U ove predizborne dane pružio se ponovo povod da vlast poruči šta će joj biti noseći spoljnopolitički stubovi. Otvarajući stalnu izložbenu postavku „Dva veka moderne srpske diplomatije“, srpski šef diplomatije Vuk Jeremić poručio je da će dva glavna diplomatska prioriteta Beograda biti Evropska unija i Kosovo. Sagovornici Radija Slobodna Evropa, međutim, skeptični su u pogledu verovatnoće da će kombinacija ta dva cilja izdržati ispit realnosti posle izbora.
„Danas je ključni spoljnopolitički prioritet Srbije evropski proces. Srbija je danas zemlja-kandidat i ja sam uveren da će Srbija uspeti na evropskom putu. Kada je reč o Kosovu, koje je naš drugi spoljnopolitički prioritet, želim da kažem, pogotovo u istorijskom kontekstu danas kada sagledavamo poslednja dva veka, da je ovo prvi put u istoriji da se problem takvog gravitasa, problem takve specifične težine, rešava isključivo mirnim putem i diplomatskim sredstvima“, rekao je Jeremić.
Jeremić je dodao da će za problem Kosova diplomatskim sredstvima tražiti rešenje prihvatljivo za sve i potvrđeno i podržano od svih u međunarodnoj zajednici.
Reagujući na uverenje šefa srpske diplomatije da će politika „I Evropa i Kosovo“ i dalje biti strateški državni cilj Srbije, bivši diplomata i spoljnopolitički analitičar Vatroslav Vekarić ocenjuje za Radio Slobodna Evropa da političari u predizborno vreme radije recikliraju stare ideje nego što se opredeljuju za rizike velikih zaokreta.
„Očigledno je da nema novih ideja, situacija je predizborna, tako da nikakvi novi rizici
ne dolaze u obzir i jednostavno se ponavlja ono što se ponavljalo i do sada. Postoji valjda uverenje da je to bila dobra linija. Te izjave i istupi političara, bez obzira s koje strane dolazili, svode se na ono što oni misle da će da prihvati većina građana. Na drugoj strani, nije teško uvideti da je to potpuno nerealna koncepcija i da će ona verovatno nakon izbora krenuti u nekom pravcu koji će valjda biti racionalniji“, ocenjuje Vekarić.
Raskorak sa stvarnošću
Ako Srbija smatra da diplomatskim koracima kakve do sada preduzima stabilizuje situaciju na Kosovu i unapređuje svoje evropske integracije, onda je neko u njenom vrhu u velikom raskoraku sa stvarnošću.
O tome svedoče i pozicija Brisela, kao i stav velikih stila povodom održavanja srpskih parlamentarnih i predsedničkih izbora na Kosovu, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Bojan Al Pinto Brkić iz Foruma za međunarodne odnose.
“Beograd je postigao važne sporazume sa Prištinom i Evropska unija, kao posrednik, očekuje od Beograda dodatni trud da se ti sporazumi i primene. Još jedna činjenica je veoma indikativna – naime, to da Nemačka i Austrija šalju dodatne trupe KFOR-a na Kosovo kao podršku stabilnosti u trenutku održavanja srpskih parlamentarnih i predsedničkih izbora, što upućuje na utisak da se Srbija ne neki način vidi kao pretnja stabilnosti Kosova. Ako Srbija misli da svojim diplomatskim akcijama kakve za sada vodi unapređuje situaciju na Kosovu i svoje evropske integracije, onda mislim da je neko u velikoj zabludi“, smatra Brkić.
Strateški gledano, dakle, Srbija ne može računati da može u paketu imati dva glavna spoljnopolitička prioriteta koja je sebi zacrtala – Evropsku uniju i Kosovo, uveren je Brkić.
„Srbija verovatno ne može dugoročno računati sa nekom spoljnopolitičkom orijentacijom koja bi se fokusirala na Kosovo, tim pre što počinju važni pregovori sa Evropskom unijom o članstvu. Verovatno je da će u nekom trenutku i odbrambeni kurs Srbije sve više zavisiti od odnosa sa NATO-m, a možda čak bude reči i o članstvu Srbije u toj alijansi, tako da insistiranje na nekom protivljenju bilo Evropskoj uniji bilo NATO-u u vezi sa Kosovom u dugoročnoj perspektivi deluje veoma neverovatno, ocenjuje Bojan Al Pinto Brkić.
