Predsednik novi, problemi stari

COdnosi Hrvatske i Srbije odavno nisu na zavidnom nivou - Boris Tadić i Stjepan Mesić

Javnost u Srbiji, utisak je, i nije posebno zainteresovana za to ko će biti novi predsednik Hrvatske. Ipak, svaka promena u vrhu vlasti jedne od dve države uticaće na međusobne odnose koji trenutno nisu na zavidnom nivou.

Da je tako pokazuje i to što čak ni umereni odlazeći predsednik Stjepan Mesić nije uspeo da omekša relacije između dve zemlje, što se vidi i u tome da je Srbiju poslednji put posetio pre četiri godine.

Oni koji prate šta se događa u susedstvu skloniji su tome da javno požele da se na čelu Hrvatske posle drugog nađe pobednik prvog kruga, kandidat SDP-a Ivo Josipović. Među takvima je i šef dokumentacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac.

„Ivo Josipović jeste fin čovek. Prefin. Pristojan. Kada bi me neko naterao da glasam između njih dvojice sigurno bih glasao za Josipovića“, smatra Štrbac.

Međutim, Štrbac otkriva da se ovih dana kladio da će pobednik biti zagrebački gradonačelnik Milan Bandić. On ostaje pri tom uverenju uprkos onih nešto više od 18 odsto glasova podrške koliku nakon prvog kruga deli Josipovića i Bandića, i to u korist ovog prvog. Štrbac procenjuje da će se desno krilo hrvatskog biračkog tela 10. januara okrenuti Bandiću, za koga se, navodi naš sagovornik, iako je stasao u istom jatu gde i Josipović, zapravo ne može ni reći čiji je kandidat.

„Kako je vodio kampanju ispada da je desni više nego levi, više nego sredina. Uz to s obzirom da je napustio SDP odna mora da se dokaže da je bolji desničar od bilo koga od njih koji su ostali.“

Ko čuva leđa Bandiću, ostaće tema za posle izbora. Njome će se baviti u Hrvatskoj, jer sudeći po našoj anketi u Beogradu, u Srbiji među građanima ne vlada posebno interesovanje:



Zapravo hrvatska predizborna kampanja skoro da nije ni praćena u Srbija, a sigurno je mnogo i onih koji bi tvrdili da sa ove strane reke ne bi ni znali da se bilo šta i događa u komšiluku, da nije bilo snimka koji je jedan od najgledanijih među Internet korisnicima u Srbiji.

Uz instrumental koji provocira nacionalnu žicu na snimku koji je na yootube.com postavljen tokom kampanje 15. decembra, bukvalno se kotrlja, puzi i prevrće po ledu, dok konačno ne položi venac na spomenik poginulim pripadnicima 108 HVO brigade u Dubravi kod Brčkog.

Nema sumnje da su tek zahvaljujući ovome mnogi u Srbiji shvatili ko je Milan Bandić, a postao je prepoznatljiv i u mlađoj populaciji zbog prisustva snimka na sajtovima namenjenim upravo za njihovu zabavu. One koji studioznije pristupaju toj temi zaista je teško pronaći. Slušamo ih u drugom delu naše ankete:



Ipak, zvanični Beograd pokazao je zainteresovanost u granicama diplomatske uljudnosti. Predsednik Boris Tadić upravo našem programu pre mesec dana je izjavio:

„Spraman sam sa svojim prijateljem Stipom Mesićem da razgovaram o svim aspektima politike kao što ću to biti spreman i sa budućim predsednikom Hrvatske koga možemo očekivati samo za neki mesec.“

LAKMUS TEST?

Međutim, mora se podsetiti da ta spremnost na saradnju dve države koje su upućene jedna na drugu često se samo na spremnosti i završavala. Poslednji put Mesić i Tadić razgovarali su na margini Samita o klimatskim promenama u Kopenhagenu. Mesić je poslednji put posetio Srbiju još juna 2005.
godine, takođe umesto njegove nedavno javno iznete želje da do kraja 2009. poseti Beograd, jedna od poslednjih aktivnosti njegovog mandata trebalo bi da bude poseta Kosovu dan posle pravoslavnog Božića 2010 godine.
Koplja će se lomiti oko tužbe - Milan Simurdić

Uz to odnosi se lome i po pitanju hrvatske tužbe protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, te pretnje Beograda da će odgovoriti istom merom. Predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i nekadašnji ambasador Srbije u Zagrebu Milan Simurdić napominje da će se odnosi dalje dobrim delom rešavati u kontekstu tog pitanja:

“Sad je na obema stranama da li će se izabrati Sud koji ne donosi pobedu nikome ili da odustajanje gde obe strane dobijaju. To će ujedno biti i lakmus test u odnosima obe države, a ne treba zaboraviti da to značajno utiče na odnose u regionu, pre svega u Bosni i Hercegovini.

Najzainteresovaniji za politička kretanja u Hrvatskoj su Srbi izbegli u vreme rata. Od više stotina hiljada, broj povratnika i po UNHCR-u varira oko 60 000. Savo Štrbac podseća da se i do sada često moglo čuti od zvaničnika u Zagrebu da im je povratak Srba prioritetno pitanje. Na tome je i sam predsednik Mesić veoma često insistirao.

„Mislim da s obzirom na predsednička ovlašćenja bez obzira koji od njih pobedi neće biti Srbima puno bolje.“

Novi predsednik Hrvatske jasno je da u Srbiji neće naići na zatvorena vrata. Ali, sudeći po ranijem iskustvu, jasno je i to da se na nivou vlasti koji on predstavlja, međusobni problemi ne rešavaju.