio je kako se narodu nameće muka, nevolja i nesreća, te kako je sve više Kosova, a sve manje Srbije.
Slabo je odjeknuo i Stefanovićev predlog poslanicima da zamisle sebe u ulozi srpskih pregovarača:
“Uvek se zamislite, ako vam nekim čudom građani za to daju priliku ko će vama i šta će vama onda da kaže. Jer svaki štap ima dva kraja...”
Na trenutak su ga prekinuli Šešeljevi radikali uz povike da “prestane da drži političke govore.”
Poslanik te partije Nemanja Šarović je optužio Stefanovića da praktično: “dajete nekakve naznake da će se Srbija u narednom periodu odreći institucija koje čelnici Evropske unije nazivaju paralelnim”.
Paradoksi kosovske politike
Pristanak Beograda na likvidaciju paralelizma vlasti na severu Kosova bilo bi kulminacija politike koja se može označiti i manipulativnom u odnosu na građane problematične zone. Iste one koji su umirivani višegodišnim specijalnim nadohnadama uplaćivanim iz Beograda i podgrevanim uverenjem da od integracije u Kosovo neće biti ništa, ili u najmanju ruku zbunjivanim nedoslednom politikom u odnosu na otpor barikadama.
O paradoksima kosovske politike, to jest samo o onima koji su izbili u prvi plan od
Srpske i albanske zastave u Mitrovici, 2011.
avgusta ove godine, u obraćanju Stefanoviću (a uz naznaku da je njegov napad usmeren na Vladu Srbije koja je takvu politiku odobrila, a ne na šefa pregovaračkog tima) govorio je poslanik Liberalno demokatske partije Ivan Andrić:“Jedan od vaših ključnih argumenata, sa kojim se ja slažem, jeste da se mora prihvatiti realnost i da se ne može držati glava u pesku. To smo na različite načine rekli. Ali ste i vi rekli da na Kosovu postoje neki ljudi, neke institucije, da nepriznavanje njih ne znači da će one nestati. A u isto vreme, u istoj rečenici, vi kažete da ste spremni da žrtvujete budućnost i centralne Srbije i Kosova iz razloga vezanih za to što na nekoj pločici ispred neke delegacije stoji nešto što ste vi zamislili ili ne. Znači nije sporno ni to da treba da postoji delegacija, nije sporno da ona učestvuje na istom mestu gde i vi, sporno je šta piše na papiru ispred”, kaže Andrić.
Srpska politika prema Kosovu ispunjena je nedostatkom vizije u odnosu na ono što se želi postići zbog čega su rezultati jadni i smešni, dodao je Andrić:
“To je uloga koju ima čovek koji počini bilo kakav greh, bude osuđen, dođe pred streljački vod, oni repetiraju puške, a vi kažete – eto pa šta bi ti sada uradio. E sad više ne bih ništa. Ali se ne bih našao u takvoj situaciji.”
Nastavak pregovora
Između ostalog, Stefanović je najavio da će pregovori biti nastavljeni posle Nove godine, ali samo ukoliko Priština ne odustane od negiranja Rezolucije 1244, te demantovao da u srpskoj državnoj plitici ima iskakanja izvan onoga što je ranije najavljivano kao okvir iz koga se neće izlaziti:
“Da li je to zato što smo mi mnogo čvrsti i pametni? Ne. Nego je to zato što drugačije ne mogu da se reše ovi problemi. Da postoji drugi način siguran sam da biste dali neki konkretan predlog. Osim predloga koji glasi – nemojte ništa da diramo, rešiće se samo kada ojačamo mi ili neka treća sila u svetu. To je potpuno nerealno. I to će dovesti do egzodusa Srba sa Kosova. A to moramo sprečiti.”
Potegnut je tako i najveći od svih strahova koji je možda i politički podstican među severnokosovskim Srbima, kako od starne opozicije tako i na strani vlasti. Skoro pa istovremeno sunarodnicima na Kosovu upućena je poruka da bez obzira na njihove strahove ubuduće teško da će biti pošteđeni kontrole koja je proteklih godina iz države pritisnute krizom izostajala. Šefica poslaničkog kluba demokrata Nada Kolundžija:
“Postavljam pitanje da li Vlada i nadležni organi ispituju koliko Srbiju košta unovčeni patriotizam već poslednjih dvadeset godina? Dakle, koliko Srbiju koštaju oni političari koji na Kosovu zarađuju pare? Koliko Srbiju koštaju oni koji tvrdeći da iz patriotskih razloga brane Kosovo i Metohiju zarađuju za svoj lični interes?”
Beograd koji je do sada takve proces mirno posmatrao, možda i podsticao, u finalu Vlade koja je puni četvrtu godinu svog rada, sada pokazuje zube. Po prvim reakcijama moglo bi se zaključiti da se sunarodnici sa severa, bez obzira na partijski dres osećaju izdanim. Načelnik kosovsko – mitrovačkog okruga Radenko Nedeljković, ipak izbegava takvu direktnu konstatiaciju:
“Termin izdaja. Mislim da je to jedan težak termin koji treba obrazložiti. Možemo reći da ovi dogovori koji su do sada postignuti nisi u korist, već na štetu, Srba i ostalih nealbanaca.”
Nedeljković je takođe Tadićev demokrata. Mogao bi u tome biti razlog objašnjenja koje je naveo a koji donekle jedan drugog isključuju. A mogao bi to biti i model po kom će vodeća stranka izaći ili pokušati da izađe iz složenog kosovskog momenta u koji je zapala u nezgodonom trenutku, pred same izbore.