„Danas je ključni spoljnopolitički prioritet Srbije evropski proces. Srbija je danas zemlja-kandidat i ja sam uveren da će Srbija uspeti na evropskom putu. Kada je reč o Kosovu, koje je naš drugi spoljnopolitički prioritet, želim da kažem, pogotovo u istorijskom kontekstu danas kada sagledavamo poslednja dva veka, da je ovo prvi put u istoriji da se problem takvog gravitasa, problem takve specifične težine, rešava isključivo mirnim putem i diplomatskim sredstvima“, rekao je Jeremić.
Očigledno je da nema novih ideja, situacija je predizborna, tako da nikakvi novi rizici ne dolaze u obzir i jednostavno se ponavlja ono što se ponavljalo i do sada, ocjenjuje Vatroslav Vekarić.
Jeremić je dodao da će za problem Kosova diplomatskim sredstvima tražiti rešenje prihvatljivo za sve i potvrđeno i podržano od svih u međunarodnoj zajednici.
Reagujući na uverenje šefa srpske diplomatije da će politika „I Evropa i Kosovo“ i dalje biti strateški državni cilj Srbije, bivši diplomata i spoljnopolitički analitičar Vatroslav Vekarić ocenjuje za Radio Slobodna Evropa da političari u predizborno vreme radije recikliraju stare ideje nego što se opredeljuju za rizike velikih zaokreta.
„Očigledno je da nema novih ideja, situacija je predizborna, tako da nikakvi novi rizici
ne dolaze u obzir i jednostavno se ponavlja ono što se ponavljalo i do sada. Postoji valjda uverenje da je to bila dobra linija. Te izjave i istupi političara, bez obzira s koje strane dolazili, svode se na ono što oni misle da će da prihvati većina građana. Na drugoj strani, nije teško uvideti da je to potpuno nerealna koncepcija i da će ona verovatno nakon izbora krenuti u nekom pravcu koji će valjda biti racionalniji“, ocenjuje Vekarić.
Raskorak sa stvarnošću
Ako Srbija smatra da diplomatskim koracima kakve do sada preduzima stabilizuje situaciju na Kosovu i unapređuje svoje evropske integracije, onda je neko u njenom vrhu u velikom raskoraku sa stvarnošću.
Zastave EU i Srbije
O tome svedoče i pozicija Brisela, kao i stav velikih stila povodom održavanja srpskih parlamentarnih i predsedničkih izbora na Kosovu, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Bojan Al Pinto Brkić iz Foruma za međunarodne odnose.
“Beograd je postigao važne sporazume sa Prištinom i Evropska unija, kao posrednik, očekuje od Beograda dodatni trud da se ti sporazumi i primene. Još jedna činjenica je veoma indikativna – naime, to da Nemačka i Austrija šalju dodatne trupe KFOR-a na Kosovo kao podršku stabilnosti u trenutku održavanja srpskih parlamentarnih i predsedničkih izbora, što upućuje na utisak da se Srbija ne neki način vidi kao pretnja stabilnosti Kosova. Ako Srbija misli da svojim diplomatskim akcijama kakve za sada vodi unapređuje situaciju na Kosovu i svoje evropske integracije, onda mislim da je neko u velikoj zabludi“, smatra Brkić.
Strateški gledano, dakle, Srbija ne može računati da može u paketu imati dva glavna spoljnopolitička prioriteta koja je sebi zacrtala – Evropsku uniju i Kosovo, uveren je Brkić.
„Srbija verovatno ne može dugoročno računati sa nekom spoljnopolitičkom orijentacijom koja bi se fokusirala na Kosovo, tim pre što počinju važni pregovori sa Evropskom unijom o članstvu. Verovatno je da će u nekom trenutku i odbrambeni kurs Srbije sve više zavisiti od odnosa sa NATO-m, a možda čak bude reči i o članstvu Srbije u toj alijansi, tako da insistiranje na nekom protivljenju bilo Evropskoj uniji bilo NATO-u u vezi sa Kosovom u dugoročnoj perspektivi deluje veoma neverovatno, ocenjuje Bojan Al Pinto Brkić.