Iako su države članice Alijanse podržale određenu odluku u NATO-u, to ih ne obavezuje da aktivno učestvuju u primeni iste.
To ističe bivši visoki zvaničnik Severnoatlantskog saveza Jamie Shea, uz napomenu da je važno da države članice ne blokiraju primenu te odluke.
Ovaj princip važi i za odluku predsednika Hrvatske Zorana Milanovića, koji je odbio da odobri predlog vlade te države o učešću pripadnika hrvatske vojske u misiji podrške Ukrajini.
"Možete da ne učestvujete u primeni jedne odluke, ali ne blokirate ostale da idu dalje", objašnjava bivši zvaničnik NATO-a.
"Hrvatski predsednik je već duže vreme bio notorno protiv podrške Ukrajini. Međutim, on ima samo ceremonijalnu ulogu. Hrvatska vlada u prošlosti je jednostavno njega ignorisala i nastavila sa hrvatskim paketom pomoći. Verovatno će tako bit i u ovom slučaju", izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE), Jamie Shea.
Šta je odlučeno u Washingtonu
Paket podrške za Ukrajinu je dogovoren na samitu Alijanse, koji je u julu održan u Washingtonu.
Ovaj paket uključuje novu komandu NATO-a za podršku obezbeđivanju opreme i obuke, dugoročno finansijsko obećanje i nepovratan put ka članstvu.
Odluke na samitu se donose jednoglasno.
O ovom paketu su se, na samitu u Washingtonu, usaglasili svi lideri država članica NATO-a.
Zoran Milanović, koji je na skupu predstavljalo njegovu državu, Hrvatsku, članicu NATO-a od 2009. godine, takođe je dao saglasnost za ovaj paket pomoći.
Skoro tri meseca kasnije, blokirao je slanje hrvatskih pripadnika u ovoj misiji, koja bazu ima i u nemačkom gradu Wiesbadenu.
"NATO komanda se nalazi u Nemačkoj i ima logistička čvorišta na drugim lokacijama unutar savezničke teritorije", rečeno je RSE iz sedišta NATO-a.
Savezničke teritorije se odnose na države članice Alijanse.
Šta posle Milanovićevog poteza?
Zoran Milanović je blokirao slanje dva do maksimalno pet pripadnika vojnih snaga u Wiesbadenu, gde je komanda NATO-a u okviru paketa podrške Ukrajini.
Za slanje hrvatskih predstavnika sada je potrebna dvotrećinska odluka parlamenta Hrvatske.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković je optužio predsednika države da manipuliše javnost.
Andrej Plenković, septembar 2024.
Nakon sastanka vlade Hrvatske, 3. oktobra, Plenković, koji predvodi i konzervativce iz vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), podsetio je da je Milanović učestvovao na samitu gde je doneta odluka o paketu pomoći Ukrajini, gde "ni na koji način ranije nije naznačio saveznicima da ima nešto protiv toga".
Plenković smatra da je ovom odlukom Milanović "ugrozio kredibilitet kod NATO-ovih saveznika".
Kakav je stav NATO-a?
Po pravilu, Alijansa nikad ne komentariše odluke koje donose države članice.
U skladu s tim, zvaničnici NATO-a nisu želeli da komentarišu Milanovićevu odluku, navodeći da se za bilo kakva pitanja o doprinosu Hrvatske ovim naporima obratimo hrvatskim vlastima.
Novoimenovani generalni sekretar NATO-a Mark Rutte već prvog dana na toj funkciji je potvrdio da podrška Ukrajini, dok se bori protiv ruske agresije, ostaje ključni prioritet za alijansu.
Rutte je zvanično stupio na dužnost dan pre nego što je svoj stav saopštenjem izneo Milanović, čije je politički obrt u odnosu pre Rusiji mnoge iznenadio.
Naime, Milanović je 2020. godine, kao izborni pobednik socijaldemokrata, stupio na mesto predsednika. Zagovarao je politiku regionalne saradnje i evropske perspektive Hrvatske.
briselski blog Prvi dan Marka Ruttea na čelu NATO-aU međuvremenu, učinio je poteze koji su izazvali negodovanje, pre svega, u susednoj Bosni i Hercegovini, poput onog kada je odlikovao Zlatana Miju Jelića koji se u toj državi optužen za zločine nad Bošnjacima u Mostaru tokom rata 1993. i 1994. godine.
