„Imam ponudu za Senića koju neće odbiti“, poruka je koju je, dojučerašnjem funkcioneru Socijaldemokratske stranke – a od skoro novoj uzdanici naprednjaka Aleksandru Seniću, uputio Ljubiša Preletačević Beli lider pokreta „Samo jako“ i satirična paradigma političkog preletanja u Srbiji.
Dok Senić za naš program tvrdi da ovde nema reči o tome, jer je SDS Borisa Tadića napustio još pre mesec dana, ovaj slučaj je za naše sagovornike samo još jedna potvrda da u politici prevladava princip koristoljublja, a ne delanja iz ideoloških uverenja.
Polaganje zakletve u Skupštini Srbije
„Jednostavno čovek zastane, pogleda. Vidi da građani ipak podržavaju ono što sam kritikovao i nemam nikakvo pravo da ostanem na toj strani koja je gubitnička. Ako mi je pružena ruka i ponuđena saradnja politike koju podržava 50 odsto građana".
Razlozi su zbog kojih se Aleksandar Senić odlučio za pridruživanje naprednjacima Aleksandra Vučića prema kojima je do svog novog angažmana bio veoma kritičan. Senić je prvobitno bio član Demokratske stranke dok je predvodio njen nekadašnji predsenik Boris Tadić. Nakon toga prešao je u Tadićev SDS-u koji je osnovao po napuštanju redova demokrata.
Aleksandar Senić u parlamentu kritikuje politiku Aleksandra Vučića
„Oduševljen sam jer imamo još jednog člana u porodici Preletačevića“ ushićeno je konstatovao u izjavi za naš program Ljubiša Preletačević Beli, koji nije časio časa i još je u ponedeljak Seniću, putem društvenih mreža, čestitao pristupanje Srpskoj naprednoj stranci. Kaže da je spreman da mu ponudi da pređe u pokret „Samo jako“ koji predvodi.
„Kako da ne, to bi bilo još jedno preletanje koje bi bilo idealno za njegovu karijeru. To će sigurno obeležiti 2016. kao jedan od jačih preleta“, kaže predstavnik grupe građana koja je želeći da ukaže na sav besmisao političke scene u Mladenovcu, ali i šire, formirala listu i na poslednjim lokalnim izborima ostvarila plasman odmah iza SNS.
Promenivši ulogu bezdušnog i korumpiranog političara, sada kao Luka Maksimović što mu je i pravo ime, kaže da u Srbiji skoro da ne postoji nikakav nadzor rada političara što im pušta na volju da čine šta hoće.
Video RSE: Pokret Samo jako: Parodija koja je postala stvarnost
Vaš browser nepodržava HTML5
Pokret Samo jako: Parodija koja je postala stvarnost
„Imaju svu slobodu i zato nemaju ni obraza. Ne stide se. Preleteo čovek i njemu je super“, ističe Luka Maksimović.
Motiva za prelaz iz jedne političke stranke u drugu, ili čak promenu političkog opredeljenja je pregršt, ali naravno oni koji to čine u prvi plan ističu isključivo one ideološke prirode. Po strani ostaje mnogo očigledniji – direktna materijalna korist. Informacije o tome su međutim svedene na tračeve, kaže poltikolog i docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Dušan Spasojević.
„Recimo stan u nekoj centralnoj beogradskoj opštini ili tako nešto ako je reč o važnijim preletanjima. S druge strane te ponude ne moraju biti toliko izdašne ako je stranka u kojoj je dotični preletač na izdisaju. Ako je vaša politička karijera u staroj stranci, da tako kažem, već na kraju onda vam preletanje daje novu nadu da ćete opstati profesionalno i politički i da ćete se baviti lagodnim poslom“, smatra Spasojević.
Inače, prilikom pristupanja SNS-u Aleksandar Senić je potvrdio da će celokupni opštinski odbor u mestu Rača, koje se nalazi u središnjem delu Srbije, preći u tabor naprednjaka koje su, inače, na lokalnim izborima u tom mestu pobedili.
Za naš program Senić kaže da njegov dolazak u naprednjake nije iz računa jer kada je napuštao SDS Borisa Tadića uopšte nije razmišljao o bilo kakvim političkim opcijama.
„Izašao sam iz Socijaldemokratske stranke jer sam bio potpuno nezadovoljan stanjem i u tom trenutku nisam imao ideju da ću uopšte da pristupim bilo kojoj partiji. Nisam dobio nikakvu ponudu, već samo poziv da se pridružim SNS-u. Nisam dobio nikakvu ni stranačku, ni državnu funkciju. Preuzeo sam opštinski odbor u Rači i biću poverenik SNS-a u tom mestu“, kaže Senić.
Još jedan od primera koji deluje kao prekrajanje izborne volje građana dogodio se u beogradskoj opštini Vračar, gde su većinu formirali SNS i Liberalno demokratska partija. Delimični paradoks je u tome što su bili na različitim listama, a neretko su te dve stranke i ideološki potpuno suprotstavljene.
Raša Nedeljkov
U ovakvim situacijama najveći su gubitnici građani čije je poverenje iznevereno, kaže Raša Nedeljkov iz nevladine organizacije Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost, osmišljene da kontroliše rad institucija i funkcionera.
„Birači su ti koji su na kraju uskraćeni da imaju svog predstavnika. Oni su iz kakvih god razloga glasali za određenu političku opciju, a na kraju ne znaju ko ih više predstavlja u lokalnoj, gradskoj ili na kraju krajeva republičkoj skupštini. To jedino možemo da menjamo kroz ozbiljnu reformu izbornog zakonodavstva s jedne strane, i ozbiljnu edukaciju. Nama trebaju ozbiljni građani koji će zahtevati da se ovakve stvari zaustave jer ti odbornici i poslanici, na kraju krajeva, odlučuju o našem životu“, zaključuje Raša Nedeljkov.