Fotografkinja i saradnica Akademije umetnosti u Novom Sadu, Andrea Palašti kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je u ovakvim uslovima težak položaj samostalnih umetnika, i da je pitanje kako će se oni snaći nakon epidemije.
Ona dodaje da je jasno da u društvu sada podrška ide pre svega zdravstvenom sistemu, ali se nada da će se situacija promeniti.
"Ja se stvarno nadam, i nadam se da to neće biti odluka samo političara, već i društva da utičemo na tu promenu stanja. Nažalost umetnost je uvek skrajnuta, pogotovo sada, čak i ja kao umetnica mogu da kažem da smo stavljeni u nelagodnu poziciju jer ja jesam za bolji status umetnika, ali vidimo da država nema novca ni za zdravstvo", ističe ona.
Pročitajte i ovo: Kako će bh. kultura 'preživjeti' pandemiju?Vanredni konkursi u samoizolaciji
Da bi zajednica bolje razumela kako se umetnici bore sa vanrednim okolnostima platforma za saradnju umetnika "Šok zadruga" iz Novog Sada objavila je poziv umetnicima da pošalju predloge svojih umetničkih radova na temu izolacije, koje će objavljivati na svojim nalozima na društvenim mrežama.
Konkurs je definisan kao vanredan, a za cilj ima prezentaciju umetničkih radova i istorijskih referenci koje su u neposrednom odnosu sa aktuelnom situacijom epidemije.
"Postavljaćemo pitanja na koji način kulturne institucije (ne)realizuju svoj program, kako epidemija utiče na rad umetnika i njihovu egzistenciju, ali i u kojim smerovima je kreativnost orijentisana i kako funkcioniše umetnička produkcija u 'izolacijskim' uslovima. I možda najvažnije, postavićemo pitanje šta možemo naučiti iz ove situacije?", navodi se u pozivu na konkurs.
Šok zadruga je 3. aprila objavila i internet anketu o efektima COVID-19 na život i rad umetnika i kulturnih radnika.
"Anketa ima za cilj da sakupi podatke i omogući uvid u oštećenje koje trpe umetnici i kulturni radnici na teritoriji Republike Srbije u periodu uvođenja mera za sprečavanje širenja virusa COVID-19", navodi se u pojašnjenju.
Vaš browser nepodržava HTML5
Željko Grulović iz "Šok zadruge" kaže da je ideja konkursa da umetnici posebnu pažnju posvete izolaciji i građanskoj odgovornosti ili neodgovornosti.
"Naša ideja je bila da spojimo ljude, da ih motivišemo da urade neki projekat zajedno kroz ovaj konkurs, a mislimo da u ovakvim situacijama kreativni rad može da bude izlaz iz ove situacije. Sa druge strane želimo da pokažemo da umetnici postoje i da treba na njih obratiti pažnju", rekao je on i dodao da kroz ovaj poziv Šok zadruga želi da ukaže i na posebno težak položaj umetnika u krizi.
Kako se objašnjava, sve preistigle radove pregledaće "konzilijum vrhunskih stručnjaka koji će na kraju vanrednog stanja doneti dijagnozu za dva najuspešnija rada, te će u skladu sa opštim preporukama, dodeliti terapijske nagrade".
Pročitajte i ovo: Klikom do kulture u vreme krizeUmetnici skreću pažnju na tešku situaciju
Andrea Palašti kaže da se ona lično još uvek navikava na novu situaciju.
"Nešto više odmaram nego inače, baš sam imala neke ideje kako bih tražila neku vrstu propusnice da bih mogla izlaziti za vreme policijskog časa, da bih radila neki umetnički projekat, ali sam onda shvatila da je to dosta komplikovano i nema neke funkcije u ovom trenutku. Trenutno moju funkciju vidim pre svega kao saradnica na Akademiji i mislim da me to drži u životu u smislu da ne umrem od dosade, spremam časove i radimo onlajn nastavu sa studentima Akademije", ističe ona.
Na tešku situaciju samostalnih umetnica skrenuo je pažnju i koordinacioni odbor reprezentativnih umetničkih udruženja. U pismu odbora upućenom 28. marta Ministarstvu kulture i informisanja, umetnici su upozorili da su samostalni umetnici, zbog epidemije virusa korona, "u situaciji da više skoro uopšte ne mogu obavljati svoju delatnost i ostvarivati zaradu za svoj i za život svojih porodica".
Odbor je predložio i da se posle prestanka vanrednog stanja razmotre opcije poreskih olakšica za samostalne umetnike.
Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?
Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.
U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.
Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.