Migranti se u Evropi, kako se ređaju teroristički napadi ili masovna ubistva iako to nisu, doživljavaju sve više kao potencijalno opasna socijalna grupacija, kao leglo terorizma.
Tako će ih otvoreno nazvati, doduše, samo ekstremni desničari ali tako ih, nešto sofisticiranije, sve više tretiraju i drugi mediji i javne ličnosti.
Manje ili više skrivena poruka je: teroristi ulaze u Evropu kamuflirani kao izbeglice. Istina je, međutim, drugačija, navode sagovornici RSE.
Za masovnog ubicu u Minhenu nije rečeno da je Nemac, već nemački državljanin poreklom iz Irana. Njegov čin masovnog ubistva sa Iranom, kako se ispostavlja, nema nikakve veze, on je inspirisan norveškim masovnim ubicom Andersom Brejvikom, ekstremno desničarskih nazora.
Anders Brejvik podiže pesnicu nakon što mu je sud odredio 21 godinu zatvora, 24. avgust 2012.
Ubica u gej klubu u Orlandu nije identifikovan kao homofob, već odmah nazvan džihadistom, Amerikancem, ali avganistanskog porekla.
Mladić koji je u nemačkom gradu Rojtlingenu kod Štutgarta ubio mačetom jednu ženu odmah je identifikovan kao izbeglica sirijskog porekla iako, opet, njegovo poreklo sa, kako se ispostavlja, zločinom iz strasti, nema nikakve veze.
I mnogi drugi teroristi – u Briselu, Francuskoj, nisu stigli u te zemlje sa najnovijim izbegličkim talasom. Uprkos tome, javnost se fokusira na migrante kao potencijalne teroriste.
Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Đurović kaže da, ako nije pravilno informisana javnost, dolazi do toga da se teroristi povezuju sa izbeglicama koje upravo beže od istog terorizma. Od terorista koji su, čak, iz Evrope dolazili u njihove zemlje i uništili ta društva.
"Tako da je to svojevrsni apsurd: optužujete jednu grupu koja dolazi da se spase od tog istog terorizma od kojeg pate i evropska društva", kaže Đurović.
Psihološkinja Jana Stojanović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila navodi primer: "Skoro sam razgovarala sa jednim Iračaninom koji je povodom terorističkog napada u Bagdadu rekao: 'U istom takvom napadu na isti dan je moja porodica poginula pre četiri godine'. Dakle, on je izgubio sve u jednom takvom terorističkom napadu."
Problem društava Zapada su neintegrisani državljani, druga ili treća generacija migrantskih potomaka, kaže Radoš Đurović, mnogo više od opasnosti da se u sadašnjem migrantskom talasu nađe neki ubačeni terorista.
"Postoji jasno razgraničenje razlika. To su ljudi koji su rođeni u tim zemljama, državljani tih zemalja i koji su, iz nekih razloga, bilo što se osećaju marginalizovanim, bilo neprihvaćenim u tim društvima, sada posegnuli za radikalnim islamom i za takvim radikalnim potezima. To treba imati u vidu", ocenjuje Đurović.
Ilustrativna fotografija
Radoš Đurović dodaje kako "ono što je poruka na kraju jeste da ljudi koji su državljani zemalja u kojima su teroristički akti imaju ozbiljne probleme jer društvo ih nije uspelo da integriše kroz dve-tri-četiri generacije".
Neintegrisani pojedinci koji se osećaju građanima drugog reda u državama Evrope i Amerike lako mogu biti žrtva verskih fanatika, reči su Biljane Đorđević, asistentkinje na Fakultetu političkih nauka a koja se bavi integracijom migranata.
"Oni su zgodna meta za različite radikalne struje koje onda mogu da ih privuku, da im ponude neku vrstu simboličkog pripadanja nečemu", ističe Đorđević.
Građani Srbije nisu protiv izbeglica
Srbija se nije direktno suočila sa terorizmom na svojoj teritoriji, pa kod građana nije strah zamenio empatiju, kaže sagovornica RSE Jana Stojanović, koja pomaže izbeglicama u kampovima širom Srbije.
"Građani i dalje nisu protiv izbeglica i ne doživljavaju ih kao teroriste, kao pretnju. I dalje postoji empatija i motivisanost da im se pomogne", komentariše Stojanović.
Ali, pitanje je kada će i Beograđani početi da zaziru od "tamnoputih", ne više "nesrećnika", već "potencijalno opasnih privremenih došljaka", ističu sagovornici RSE.
Zabeležno u Novom Sadu, 7. jul 2015.
Kako strah narasta i kako deformiše čak opštepoznate činjenice, pokazuje jedan primer na koji je svojevremeno ukazao popularni bloger Istok Pavlović:
"U jednom od tekstova Džej van Bavel i Dženi Šijau sa Univerziteta Njujork zamolili su ispitanike da procene kolika je razdaljina između Njujorka i Meksika. Ispitanici, koji su imali veliki strah od meksičkih imigranata, procenili su ovu razdaljinu višestruko bližom od realne", naveo je Pavlović.
Da li je pitanje dana kada će Evropljani doživljavati Siriju, Avganistan, Pakistan... kao opasne zemlje – tu negde u komšiluku?