Zemlje regiona obratile su se zajedničkim pismom Evropskoj komisiji zbog odluke Hrvatske da proširi spisak voća i povrća koje mora da prođe fitosanitarni nadzor na granici ako dolazi iz trećih zemalja i taksi koje su 22 puta više od dosadašnjih. Za ponedeljak se priprema sastanak u Sarajevu na kome bi predstavnici Srbije, BiH, Makedonije i Crne Gore razmotrili zajedničku poziciju posle mera koje je uvela hrvatska vlada o pojačanom inspekcijskom nadzoru.
„Da li svi mi, uključujući i Hrvatsku, treba da poštujemo evropske standarde i evropske ugovore koje potpišemo i šta nas čeka ubuduće?“, pita Rade Ljubojević, vlasnik firme "Sirogojno Company" iz užičkog okruga koja u Hrvatsku izvozi zamrznuto voće.
Ovo pitanje postavlja imajući u vidu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom. On navodi da u članu 36 piše da se carine i ostala davanja koja se odnose na uvoz i izvoz robe ne mogu povećavati posle potpisivanja SSP.
„Ja smatram da nas povećanje za fitosanitarno uverenje sa 12 na 270 evra neće ne znam koliko ugroziti, ali je ovde stvar principa – da li mi poštujemo zakone ili ne poštujemo“, poručuje Ljubojević.
Hrvatska je proširila spisak voća i povrća koje mora da prođe fitosanitarni nadzor na granici ako dolazi iz trećih zemalja, što se odnosi na zemlje koje nisu članice Evropske unije. Takse su uvećane za 22 puta - umesto dosadašnjih 12 evra sada iznose 270 evra. Hrvatske vlasti su odluku obrazložile, kako prenose mediji, namerom da zaštite svoje potrošače koju osiguravaju detaljnom kontrolom voća i povrća koje ulazi u Hrvatsku.
Zemlje regiona smatraju da je ova odluka u suprotnosti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju koji su potpisale sa Evropskom unijom.
Od Evropske komisije (na fotografiji) zemlje regije traže reakciju zbog, kako navode kršenja SSP-a
Zbog ovakve odluke zemlje regiona uputile su zajedničko pismo Evropskoj komisiji. To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) izjavio Safet Grdžaliju, predsednik Privredne komore Kosova.
„Apelovali smo da takvi postupci škode ekonomskoj saradnji u regiji, da se minimizira ono što smo do sada postigli. U tom kontekstu moramo biti ozbiljniji prema EU jer pokušavamo da budemo deo toga. Ja se nadam da će Hrvatska ubrzo povući ovu odluku i da će EU iskoristiti neke svoje mehanizme da se ovakve stvari ne događaju u budućnosti“, rekao je Grdžaliju.
U pismu se navodi da su proizvođači i trgovci iz ovih zemalja van EU, koje su u procesu pristupanja EU, stavljeni u neravnopravan položaj tako što se značajno povećava konačna cena voća i povrća koje se izvozi i prodaje u Hrvatskoj.
Tako skuplji proizvodi neće biti konkurenti, kaže za RSE Ljiljana Filipović, potpredsednica Privredne komore Crne Gore.
„Predstavnici šest zemalja su se dogovorili i potpisali jedno zajedničko pismo direktoru Direktorata za trgovinu u kojem traže da se, upravo onako kako je definisano Sporazumom o stabilizaciju i pridruživanju, poštuje klauzula mirovanja jer se svi deklarišemo da hoćemo regionalnu trgovinu, hoćemo da zemlje Balkana postanu punopravne članice EU a sa druge strane tim zemljama se uvode barijere“, kaže Filipović.
Zajednički dopis Evropskoj komisiji uputili su BiH, Srbija, Makedonija, Crna Gora, Albanija i Kosovo.
Potez koji ne doprinosi regionalnoj stabilnosti: Ana Brnabić
Srbija je uputila notu hrvatskoj vladi, odnosno ministarstvima poljoprivrede i trgovine, kao i Evropskoj komisiji. Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je, uoči samita Američko-jadranske povelje u Podgorici, da Srbija neće ignorisati nove mere koje je Hrvatska uvela za proizvode iz Srbije i da će zaštiti svoje proizvodjače i izvoznike.
„Došla sam u Podgoricu nešto manje optimistična i malo lošije raspoložena nego što sam otišla u Trst zbog skorašnjih mera Hrvatske. To ne ide u prilog regionalnoj saradnji. Ovo je jasno kršenje SSP-a“, rekla je Brnabić.
Uz ocenu da takve mere ne doprinose ekonomskoj integraciji i regionalnoj saradnji, premijerka Srbije je rekla i da joj se „čini da svake godine, otprilike u vreme obeležavanja godišnjice akcije ’Oluja’ u Hrvatskoj, iz te zemlje stižu negativni signali.“
Bosna i Hercegovina ne poseže za recipročnim merama, ali ministar spoljne trogivine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović kaže da ova odluka Hrvatske odskače od principa slobodne trgovine i međusobnih dogovora oko trgovine, te da nije fer.
Problem i sa vinom i mliječnim proizvodima: Mirko Šarović
„I ne odnosi se samo na voće i povrće. Prije neki dan imali smo velike probleme sa našim mljekarima gdje se u unutrašnjosti kontroliše kvalitet našeg proizvoda kod hrvatskog uvoznika, vrši se medijski pritisak uz to, udara se na tzv. zaštitu potrošača jer je problematično da se to ospori kada su u pitanju SSP i neka pravila iz SSP-a. Neki dan je to bilo vino, i to je već na neki način nešto o čemu moramo možda jasno i glasno da kažemo da mislimo da to nije u redu“, poručio je Šarović.
Ovakve odluke zahtevaju da se predstave benefiti koje regionalno tržište donosi svim zemljama koje u njemu učestvuju, ali i posledice koje takve odluke mogu da proizvedu, kaže Veljko Jovanović, direktor sektora poljoprivrede Privredne komore Srbije.
„U ovom trenutku je teško i nezahvalno reći u novčanim iznosima o kojoj šteti je reč, ali ta šteta uvek može da se multiplikuje jer loši signali mogu da rezultiraju drugim lošim signalima. A onda u tim lančanim reakcijama imate privrednike koji se uvek pitaju da li takve reakcije mogu da očekuju u budućnosti i onda to izaziva nestabilnost na tržištima i sva ozbiljnija pomeranja“, kaže Jovanović.
Odluka o povećanju taksi za fitosanitarni nadzor je utoliko problematičnija što dolazi u jeku poljoprivredne sezone.