Fahrije Hoti jedna je od 80 udovica iz Velike Kruše, opština Orahovac, koja je po okončanju rata na Kosovu osnovala Udruženje udovica u potrazi za nestalim osobama.
Masakr koji se desio 26. marta 1999., lišio je života više od 110 muškaraca albanske nacionalnosti starosti od 12 do 90 godina. Pre masakra, ženama Velike i Male Kruše je bilo naređeno da krenu za Albaniju. Muškarci su potom bili dovedeni u jednu zapuštenu kuću u selu. Snage VJ i MUP-a otvorile su vatru na njih.
Ova dva sela, posle rata su bila poznata i kao sela bez muškaraca.
Po povratku žena iz Albanije, nije bilo njihovih očeva, muževa ili sinova, a pored toga nisu ni imali gde da se vrate, jer su im kuće bile zapaljene. Fahrija i dan-danas ništa ne zna o svom suprugu, Bashkimu.
Nakon višegodišnjeg traganja za istinom, udovice su shvatile da trebaju krenuti dalje i pronaći način da prehrane članove porodica koji su uspeli da se spase.
Godine 2005. nekoliko njih, na čelu sa Fahrijom, odlučuju da se posvete pripremi zimnice. Dok je na početku bilo manje od deset žena, u ovom poslu danas je uključeno 37 porodica ovih sela.
Zemljoradnička zadruga pod nazivom 'Kruša' danas snabdeva 45 marketa širom Kosova. Nikada ne uspevaju da ispune zahteve tržišta. Ajvar, paprike u kiselom mleku, i paprike punjene kupusom su tri najtraženija proizvoda. Trenutno se testira potražnja paprika sa belim lukom i slatko od bundeve.
I dalje rade samo žene, same proizvode i same raspodeljuju proizvode po celom Kosovu.
Ove godine 'Kruša' je počela svoje proizvode da plasira i van granica, u Švajcarskoj.
„Veoma smo zadovoljne, i nadam se da ćemo ove godine povećati proizvodnju za još 50 posto, ali uz to i radnu snagu“, kaže nam Fahrija.
Ilustrativna fotografija
Dok su donedavno kuburile sa prostorom, one sada rade u novom objektu kojeg je izgradila Evropska unija, a uz pomoć Ministarstva poljoprivrede stigle su i nove mašine. To je doprinelo da se poveća i radna snaga.
Fahrija dodaje da su ovo udruženje uvek pomagali sa svih strana, ali je pre svega zahvalna građanima Kosova, potrošačima.
„Kada su oni zadovoljni sa našim proizvodima, onda smo i mi, a sada se ti proizvodi traže i van Kosova“, kaže ona.
Fahrija dodaje da je ovaj biznis ženama Kruše i njoj lično pomogao u velikoj meri.
„To je doprinelo društvenom životu u Kruši. Prihodi nije da su uvek sigurni, jer je naš posao sezonski, traje nekoliko meseci. U 2014. radili smo šest meseci. Ove godine pokušaćemo da to traje duže. Taj novac koji se zaradi nije dovoljan, ali, živi se sa tim. A bol, bol će biti prisutna sve dok smo žive. Mi radom pokušavamo da je malo ublažimo, ali taj osećaj je uvek prisutan“, dodaje ona.
Da je ovaj biznis pomogao ženama Kruše, govori i njihov sadašnji logo. Na početku, na njemu je bila žena naizgled tiha i tužna, jer su one htele da javnosti pošalju poruku da pate, da su tužne i da traže svoje muževe. Ali, nakon te tišine, one dobijaju snagu.
Danas na ovom logou je ista ta žena, ali sa paprikama u rukama, koja šalje poruku da se radi o ženama koje su, iako u duši žalosne, uspele da preuzmu ulogu glave porodice u selu u kojem su se inače o finansijama brinuli muškarci.
Predsednica Kosova Atifete Jahjaga je tokom posete Velikoj Kruši u sredu kazala je da je zadruga koju vodi Fahrije Hoti jedna uspešna priča.
„Veoma sam zadovoljna dobrim radom u ovoj zadruzi gospođe Fahrije, ovo je jedna uspešna priča... Ovo je posvećenost gospođe Fahrije, ali i ostalih žena za koje sam često rekla da su simbol otpora i požrtvovanja. One su svu onu patnju koju su imale pretvorile u snagu razvoja najpre njihovih porodica, opštine, te i naše zemlje“, kazala je Jahjaga, dodajući da je Fahriju Hoti uvek podržavala, i da će nastaviti da to čini.
„Osmi mart je poznat kao dan požrtvovanja žena koje traže svoja prava i odavde, čestitajući im Osmi mart, poručujem da je sada pred ženama drugo požrtvovanje, one se moraju podići i unaprediti sebe putem razvojnih procesa“, zaključila je Jahjaga.