Iako je naveo da taj potez "nije usmeren ni protiv koga", njegov regionalni imidž je narušen.
Nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 2022, nije zazirao ni od kritika kursa evropske politike, pre svega, oličene u sankcijama prema Rusiji, koje je Hrvatska usvojila.
U jednom trenutku kritikovan je i od strane same Ukrajine, kao što je to bilo u januaru 2023. nakon Milanovićeve izjave da se poluostrvo Krim, koje je Rusija anektirala 2013, nikada neće vratiti pod kontrolu Ukrajine.
Istupima poput ovog Milanović je u izvesnoj meri narušio i imidž političkog konsenzusa u Hrvatskoj o podršci Ukrajini u otporu Rusiji.
Milanović nije jedini
Mark Rutte je stupio na dužnost na čelu Severnoatlantskog saveza u veoma turbulentnom periodu za NATO, i samo nekoliko nedelja pre predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama.
Predsednički kandidat Donald Trump je izneo kontraverzne stavove po pitanju podrške SAD-a Ukrajini.
Trump je u nekoliko navrata kritikovao što Sjedinjene Države doprinose mnogo više nego evropske države.
On je mišljenja da evropske države, posebno one koje su geografski bliže Ukrajini, treba da snose veći deo odgovornosti za podršku Ukrajini.
Trumpovi republikanci su bili manje voljni da se usvoji paket pomoći za Ukrajinu, koji je zatražio predsednik Joe Biden još u oktobru 2023. godine.
Američki senat je nakon višemesečnih replika odobrio paket od okvirno 60 milijardi dolara podrške Ukrajini, većinom za oružje i drugu vojnu pomoć.
čitajte Kako bi dugo odgađana američka pomoć Ukrajini mogla uskoro da poprimi oblikMeđutim, Jamie Shea ocenjuje da bi Ukrajina mogla imati korist od moguće pobede republikanaca na predstojećim izborima.
On smatra da su republikanci negodovali da se usvoji paket upravo da bi sprečili politički trijumf predsednika Bidena.
Shea: Podele o pružanju pomoći nisu nepoznate za NATO
"Ako republikanci osvoje Predstavnički dom i Senat, i ako Donald Trump pobedi na predsedničkim izborima, paradoksalno, to bi moglo pomoći Ukrajini. Radilo bi se o vrsti republikanske političke blokade samo da bi sprečili da Biden bude pobednik", kaže Jamie Shea.
U Evropi, takođe, ima i onih država članica koje su članice NATO-a, a koje oklevaju da vojno podržavaju Ukrajinu.
Mađarska, Slovačka, Bugarska i Grčka su rezervisane po pitanju pružanja vojne pomoći Ukrajini.
Niz razloga postoji za ovo oklevanje: od unutrašnjih političkih podela, energetske zavisnosti do istorijskih veza sa Rusijom.
Podele o pružanju pomoći, kako navodi Shea, nisu nepoznate za NATO.
Shea ističe da oklevanje ovih država ne utiče ozbiljno na vojnu pomoć budući da ubedljiva većina oružja koje se šalje Ukrajini dolazi iz velikih država.
On tvrdi da treba fokusirati podršku direktno u vojsci Ukrajine, jer su procedure slanja vojne pomoći komplikovane i zahtevaju određeni vremenski okvir.
"Postoji potpuna disproporcija između sposobnosti Rusije da zameni opremu, da proizvodi ili brzo nađe izvore iz drugih zemalja - i to u veoma velikim količinama. A Ukrajini, koja se bori, potrebne su joj godine zbog birokratije ili prevelikog broja dobavljača. To je problem logističkog snabdevanja, a ne problem finansijske podrške", mišljenja je Shea.
Kako NATO pomaže Ukrajini?
NATO nije direktno angažovan u vojnoj pomoći Ukrajini, ali to radi preko država članica koje individualno nude pomoć ovoj zemlji.
Ova pomoć obuhvata oružje, obuku, razmenu obaveštajnih podataka i logističku podršku.
Sjedinjene Države su na vrhu liste kada je u pitanju vojna pomoć Ukrajini u ratu protiv ruske agresije.
Prema zvaničnim podacima, velika vojna pomoć, pored Sjedinjenih Država, dolazi iz Velike Britanije, Nemačke, Francuske i Poljske.